Autobiografski zapis Gordane Pavić kroz priču o drugima

Nakon knjiga pesama, pripovedaka, drame, aforizama i romana Gordana Pavić, pesnikinja i književnica iz Dalja odlučila je da se okuša i u nekoj vrsti autobiografije. Knjiga „Svetle tačke naših života” objavljena je još u oktobru prošle godine, ali je njena promocija tada izostala jer su zbog epidemioloških razloga javna okupljanja bila zabranjena. U međuvremenu je preminula njena sestra Jadranka Pavić pa je predstavljanje knjige započelo minutom ćutanja u njenu čast.

Iz ove neobične knjige čitalac saznaje ponešto o njenom zanimljivom i atipičnom životu, odrastanju jedne slepe osobe, njenom školovanju, odnosu sa okolinom, sa kolegama sa kojima je radila i o njenom književnom radu.

- Jedna od najpoznatijih autobiografija u srpskoj književnosti poznatog književnika Borislava Mihajlovića Mihiza zove se „Autobiografija o drugima”. Znači, kada pišemo autobiografiju često govorimo i o drugima, a kada govorimo o drugima često govorimo i o sebi. Tako je i Gordana ove svoje autobiografske zapise nazvala „Svetle tačke naših života”. Ono što je meni u ovoj knjizi najzanimljivije to su upravo ove rane godine, godine njenog detinjstva i školovanja u školi za decu oštećenog vida u Zemunu i njeno kasnije snalaženje na poslu. Ona je po prirodi vedra i vesela osoba i ona je ove svoje zapise ispisivala sa izvesnim humorom ubacujući u njih niz anegdota, tako da je to pripovedanje živopisno i zanimljivo – rekao je urednik ovog izdanja književnik Đorđe Nešić koji se i sam našao među tim svetlim tačkama autorkinog života.

- Ona u svojoj knjizi govori o ljudima koji osvetljavaju njen mrak, pošto je ona slepa osoba, i njenu, kako ona kaže, usku stazu, pa sam se eto, sticajem okolnosti, i ja našao na tom časnom popisu – objasnio je Nešić.

Veoma lepo i nadahnuto o knjizi i njenoj autorki govorila je i njena prijateljica Spomenka Kovač iz Osijeka koja se sa Gordanom Pavić druži već punih 48 godina.

- Gordana i ja poznamo se otkako sam ja postala član porodice Kovač jer ona je bila velika prijateljica moje pokojne svekrve sa kojom je zajedno radila tako da je, na neki način, bila i deo naše porodice. Naslov knjige „Svetle tačke naših života” me jako zaintrigirao, a posebno ta reč „svetlo” i šta ta reč znači u životu osobe koja život provodi u tami. Nazvati nekoga svetlom tačkom svog života je zaista velika stvar. Za nas je to čast i izuzetno veliko priznanje koje nam je ona odala tako da, na neki način, imamo i obavezu da i dalje svetlucamo u njenom životu, pogotovo sada nakon što je pre tri meseca ostala bez svog najvećeg svetla, odnosno svoje sestre Jadranke. Gordanu treba podržati, moramo joj biti oslonac da i dalje bude i ostane tako hrabra žena, puna optimizma, životne radosti i iskričave duhovitosti – rekla je gospođa Kovač.

Sama autorka o knjizi nije mnogo govorila prepuštajući da o njoj sude oni koji je budu čitali.

- Ovu knjigu posvetila sam ljudima kojima sam okružena i koji mi nesebično pomažu celoga mog života. Mnogih od njih više nema među nama, ali je tu i mnogo onih koji su još živi i sa kojima još uvek delim ovo naše parče neba. Želim da uspomena na njih živi i dalje, a te moje svetle tačke, odnosno ljudi, u meni nikada nisu ni umrle. Oni su mi u životu puno pomogli, a među njima sam naročito zahvalna svojim pokojnim roditeljima, sestri Jadranki i profesoru Jovanu Vasiljeviću koji je i najzaslužniji za sve ovo što sam ja danas – izjavila je autorka.

Pored pomenutih o knjizi i njenoj autorki govorili su njene kolege po peru Milenko Vasiljević – Čiko i Mišo Nedeljković kao i direktorka Dečjeg vrtića „Zlatokosa” iz Borova Radmila Latas. Sa njom i decom ovoga vrtića Gordana Pavić druži se već godinama.

- Poznavati osobu kao što je Gordana Pavić je izuzetna čast i privilegija. U njenoj knjizi na mnogo mesta možete pročitati rečenicu „Oni su voleli mene i ja sam volela njih”. Pokušala sam da ih prebrojim ali sam onda odustala shvativši da je njen život ispunjen ljubavlju prema ljudima i upravo ta ljubav je nešto što nam je svima potrebno da negujemo u ovom danas sve surovijem svetu. Gordana nikada nije neraspoložena, uvek je vedra i puna optimizma i trebamo da se ugledamo na nju i da budemo zahvalni što ona postoji i što osvetljava naše živote – rekla je Radmila Latas.

Odlomke iz knjige čitali su članice kluba čitalaca daljske biblioteke Đurđica Kikanović, Lidija Tomašević i Lana Kojčić, a promociju su izvođenjem nekoliko pesama uveličale i sestre Jovana i Ekatarina Serdar iz Borova.

Gordana Pavić rođena je 1948. godine u Dalju. Školu za decu oštećenog vida „Veljko Radmanović” završila je u Zemunu. Objavila je više zbirki pesama, aforizama, pripovedaka i drama i član je prosvjetinog pododbora u Borovu, Udruženja slepih iz Osijeka i Saveza slepih iz Novog Sada. Saradnica je dečijeg časopisa Bijela Pčela iz Rijeke i svih zvučnih Brajevih časopisa iz Srbije. Inspiraciju za svoj književni rad pronalazi u svakodnevnom životu, a svojim delima promoviše pozitivne društvene vrednosti. Iako ne vidi od detinjstva život Gordane Pavić obasjan je svetlom upornosti, optimizma i ljubavi kojom se okružila i koja je nepogrešivo vodi gde god da se uputi.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.