Deca kao najiskreniji kritičari i ljubitelji knjige

U Srpskom kulturnom centru u Vukovaru 19. februara gostovala je poznata književnica Jasminka Petrović, koja je svojim dolaskom obradovala brojne učenike i ljubitelje knjige. Tokom susreta, deca su kroz neposredan i inspirativan razgovor sa autorkom imala priliku da se bliže upoznaju sa njenim delima, među kojima su i naslovi koji su obeležili savremenu dečiju književnost.

- Teme koje se uopšte pojavljuju u knjigama za decu, pa i kod mene jesu porodica, prijateljstvo, škola, okruženje, situacije u kojima se nalazimo i slično. Ovaj put sam izabrala da predstavim knjige „Zvezdana šuma“, to je jedna bajka, poslednja knjiga u Kreativnom centru koja je izašla, zatim „O dugmetu i sreći“ to je priča o jednom dečaku koji ima celebralnu paralizu, „Od čitanja se raste“ što nekako i jeste moj stav da uvek rastemo i razvijamo se i da nikada nije kraj i još jedna priča koju ću da predstavim jeste „Giga pravi more“ to je antiratna priča jer smatram da su ljubav i mir najvažniji za sve nas, a posebno za decu i detinjstvo – kaže beogradska dečija književnica Jasminka Petrović koja tvrdi da su deca njena najbolja publika, ali ujedno i najiskreniji i najvažniji kritičari, jer bez zadrške prepoznaju i vrednuju ono napisano.

- Dok pišem ja ne razmišljam o nekakvim porukama i ciljevima, dok pišem sama se zabavljam, smejem se, plačem, šetam kroz sobu i pokušavam da zamislim kako se taj glavni junak ili junakinja osećaju. Pre nego što dam knjigu u izdavačku kuću, najpre je dajem deci na čitanje jer mislim da su mi oni najvažniji. Ili ja odem u razred i čitam im delo ili im dam pa sami daju komentare i to mi je uvek najvažnije jer su oni surovo iskreni, a mislim da bez istine nema napretka. Odrasli se čak nekada zbune kada vide koliko deca mogu biti iskrena – dodaje Petrovićeva.

U vremenu ubrzanog razvoja tehnologije i digitalnih sadržaja, knjiga se često suočava sa novim izazovima, ali i novim prilikama da dopre do mladih čitalaca. O tome kako deca danas doživljavaju čitanje i na koji način knjige pronalaze svoje mesto pored ekrana rekla nam je ova autorka, oslanjajući se na svoje dugogodišnje iskustvo u radu sa najmlađima.

- Mislim da je tehnologija deci važna, ne možemo im je zabranjivati ili ukidati, ali decu moramo jačati i upućivati na čitanje jer je to jedan svet koji donosi posebnu radost i uzbuđenje. Čitanje je takođe važno jer deca možda ne umeju da formulišu šta osećaju, kako su tog dana, ali kada čitaju onda će da kažu kako se neki junak baš rastužio zato što mu je drug nešto rekao pa će shvatiti da su se oni recimo juče tako osećali. Uvek predlažem da cela porodica čita knjige i da nakon toga razgovaraju, jer mislim da je razgovor važan. Isto tako, ako je roditelj stalno za telefonom, nema pravo da kaže deci da to ne rade, deca se vaspitavaju postupcima, a ne rečima. Pre nego što izgrdimo dete, treba da promislimo šta smo mi sve tog dana uradili i koliko smo mi čitali  – kaže autorka.

Druženje u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru bilo je podeljeno u tri grupe, a priliku da upoznaju autorku i razgovaraju sa njom imali su učenici nižih razreda Osnovne škole Siniše Glavaševića, Osnovne škole Dragutina Tadijanovića i Nikole Andrića, kao i Prve srednje škole Vukovar.

- Jasminka piše jednostavnim stilom koji je prilagođen deci. Ona je pravi dečiji književnik i deca jako vole da čitaju njene knjige jer se uz njih osećaju lepše i sigurnije, zanimljive su im. U svakoj njenoj knjizi imaju i ilustracije koje prate tekst, tako da je deci puno lakše da čitaju – kaže bibliotekarka Maja Nikić.

Srpski kulturni centar tokom cele godine okuplja decu kroz različite radionice, književne susrete i programe posvećene školskoj lektiri. Zajedničkim čitanjem i razgovorom o pročitanim delima učenici razvijaju razumevanje teksta, ali i slobodu da izraze svoje mišljenje i utiske. Na taj način biblioteka postaje mesto susreta, druženja i otkrivanja radosti čitanja, čime se kod dece podstiče trajna ljubav prema knjizi.

- U školama je tipični način obrađivanja lektire, a mi ovde deci pokušavamo to da dočaramo na drugačiji način kroz igru, pesmu i zabavu. Imamo različite kreativne radionice da bi što lakše, posebno u današnje vreme, shvatili šta su pročitali i da pamte to što čitaju – zaključuje Nikićeva.

Druženje sa Jasminkom Petrović još jednom potvrđuje koliko je čitanje važno za razvoj mašte, empatije i kritičkog razmišljanja kod dece. Kroz neposredan kontakt sa knjigom, razgovor i kreativne aktivnosti, deca uče da cene priče, izraze svoje mišljenje i razvijaju trajnu ljubav prema čitanju. U svetu tehnologije, upravo ovakvi susreti pokazuju da knjiga i dalje ima nezamenjivu ulogu u odrastanju i oblikovanju mladih generacija.

Jasminka Petrović rođena je 1960. u Beogradu, a studirala je španski jezik i književnost. Srpsko stvaralaštvo za decu obeležila je svojim delima, ali i zalaganjem za poboljšanje položaja deteta i razvoj dečije kulture. Nekoliko njenih knjiga prevedeno je na više od dvadeset jezika. Napisala je mnogo knjiga, od kojih su najpoznatije romani Ovo je najstrašniji dan u mom životu, 35 kalorija bez šećera i Leto kada sam naučila da letim; priče Giga pravi more, Kaži teti „Dobar dan”, Mame, O dugmetu i sreći, Riba ribi grize rep, Bezobrazne note i nevaljale ajkule, Od čitanja se raste i druge. Knjige ove autorke prepoznaju se po toplom humoru i sagledavanju sveta iz ugla deteta koje živi u savremenom društvu. Iako svet opisuje bez ulepšavanja ili prikrivanja ružnih strana, ona uvek uspeva da pronađe i predstavi vedriju stranu stvarnosti.