Hrišćanski simboli završili na otpadu

Uklanjanje pravoslavnih krstova s grobalja u Vrbovskom, tačnije u Ljubošini i na Trnovoj poljani, izazvalo je uznemirenje među građanima i otvorilo pitanje odnosa prema tradiciji, verskim osećajima i kulturi sećanja. Govoreći konkretno o ovom slučaju u Hrvatskom saboru, zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga, upozorila je na porast verskih i političkih podela u društvu. Prema podacima zamenika gradonačelnika, s groblja u Ljubošini uklonjena su 72 krsta, a s groblja na Trnovoj poljani najmanje deset. Građani tvrde da su čelični krstovi doslovno počupani i odbačeni u željezni otpad, dok su gradske vlasti navodno obrazložile da je reč o „ostacima metalnih šipki“ koje su virile iz zemlje. Fotografije koje poseduju meštani, kako je istaknuto, pokazuju da se radilo o pravoslavnim nadgrobnim obeležjima. Šimpraga je, podsetivši na tradiciju izrade metalnih krstova, objasnila da su nekada porodice slabijeg imovinskog stanja postavljale drvene krstove, dok su one imućnije kovale metalne, najčešće od delova kola.

- Kada bi preminula glava porodice, s kola se skidao veliki točak od kojeg se kovao krst s utisnutim inicijalima i godinom smrti. Za druge članove koristili su se manji točkovi. Time su nadgrobna obeležja imala i simboličku i porodičnu vrednost - objasnila je Šimpraga ističući kako u ovom slučaju niko nije vodio računa o tradiciji, osećajima i običajima.

Šimpraga je naglasila da je pre uklanjanja krstova trebalo razgovarati s mesnim odborom i predstavnicima srpske zajednice te pronaći rešenje koje ne bi vređalo verske osećaje građana. U kontekstu sve učestalijih incidenata, podsetila je i na devastaciju spomenika NOB-u i spomen-obeležja žrtvama ustaškog režima u zapadnoj Slavoniji, kao i na neprimerene objave na društvenim mrežama koje takve postupke relativiziraju ili čak potiču. Osvrnuvši se na međunacionalni odnos, zastupnica se referisala na Dogovor o očuvanju mira u Gorskom kotaru iz 1992. godine, kojim su stvorene pretpostavke za očuvanje tadašnjih opština Vrbovsko i Ogulin kao multietničkih sredina unutar Republike Hrvatske. Tom je prilikom citirala reči župana Primorsko-goranske županije Zlatka Komadine, izgovorene 2022. godine na obeležavanju 30. godišnjice sporazuma: „Apeliram da ostanemo ljudi kao što smo bili i u ta vremena, a nema nikakvog razloga da danas ne budemo još bolji.“

- Ostaje nam zapitati se jesmo li danas bolji - izjavila je Šimpraga.

Vreme zabrana je prošlo, ali vreme odgovornosti nije

Zastupnica je, podsetivši i na nedavni slučaj maskenbala u organizaciji Studentskog centra i Studentskog zbora Univerziteta u Splitu, gde su se pojedini učesnici maskirali u naciste i logoraše, zaključila da takvo društvo, prema svemu sudeći, nije bolje.

- Kakve poruke šaljemo deci i mladima i sa ove pozornice i u medijima da se oni slobodno i iz zabave maskiraju u naciste i logoraše za nagradnu igru, za najbolju masku s maskenbala održanog na kampusu? Grobnice od zlata i strahote nacističkih logora smrti nisu i ne smeju da budu zabava - naglasila je Šimpraga referišući se na nedavni nastup saborskog zastupnika Domovinskog pokreta Josipa Dabre u kojem u pesmi veliča ustaškog vođu Antu Pavelića.

- Pravdati se da je vreme zabrana prošlo vrlo je opasno, jer vreme odgovornosti nije prošlo. Odgovornost ostaje i koštaće nas ako je na vreme ne preuzmemo - upozorila je SDSS-ova zastupnica u zaključnom delu saborskog govora.