Arhivska građa biće digitalizovana po evropskim i svetskim standardima

Arhivski savetnik u Arhivu Vojvodine Dejan Maloduš održao je u biblioteci vukovarskog Srpskog kulturnog centra dvodnevni seminar odnosno obuku za rad na uređaju za digitalizaciju koja je u ovoj kulturnoj ustanovi započeta 2018. godine. Novi aparat značajno će unaprediti ceo proces jer se radi o trenutno najboljem alatu te namene koji se može naći na hrvatskom tržištu, a koji je Srpski kulturni centar nabavio još 2022. godine zahvaljujući kapitalnim donacijama Zajedničkog veća opština. Dolazak ovog stručnjaka iskoristili smo da s njim porazgovaramo o samom procesu digitalizacije kao i o mogućnostima samog ovog uređaja.

- Ovde sam stigao na poziv predsednika ZVO-a Dejana Drakulića, a povod za moj dolazak je rad na digitalizaciji srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa Srba u Republici Hrvatskoj kao i nastojanje da se ovde uspostavi metodologija rada propisana evropskim standardima kao i standardima Međunarodnog arhivskog saveta koji je zadužen za digitalizaciju u celom svetu. Ovde obučavam Evicu Rkman, radnicu koja je za tu svrhu zaposlena, a Marko Krtinić nam pomaže oko kompjuterskog znanja pošto će sve ovo biti pohranjeno na servere ovde u Vukovaru. U nekoj budućnosti biće izrađene i aplikacije za pregledanje svih tih dokumenata. Zato je potrebno da Marko od samog početka bude uključen u ceo proces digitalizacije kako bi znao kako ta aplikacija treba da izgleda i šta će moći da uradi – objašnjava Maloduš.

Dejan Maloduš i Marko Krtinić

Značaj digitalizacije je vrlo značajan iz više razloga. Najvažniji je svakako fizička zaštita samih dokumenata kako se oni više ne bi upotrebljavali na način da se radi pregleda i korišćenja uzimaju u ruke i tako oštećuju, a sa druge strane ona je potrebna za sigurnije čuvanje kulturno-istorijskog nasleđa samog naroda.

- U današnje vreme, kada je sve u elektronskom obliku dostupno na mobilnim telefonima ili tabletima, ljudi će na ovaj način, praktično od kuće moći sve to da koriste. Današnji moderan čovek nema više vremena da negde sedi i pretražuje knjige, a digitalizacija arhivske građe mu omogućava da sve to pronađe na internetu i da se naukom bavi bez potrebe da obilazi arhive nego da sve što mu je potrebno nađe od kuće – kaže Dejan Maloduš dodajući da je i ono što je Srpski kulturni centar do sada uradio na procesu digitalizacije bilo dosta dobro, ali da će zahvaljujući novom uređaju ceo proces biti ne samo znatno lakši nego i u skladu sa evropskim i svetskim standardima. 

- Aparat kojim danas raspolaže Srpski kulturni centar je fantastičan i jedan je od najmodernijih u Hrvatskoj i velika je stvar što je nabavljen. Ono što je do sada rađeno uopšte nije bilo loše, ali nije bilo rađeno po standardima koji su za tu svrhu uspostavljeni u Evropi i svetu. Kada to kažem to znači da će od sada sve biti rađeno na način kako to radi Nacionalni arhiv u Hrvatskoj i kako to rade evropske i svetske institucije koje se bave izdavanjem standarda vezanih za arhivistiku i bibliotekarstvo. To praktično znači da će ovde digitalizovani dokumenti moći da se implementiraju bilo gde u svetu, da se istražuju i publikuju – objašnjava stručnjak.

Dejan Maloduš osvrnuo se i na samu arhivsku građu koju je ovde imao priliku da vidi i smatra da je ona izuzetno vredna i da veoma slikovito govori o bitisanju Srba na ovim prostorima.

- Ova građa omogućava da sve bude obrađeno na nacionalnom pismu Srba ćirilici i da se kao takva čita. Trenutno radimo na procesu digitalizacije jedne veoma vredne knjige. Radi se o istorijskom romanu Vladana Đorđevića Car Dušan koji je u tri toma izdan 1919. godine u Zagrebu. I sa istorijske tačke gledišta važno je da se vidi da je početkom dvadesetog veka u Zagrebu ovako nešto štampano na ćirilici – ističe Maloduš.

Kada je reč o samom uređaju najpre se uz pomoć njega radi sirova, tzv. master verzija koja sadrži i najviše podataka. Radi se minimalno 300 dpi u TIF ekstenziji. Kasnije se izrađuje master kopija koja se sklanja van domašaja svih korisnika, a dostupnost toj master verziji, sa koje će se za dalje potrebe kopirati sve manje JPG ili PDF verzije, će najverovatnije imati samo jedan administrator.