„Iskra” zaiskrila i pod Dinarom

Po šezdeseti put monodrama „Iskra” izvedena je na „daskama koje život znače” i to baš u selu Cetina, na bisernom izvoru istoimene reke, podno planine Dinara. Više od tri decenije čekali su meštani cetinskog kraja na jedan ovakav kulturni događaj u njihovom selu jer, izuzev hramovne slave, posebnih prilika za okupljanje nije bilo previše. Upravo iz tog razloga ispunili su portu crkve Svetog Spasa do poslednjeg mesta za sedenje uživajući u još jednom emotivnom izvođenju predstave i ulozi beogradske glumice kninskih korena Maje Kolundžije Zoroe. Predstava je organizovana uz blagoslov Njegovog visokopreosveštenstva mitopolita Zadarsko-šibeničkog i episkopa dalmatinskog Nikodima, a u organizaciji ljudi iz Cetine i vrličke parohije.

- Kada sam prvi put odgledao monodramu „Iskra”, njeno premijerno izvođenje u Beogradu, pomislio sam kako bi bilo dobro da priča o Nikoli Tesli i njegovoj majci Đuki bude ispričana i u našem kraju. Đuka je simbol jedne pravoslavne popadije, majke, Ličanke, žene požrtvovane i hrabre, deci posvećene kakve su nekada bile i naše bake, majke. Priča je to o majci koja nije rodila naučnika već svoje dete, sina, čedo kojem je dala krila i u svet ga pustila ostajući ga tako željna do smrti. S tim se nekako mogu poistovetiti sve žene, a posebno one koje danas, u ovim našim krajevima naročito, žive same, često usamljene i najčešće željne samo svoje dece. To je bio motiv da Maju pozovemo u naš kraj u ove letnje dane kada nas je u Cetini više nego u ostatku godine. Ljudi su tu ideju sa zadovoljstvom podržali, udružili se i pomogli da je sa lakoćom sprovedemo u delo - navodi Jovan Milaš, jedan od inicijatora i organizatora ovog događaja.

Da ovakvih sadržaja nedostaje i u Cetini, ali i u drugim selima podno Dinare, slaže se i vrlički paroh Lazar Prijić.

- Izuzev hramovnih slava koje, Bogu hvala, i dalje najviše i najčešće okupljaju naš narod u ovim krajevima, nema puno sadržaja oko kojih bi se ljudi okupili, sastali, a da to bude namenjeno svim generacijama. Zato su se dolasku predstave svi obradovali, a po broju ljudi koji su večeras ovde nije teško zaključiti koliko im to znači. Ni sam nisam očekivao da će ovoliko ljudi, dečice, ispuniti portu crkve večeras. Maja je bila sjajna, svaku Đukinu emociju nam je približila i zaista smo blagodarni na ovoj zajedničkoj uspomeni koju smo svi stvorili večeras, pod vedrim nebom ovde na izvoru Cetine - kaže sveštenik Lazar Prijić koji je, baš u ime te uspomene na kraj i ljude, Kolundžiji po završetku predstave poklonio maketu crkve u Cetini.

Podnožje Dinare, vedro nebo dalmatinsko, biserni izvor reke Cetine i raskošni hram Svetog Spasa bili su jedna od najlepših pozornica za priču o životu, brizi, ljubavi, patnji, stradanju, čekanju i nadanju, priču o Tesli, Đuki, Milutinu, Dani, ali i svim onim ljudima, njihovim sunarodnicima i zemljacima koji kroz „Iskru” nisu spomenuti, ali čiji su životi i identitet jednako u ovu dramu utkani.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.