„Hrvatska je daleko od zemlje sa slobodnim medijskim okruženjem“

FOTO: MFRR

Konzorcijum za brzi odgovor za slobodu medija (MFRR) završio je svoju onlajn misiju utvrđivanja činjenica u Republici Hrvatskoj. Nakon istraživanja u prvim rezultatima istaknuli su nekoliko značajnih problema u vezi s reformom Zakona o medijima, transparentnošću državnog oglašavanja i sigurnošću novinara, uključujući i strateške tužbe protiv delovanja javnosti (SLAPP).

Aktuelnu reformu Zakona o medijima žestoko su kritikovali civilno društvo i stručna udruženja, posebno u pogledu nedostatka konsultativnog procesa. Prethodni nacrt Zakona sadržavao je sporne odredbe, poput dopuštanja izdavačima nedopuštenog uticaja na uredništvo i politiziranja postupka imenovanja članova buduće Agencije za medije. Novi nacrt očekuje se na jesen, međutim to još nije saopšteno Hrvatskom novinarskom društvu (HND-u) i Sindikatu novinara Hrvatske (SNH-u). Bez obzira na to, MFRR, zajedno s organizacijama civilnog društva, HND-om i SNH-om spreman je pomno pratiti proces kako bi osigurao njegovu transparentnost i otvorenost. Na drugom mestu naveden je problem slobode medija u Hrvatskoj, odnosno veliki broj prijava, bez obzira na obećanja Vlade da će se pozabaviti ovim problemom. Brojni slučajevi SLAPP-a dolaze upravo iz samog pravosuđa s ciljem ućutkivanja kritičkog izveštavanja. Tako se na primer kleveta i dalje smatra kaznenim delom u Hrvatskoj, ali bez najavljenih planova za njenu dekriminalizaciju, uprkos pozivima međunarodnih organizacija za slobodu govora i slobodu tiska.

Kako navodi Hrvatsko novinarsko društvo, treći problem je transparentnost državnog oglašavanja i nezavisnost javnog medijskog servisa što predstavlja veliki problem medijskim kućama, posebno na lokalnom nivou. Takođe, postoje i rizici politizacije imenovanja članova Agencije za elektroničke medije budući da kandidate bira Vlada, a parlament odobrava jednostavnom većinom.

Pohvaljena sigurnost novinara, ali potrebno još rada

Pomenuti Konzorcijum pohvalio je nedavni sporazum između Ministarstva unutrašnjih poslova, Hrvatskog novinarskog društva i Sindikata novinara Hrvatske, koji je rezultirao s dva protokola usmerena na poboljšanje sigurnosti novinara tokom javnih protesta i istrage napada protiv novinara. Međutim, zaključuju da su potrebni daljnji koraci kako bi se protokoli dobro implementirali na lokalnoj razini. Na kraju svog zaključka MFRR navodi kako se novinari i dalje suočavaju s preprekama u pristupu informacijama od strane Poverenika za pristup informacijama, pri čemu su kašnjenja i odbijanja česta, pa to onemogućuje pravovremeno i tačno izveštavanje o pitanjima od javnog interesa.

MFRR ukazuje i na zabrinutost zbog nedavnog poziva krajnje desnog Domovinskog pokreta da se obustavi finansiranje Novosti čiji je izdavač Srpsko narodno veće, što pojačava zabrinutost zbog političkog pritiska i vladinog suzbijanja slobode medija. Uz to, nedostatak nezavisnosti javnog medijskog servisa HRT-a bilo je često pitanje na koje je upozorilo više učesnika. Ova zabrinutost direktno je povezana s provedbom Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA), jer kako navode, državne institucije nisu sa predstavnicima MFRR-a podelile nikakav konkretan plan za njegovu transpoziciju.

Misija u Hrvatskoj jasno je dala do znanja da, iako su najavljene neke pozitivne mere za rešavanje problema slobode medija i dalje postoje značajni izazovi, a u narednim mesecima MFRR objaviće iscrpno izvešće o svojim analizama na području Republike Hrvatske.