Kiosci bez štampe iz Srbije

FOTO: JuTjub

One koji su ovih dana krenuli do kioska u svom gradu neprijatno je iznenadila činjenica da u njima više nemaju mogućnost da kupe primerke svojih omiljenih novina iz matične im države. Na pitanja postavljena prodavcima kupci nisu mogli da dođu do odgovora zašto na kioscima više nema štampe iz Srbije i drugih susednih država pa su mnogi pomislili da se možda radi o kratkotrajnom prekidu isporuke, ali tako je zapravo još od 1. oktobra.

Iz Srbije je na kioske u Vukovaru stizalo nekoliko dnevnih novina poput Večernjih novosti i Politike. Najmlađi čitaoci ostali su uskraćeni za popularni Politikin zabavnik dok su ljubitelji ukrštenih reči ostali bez mogućnosti da kupe novu Enigmatiku ili Razbibrigu. Nakon više od 50 godina distribucija stranih novinskih izdanja u Hrvatskoj je obustavljena.

Do toga je došlo nakon što je u junu ove godine umesto „Tiska” kao dosadašnjeg distributera Vlada za nacionalnog distributera imenovala Hrvatsku poštu i dodelila joj javna sredstva za potporu distribucije domaćih izdanja. Međutim, te subvencionisane tarife Ministarstvo kulture i medija nije potvrdilo i za inostrana izdanja nego se one primenjuju isključivo na domaće izdavače.

Hrvatska pošta obavlja logistički deo posla, a za administraciju, planiranje, narudžbe, tiraž, obračune, naplatu i ugovore s prodajnom mrežom i dalje je odgovorna firma DTM, nastala krajem 2024. iz distributivnog odeljenja „Tiska”, nakon što je „Tisak” raskinuo sve ugovore o distribuciji i povukao se iz te delatnosti. Za inostrane izdavače ti novi uslovi u koje spada i višestruko uvećana naplata prevoza po distribuiranom primerku nego za domaće novine, pokazali su se kao finansijski neodrživi.

Da naplata i do četiri puta većih troškova stranim izdavačima u odnosu na troškove za domaća izdanja dovodi do diskriminacije stranih izdanja u Hrvatskoj i izdavače uvodi u ekonomski neodrživ položaj i ugrožava dostupnost međunarodnih publikacija, upozorile su i organizacije koje brinu o slobodi medija i slobodnom protoku štampe, poput VAN-IFRA i DistriPres. Na njihove zahteve za pojašnjenja razloga za takav razvoj stvari Ministarstvo kulture i medija za sada nije odgovorilo.

Odluka o prekidu distribucije stranih novina i časopisa posebno će pogoditi institucije, obrazovne ustanove, biblioteke, diplomatska predstavništva, ali i turiste koji su navikli da u zemlji u kojoj provode odmor čitaju novine iz svoje države. Dok će se u susednim državama distribucija i dalje nesmetano odvijati u Hrvatskoj to od 1. oktobra više nije slučaj.

Prema evropskim i međunarodnim propisima, diskriminacija stranih izdanja nije dozvoljena pa i ugovor o EU zabranjuje državne poticaje koji narušavaju tržišnu utakmicu i favorizuju domaće izdavače. Takođe, jamči slobodu pružanja usluga među državama članicama, što uključuje distribuciju štampanih izdanja. Slične odredbe nalaze se i u pravilima Svetske trgovinske organizacije, dok UNESKO-vi ugovori Florens Agriment i Protokol iz Najrobija izričito zabranjuju carine, kvote i potpore koje bi strane publikacije stavile u nepovoljan položaj.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.