Od Vuka do Andrića – od slova do mosta

Zimska škola srpskog jezika koju je organizovalo Zajedničko veće opština Vukovar pod nazivom „Od Vuka do Andrića“ bila je tokom poslednjih februarskih dana namenjena gimnazijalcima, učenicima Prve srednje škole i Tehničke škole Nikole Tesle iz Vukovara. Obrazovni projekat realizovan je s ciljem proširivanja i učvršćivanja znanja učenika o srpskom jeziku, pismu, kulturi, književnosti, ali i vrednostima koje srpska tradicija i duhovnost poseduju. Srednjoškolci su se podsetili na značaj dela koju je Vuk Karadžić ostavio pokolenjima, na njegov život i lik, a takođe su intenzivirali znanje kada je reč o velikom književnom umetniku Ivi Andriću. S tim ciljem učenici su posetili prostore koji su obeležili život i dela spomenutih velikana pa je tako koncept Zimske škole bio u celosti zaokružen sa njenim naslovom „Od Vuka do Andrića“. Prvi dan su posetili rodnu kuću Vuka Karadžića u Tršiću, nakon čega su obišli manastir Tronošu i česmu Devet Jugovića, kao i Muzej ćirilice kod manastira Rača. Sledeći dan su se srednjoškolci uputili ka muzeju Staro selo u Sirogojno, a treći dan bio je posvećen Višegradu te Andrićgradu i Drvengradu. Svaki dan su imali priliku da slušaju i prikladna predavanja i učestvuju u različitim radionicama. Prema rečima voditeljke projekta, profesorke srpskog jezika i književnosti Ljiljane Bajac Nikolić, prvo predavanje o Vuku Karadžiću održao je kustos Znamenitog mesta Tršić, nakon čega je, posle obilaska Sirogojna, ona održala predavanje o životu naših predaka i srpskim narodnim običajima.

- Koleginica Slađana Milješić Ćićić održala je predavanje i radionicu o filmu, a koleginica Jelica Lipovac Dudaš predavanje i radionicu o Andrićevom romanu „Na Drini ćuprija“. Glavni motiv za ovakav program Zimske škole srpskoga jezika bio je da dobijemo podršku obrazovanju modelu A, da se učenici u izvornoj stvarnosti upoznaju sa našom tradicijom i kulturom, a pre svega sa životom naših velikana Vuka i Andrića. Sve projektne aktivnosti održane su izvan škole, a znamo da je cilj vanučioničke nastave učenje otkrivanjem u neposrednoj životnoj stvarnosti, u kojoj su se učenici susreli s prirodnom i kulturnom okolinom, ljudima koji su u njoj živeli i koji su uticali na srpsku kulturu i razvoj srpske književnosti. Nadam se da će učenici nakon ovog prelepog putovanja imati potrebu da se uključe u aktivnosti koje imaju za cilj čuvanje, negovanje, poštovanje i unapređivanje kulturne baštine Srba tj. razvoj kulturnog identiteta srpskog naroda - poručila je Bajac Nikolić.

Na predlog Zajedničkog veća opština i predsednice Odbora za obrazovanje profesorke Milice Stojanović, voditeljka projekta kreirala je program koji je ZVO prijavio na Javni poziv Ministarstva obrazovanja.

- Terenska nastava i rad izvan škole motivisala je radost otkrivanja, istraživanja i stvaranja, dok je timski rad uticao na stvaranje kvalitetnih odnosa te podstaknuo intelektualni razvoj, proširio saznajne vidike, uticao na razvoj kritičkog mišljenja, originalna gledišta i kreativnost i na ovladavanje metodama istraživačkog rada. Učenje u prirodnom okruženju najprimereniji je način poučavanja koji je učenicima omogućio upoznavanje i istraživanje kulturne baštine srpskog naroda pri čemu su učenici primenili i produbili svoja znanja, veštine i sposobnosti stečena u učionici. Dok je Vukov rad više važan i vezan za učenje istorije jezika, za razumevanje književnosti svakako je bitna poseta Višegradu i Andrićgradu gde oni imaju priliku da svojim očima vide sve što je Andrić napisao, da sami hodaju po mostu i sede na sofi kao mnogi njegovi junaci. Sve se iz njihove mašte tada materijalizuje u stvarnosti. To iskustvo samo potvrđuje ono što im stalno ističemo a to je da književnost opisuje život i da nam na neki način daje svojevrsno uputstvo kako da ga živimo. Kad god negde putuju učenici su puni energije i elana. U Tršiću su bili više puta, tako da im je uglavnom sve bilo poznato. Međutim, sa nama je ovaj put bio lokalni vodič koji nam je pružio jednu drugačiji perspektivu, ne samo na Tršić već celu okolinu regije Jadar. Za razliku od Tršića, u Višegradu je bilo samo njih par te je to bilo jedno novo iskustvo za sve. Višegrad je naročito bio interesantan za maturante koji su već pročitali roman „Na Drini ćuprija“. Sa velikim entuzijazmom se hodali po mostu, sedeli na čuvenoj sofi i čak imitirali neke likove iz romana. Vodič nas je upoznao sa građevinama u Andrićgradu te su učenicima naročito bile zanimljive replike kamenitog hana i Lotikinog hotela, te su oduševljeno rekli da imaju osećaj da hodaju kroz sam roman - rekla je profesorka.

