Kada kultura postane pitanje bezbednosti

Mnogi narodi širom sveta 11. novembra obeležavaju Dan pobede u Prvom svetskom ratu – dan posvećen onom delu istorijske priče koji služi kao podsetnik na sve koji su dali svoj život ili doprinos u uspostavljanju stabilnosti i mira. Dakako da su u tom poduhvatu značajnu ulogu imale žene koje u većini slučajeva nisu bile borci na frontu, ali su svoju snažnu ulogu imale u hrabrom i požrtvovanom očuvanju tuđih života, pre svega života svoje i tuđe dece i imanja, čime su doprinosile očuvanju izuzetno bitnog sociološkog elementa – porodične zajednice.

Upravo njima bila je posvećena i izložba Srpkinja, heroina Velikog rata koju su posetioci trebali uživo da pogledaju 11. novembra u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru, da se u tom gradu vrednuju one društvene norme koje bi unapredile a ne unazadile, koje bi spojile, a ne razdvojile. Međutim, očigledno o društvenoj koheziji, harmoniji i sinergiji u Vukovaru već odavno može da piše samo umetnik koji teži da prikaže nadrealizam, fikciju ili onaj novinar koji čvrsto veruje da nada ipak postoji za društvo koje je isključivo u zahtevu za pomeranje nekog kulturnog događaja, samo zato što ono u svom nazivu nosi naziv „Srpkinja“. Dakle, kako se u javnosti plasirala tvrdnja, naziv izložbe „Srpkinja, heroina Velikog rata“ bio je ključan razlog zbog čega ona nije održana na datum koji je planiran, a koji se isključivo vezuje za Dan pobede u Prvom svetskom ratu. Ne samo da je izazvala burne i oštre reakcije pripadnika većinskog naroda, tačnije hrvatskih branitelja i radikalno orjentisanih domoljuba, Srpkinja je nakon incidenata u Splitu i Zagrebu postala nova tačka razdora i bezbednosno pitanje, naročito za zaposlene u zgradi ZVO-a, gde je trebalo da se održi ovaj, kulturno-istorijski podsetnik. Naime, noć uoči 11. novembra zgrada je bila oblepljena transparentima, kanapima i trakama od strane nekolicine maskiranih lica a tog dana najavljeni su i protesti hrvatskih branitelja pa i njihov dolazak ispred zgrade čime je bila ugrožena bezbednost zaposlenih u ovoj instituciji.

Iako je po svojoj tematici antiratna i govori o položaju žena iz tog ratnog perioda, o heroinama svog doba, izložba je upravo trebala da pošalje poruku koja će biti od jednakog značaja za sve građane RH jer nas taj deo istorije kroz zajedničke sudbine dva naroda ne razdvaja, nego suprotno, povezuje. Dakle, ona u svojoj osnovi nije imala za cilj da bilo koga vređa, nego da svojom tematskom pričom oplemeni i pošalje poruku koja je, pre svega celom današnjem društvu potrebna u kontekstu preispitivanja današnje požrtvovanosti savremenog čoveka za društvo. Kako je najavljeno, ljubitelji učiteljice života, izložbu će moći da pogledaju onlajn te je na taj način omogućena alternativa do njenog decembarskog održavanja. Predsednik ZVO-a Dejan Drakulić je tako upoznao javnost sa okolnostima zbog kojih je doneo odluku da izložbu pomeri, istakao je njen širi značaj, a putem internetskog kanala obratio se i autor izložbe, kulturolog Dimitrije Vujadinović.

Vujadinović je objasnio ideju za nastanak izložbe. Govoreći o Prvom svetskom ratu kao istorijskoj celini koja je javnosti uveliko poznata, on je sa kulturološkog aspekta naglasio njen značajno tragičan kontekst, relativno nepoznat, a govori o društvenom položaju žena u svim zaraćenim državama koji je doveo do značajne društvene promene. Kako kaže, taj fenomen bio je razlog koji je doveo do ovog autorskog dela, ali i knjige koja to delo prati.

Dakle priča koja je praćena fotografijama o tome kako su žene preživljavale, šta su sve radile i koje žrtve podnosile da bi spasile svoju, tuđu i glavu mnoge dece, koliko su bile hrabre da se suprotstave nametnutim rigidnim pravilima tadašnjeg sistema je upravo ona priča koja je narušila nacionalna načela i osećaje velikog broja hrvatskih građana. Dakle u ovom slučaju može se reći da je dobrim delom uzrok pobune hrvatskih građana neznanje. Kad bi ljudi znali istorijske istine, ali učili iz njih možda bismo živeli puno mirnije.

Istorija kaže da se na vanrednoj sednici 29.10.1918. sastao Hrvatski sabor i doneo dve odluke: Prvom odlukom prekinute su sve državnopravne veze Trojedne Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije s Kraljevinom Ugarskom i Carevinom Austrijom. Trojedna Kraljevina je proglašena nezavisnom te je ušla u zajedničku novostvorenu Državu Slovenaca, Hrvata i Srba. Drugom odlukom Sabor je svoja ovlašćenja preneo na Narodno veće SHS čime je ono postalo vrhovno telo vlasti. Na kraju, 1.12.1918. dolazi do ujedinjenja Države SHS i Kraljevine Srbije. Tako nastaje Kraljevstvo SHS, a nakon Vidovdanskog ustava iz 1921. zvaničan naziv države je Kraljevina SHS. Kraljevina Srbija bila je saveznik Antante i na strani pobednika u Prvom svetskom ratu. Budući da je najviše hrvatsko predstavničko telo želelo ujedinjenje sa Srbijom, Hrvatska se preko Države SHS našla na strani pobednika i tako se, pre kraja rata, odmakla od poražene Austrougarske.

Izložbu možete da pogledate na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=RxEyLNpqVbk