Banovački pravoslavni hram zasjao novim sjajem

U Šidskim Banovcima osvećena novoobnovljena crkva Prepodobne Matere Paraskeve i proslavljeno 800. godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve

vladika-vasilije Šidski Banovci

U organizaciji šidskobanovačke Srpske pravoslavne crkvene opštine u nedelju 22. septembra održano je svečano osvećenje tamošnjeg pravoslavnog hrama Prepodobne matere Paraskeve i proslava 800. godišnjice autokefalnosti SPC. Čin osvećenja uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije sremske predvodio je episkop sremski Vasilije koga je verni narod dočekao na ulazu u sveti hram.

U selu u kom u sedamdesetak domova ima oko 250 pravoslavnih vernika, generalna obnova hrama izgledala je kao nemoguća misija, ali je u zaista kratkom roku sve uspešno privedeno kraju. Ostalo je još samo da se završi postavljanje željeza na ogradu.

– I ova obnova našeg hrama kao i proslava 800. godišnjice autokefalnosti naše crkve za ovo naše mesto znači mnogo. Time pokazujemo koliko su ovde duboki naši koreni, još od vremena Sv. Save. Mnoge bure, mnogi istorijski meteži i okolnosti su nas udarale i šamarale, ali hvala Bogu sve smo to prebrodili i proslavljamo danas taj veliki jubilej. Za našu parohiju to znači puno jer mi smo u sastavu Arhijerejskog namesništva šidskog, Eparhije sremske i u našem namesništvu smo najmanji, ali Bogu hvala mi smo izabrani da budemo domaćini proslave ovog velikog jubileja. Sreća je još i veća što se sve poklopilo sa obnovom ove naše svetinje – priča protonamesnik Nikola Gvozdenović koji je na svečanosti unapređen u čin protoprezvitera.

Prota Nikola ističe dobru saradnju sa lokalnom upravom opštine Nijemci i načelnikom Vjekoslavom Bjelajevićem koji je pomogao pri sanaciji vlage u hramu koja je u njemu bila toliko velika da su čak i freske počele da otpadaju sa zidova.

– Opština je taj posao zaštite od vlage finansirala u potpunosti, a mnogo je pomogla i u oslikavanju crkve kao i oko organizacije ove naše proslave. Zahvalni smo i našem episkopu Vasiliju koji nam je pomogao najviše velikim prilogom, zalaganjem i očinskom brigom. Zahvalni smo i direktoru Kancelarije za verske zajednice pri vladi Republike Srbije Mileti Radojeviću na čiju inicijativu je ova institucija finansirala obnovu naše crkve – rekao je prota Nikola Gvozdenović.

Banovačka crkva jedinstvena po svom unutrašnjem uređenju

Radove na obnovi fresaka i ikonopisa u hramu predvodio je ikonopisac Mihajlo Đember iz Temerina koji za SPC ovaj posao radi već punih 33 godine.

– Posao koji smo ovde uradili bio je zaista veliki. Počeli smo još 2007. godine kada nas je vlaga omela u daljim radovima, a nastavili smo ih kada je to bilo sanirano. Rok za završetak bio je vrlo kratak, ali smo radove ipak uspeli na vreme da završimo. Freske su rađene u baroknom stilu, odnosno u realizmu, jer je i crkva građena u baroknom stilu tako da je sve stilski ujednačeno. Iako je stil barokni, freske su raspoređene na pravoslavni način kako bi na duhovni način zadovoljili naše potrebe – kaže Đember čija cela porodica je radila na oslikavanju banovačke crkve.

Mihajlo Đember Šidski Banovci
Mihajlo Đember

– Moji sinovi su takođe freskopisci koji su freskopis završili u Firenci, supruga je odradila veći deo posla jer je odradila svu ornamentiku za ovaj hram tako da je to jedan pravi porodični posao koji traje evo već 33 godine – kaže Đember.

Ovakav stil ikonopisanja redak je na ovim prostorima jer se u zadnje vreme crkve uglavnom ikonopišu u vizantijskom stilu, kojim se oslikavaju čak i hramovi izgrađeni u baroku. Vizantijski stil se više i propoveda kada je u pitanju sama freska. Svaka boja, svaka nijansa i izgled figura imaju veću simboliku.

– Barkoni stil je u ovim našim krajevima, u Bačkoj, Slavonije, Sremu i Banatu preovlađujući i mi smo to u ovom hramu stilski sve objedinili tako da je i njegova spoljašnjost i njegova unutrašnjost urađena istim stilom. Postoje stari hramovi koji su freskopisani baroknim stilom, ali sa vrlo škrtim prikazima samih fresaka. Ikonostasi su vrlo bogati, a na zidovima postoji tek po koja vinjeta fresaka. Ovde smo se trudili da kao i u vizantijskom stilu bude jako puno fresaka, da crkva bude popunjena i da živopis bude pravoslavni, po čemu je ona zaista posebna – napominje Đember.

Izgradnja parohijskog doma novi cilj

Uspešnim završetkom obnove crkve Prepodobne Matere Paraskeve u Šidskim Banovcima zadovoljni su i članovi Crkvenog odbora pogotovo ako se uzme u obzir da je sa generalnom obnovom hrama započeto pre samo godinu dana.

– Obnovom ove naše svetinje želimo da pokažemo da smo ovde živeli, da živimo sada i da ćemo živeti i ubuduće. To za selo ima ogroman značaj jer je crkva za sada i jedino mesto gde možemo da se okupimo jer u njemu više nema ni fudbalskog kluba ni ničega drugog gde bi ljudi mogli da se saberu i provode neko zajedničko vreme. U planu nam je da izgradimo i Parohijski dom i čim završimo sa izradom ograde oko hrama to će nam biti sledeći zadatak. Želja nam je da naš paroh ovde živi sa svojom porodicom i da bude potpuno deo naše zajednice. Plan je da ga izgradimo ovde u porti hrama i to je naš sledeći veliki zadatak – ističe predsednik organizacionog odbora za obnovu hrama i za proslavu 800. godišnjice autokefalnosti SPC u Šidskim Banovcima Rade Ralić.

crkva-banovci Šidski Banovci

Nakon čina osvećenja i zajedničke molitve u hramu, u porti je organizovana i svečana proslava 800. godišnjice autokefalnosti SPC uz kulturni program u kom su učestvovali KUD „Sv. Sava“ iz Šida, KUD „Ostrovo“ iz Ostrova i KUD „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Bijelog Brda, srpski pojci iz Beograda i deca iz Osnovne škole „Slobodan Bajić Baja“ iz Šidskih Banovaca.

Među gostima na svečanosti bili su konzul Generalnog konzulata u Vukovaru Ljudmila Ostojić, pomoćnik direktora Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije Marko Nikolić, saborska zastupnica Dragana Jeckov, predsednik Glavne skupštine SDSS-a Vojislav Stanimirović, zamenik vukovarsko-sremskog župana Đorđe Ćurčić i mnogi drugi.

Komentariši