Ono što je jako važno, to je da profesori nakon ovakvih i sličnih putovanja, kod učenika primećuju veću motivaciju za čitanje i proučavanje srpske književnosti. Specifičnost ovog projekta je, između ostalog, u tome što se njegov obrazovni deo i sadržaj direktno povezuje sa kulturnim značajem i konkretnim mestima i građevinama.

- Nema mnogo pisaca kojima je posvećen ceo grad kao Andrićgrad, kao ni dela gde mesto radnje zaista postoji u svom autentičnom okruženju kao što je ćuprija na Drini. Ovo je za motivaciju zaista dragoceno i pomaže učenicima da shvate poruke ovih dela, ali i da bolje razumeju način života, mentalitet i običaje kako književnih likova, tako i naših predaka - naglasila je Bajac Nikolić, dodajući da mladi pripadnici srpske nacionalnosti iz Hrvatske nemaju tesnih dodira s matičnom državom i nisu toliko uključeni u kulturni i društveni život svoje otadžbine te da na ovaj način jačaju vezu maticom. Kako navodi, upoznavajući istoriju, geografiju, etnologiju i književnosti Srba, oni jačaju svest o nacionalnoj i kulturnoj pripadnosti. S obzirom da se srpska nacionalna istorija kao i geografija u Republici Hrvatskoj uči u okviru tzv. dodatnih sadržaja u tim nastavnim predmetima, učenici su kroz ovaj program dobili priliku da detaljnije uče o svojim precima i slavnoj prošlosti što svakako doprinosi izgradnji nacionalne svesti i ponosa mladih koji su rođeni i žive u Republici Hrvatskoj.

Mnogo je bilo sadržaja na ovom proputovanju sa kojim su učenici bili oduševljeni. Međutim, Muzej ćirilice je, kako nam je ispričala voditeljka, ostavio posebne utiske na većinu njih. Muzej pored klasičnog dela postavke, ima multimedijalne i interaktivne sadržaje. Putem digitalnih instalacija mogli su da prelistaju Miroslavljevo jevanđelje i Dušanov zakonik i da rešavaju test o poznavanju istorije srpskog jezika. Zbog svega navedenog, Bajac Nikolić je ocenila da poseta nije služila samo kao podsetnik vrednosti našeg nasleđa, nego je doprinela da se oseti i obaveza da ga se s ponosom čuva i dalje prenosi u budućnosti.

Vukovarski srednjoškolci prvi posetioci novootvorenog Muzeja ćirilice

S obzirom da je u Bajinoj Bašti nedavno svečano otvoren prvi i jedini Muzej ćirilice u Srbiji, i to u Rači, nekadašnjem sedištu prepisivačke škole, naši učenici su imali čast da budu prvi zvanični posetioci ove ustanove. Muzej je otvoren krajem februara, a prema navedenim informacijama, realizuje se tu i projekat Doma ćirilice. Rača tako nije izabrana slučajno za mesto promocije srpske pismenosti jer su upravo manastir u Rači i prepisivačka škola zaslužni za očuvanje srpske pismenosti i ćiriličkog pisma u vremenu najezde osmanskih Turaka na srpske prostore. Manastir izgrađen još u 13 veku, zadužbina je Nemanjića i danas zbog čuvene Račanske prepisivačke škole predstavlja duhovni svetionik srpske tradicije, a jedan je od najvećih čuvara srpske kulture u doba kad su Turci po Srbiji uzimali danak, palili manastire i uništavali sve što je pravoslavno. Prepisivači su prvobitno radili u manastirskim kelijama, za razliku od carigradskih kolega, imali su samo hartiju, a sve su obavljali sami. S obzirom da je njihov rad bio nadaleko poznat i tražen, manastir je uspevao da se održava od prodaje knjiga. Nedaleko od samog zdanja Rače, 40 minuta hoda uz istoimenu rečicu nalazi se skit Svetog Đorđa gde su monasi takođe radili. Turski putopisac Evlija Čelebija zapisao je da se oko 300 monaha skrivenih u gustoj šumi bavilo prepisivanjem. Oni su sa srpskim narodom živeli tu oko 40 godina, radili su i stvarali. Preko dana bavili su se stočarstvom i poljoprivredom, a po noći uz svetlost sveće prepisivali su knjige.