Knjigom o Jovanu Gavriloviću Srpski dom pokreće novi dijalog s prošlošću

Orjentišući se na mnoge znamenite ličnosti iz Vukovara koji su dali nesebičan doprinos zajednici, ne samo kada je reč o njihovom kulturnom stvaralaštvu, nego i karakteru, porodici, životu i njihovoj autentičnosti, može mnogo toga da motiviše, inspiriše i na kraju napiše. Tako je vukovarski istraživač i bibliotekar Borivoj Čalić napisao još 2014. godine knjigu „Tragovi u trajanju“ kojom je objedinio mnogo pojedinaca, mesta i događaja iz Vukovara, da bi kasnije u saradnji sa direktorom Srpskog doma Nebojšom Vidovićem nastala nova zajednička ideja i koncept u okviru kojeg je planirano da svaki velikan zasebno, pored usmenog predavanja bude istaknut i putem pisane forme, odnosno knjige. S ciljem da publici približe značaj delovanja srpskih velikana iz Vukovara, održano je predavanje i prva promocija takve knjige, posvećene Jovanu Gavriloviću, koji je uz Zaharija Orfelina jedan od najznačajnijih Vukovarčana tog vremena.

- Ideja o ovom došla je iz jednog saznanja i činjenice da imamo čoveka koji je ceo svoj život posvetio istraživačkom radu na ovu temu. On je odradio jedan ogroman posao kada je kulturna baština i nasleđe srpske zajednice u Vukovaru u pitanju. Uz to što imamo čast i privilegiju da sarađujemo sa autorom Borivojem Čalićem i unapređujemo sve ono što može da proizađe iz ovakve zamisli, imamo i saznanje da je sada pravo vreme kada su se stekli povoljni materijalni, tehnički i logistički potencijali da to sve možemo zaokružiti. Ovakva edicija ili izdavačka delatnost u osnovi ima za cilj da sve što je ovaj vredni čovek prikupio i zapisao ne ostane samo za nas, nego da bude pristupačno široj javnosti. Mi zapravo moramo da težimo toj vidljivosti na razne načine, bilo da je u pitanju reč u pisanom, štampanom ili elektronskom obliku. Naš zadatak je i da izađemo iz ovih naših krugova i takvo jedno bogato kulturno nasleđe učinimo dostupnim javnosti. Prosto je šteta da mogućnosti koje imamo ne uokvirimo i to obimno znanje ne ostavimo u nasleđe budućim generacijama te ga učinimo dostupnim ne samo srpskoj publici, nego bilo kome ko je zainteresovan. Srpski dom mesto je gde se dešavaju različite aktivnosti i sadržaji i koje okuplja širok spektar ljudi različitih etničkih skupina. Naša je zaista želja da sve ono što je veoma značajno za srpsku zajednicu i stari Vukovar ode malo više i čuje se dalje - poručio je Vidović

Može se reći da uticaj srpskih velikana na kulturno nasleđe Srba u Vukovaru još uvek nije dovoljno poznato i prepoznato. Ono je zaista šaroliko i obogaćeno raznim zanimljivim profilima i profesijama ljudi koji sigurno ne zaslužuju da kao takvi ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Ono što saznanje o njihovom doprinosu i životu nagoveštava i ukazuje, to je da nam ti vredni ljudi mogu itekako biti podsticaj i inspiracija koja bi u nekom momentu uspela da probudi pojedinca ili možda čak podstakne kolektivnu svest jednog društva.

Ko je bio Jovan Gavrilović?

S obzirom da je Čalić do sada održao četiri predavanja u okviru serijala Stari Vukovar – mesta, događaji i ljudi, taj zajednički projekat rezultovao je idejom koja je imala i cilj da se iz knjige Tragovi u trajanju, izdvoje najznačajniji pojedinac i istaknu se u zasebnoj pisanoj formi a kako bi stari Vukovarčani bili građanima lakše pristupačni.

- Jovan Gavrilović kao i ceo krug ličnosti kojima se bavim značajni su u kontekstu celokupne srpske kulture, dakle njihov doprinos nije samo značajan za lokalnu sredinu, nego je on mnogo veći. To su ljudi koji su doprineli na razne načine i u različitim oblastima kulture i umetnosti, ali postoji i veliko polje za istraživanje brojnih advokata, lekara, inžinjera i ljudi koji su ostavili trag na polju tehničkih i prirodnih nauka. Jovan Gavrilović kao namesnik Srbije, nominalno je bio šef jedne države. Bio je u jednom periodu član tročlanog namesništva što ne umanjuje činjenicu da je bio na čelu jedne države u kakvom god to obliku bilo. On je takođe prvi akademik koji je rođen u Vukovaru. Postao je i član Društva srpske slovesnosti, a kasnije je obnovio rad tog društva pod imenom Srpsko učeno društvo i bio je njegov prvi predsednik. Srpska akademija nauka i umetnosti, koja je osnovana 1888. oba ta društva smatra svojim prethodnicima. Istovremeno, Gavrilović 1867. biva i prva osoba koja je izabrana za počasnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti koja je te godine osnovana u Zagrebu. Bio je izuzetno interesantna ličnost koja se pamti i po tome što je celu svoju imovinu ostavio za osnivanje fonda iz kojeg će se izdržavati učiteljske udovice i siročadi jer su učitelji u drugoj polovini 19. veka živeli u izuzetno teškim materijalnim prilikama. Stanovali su u školskim stanovima i kada bi se desilo da neki učitelj umre, njegova porodica bi ostala na ulici. Zahvaljujući Jovanu Gavriloviću, posebnim zakonom je osnovan takav fond, a Učiteljsko udruženje iz Srbije mu je u znak zahvalnosti 1893. godine podiglo bistu na Kalemegdanu. Nakon biste Đure Daničića, to je druga bista koja je tamo podignuta uopšte. Povodom proslave njegove 100-godišnjice rođenja, 1896. osnovan je i Školski muzej, koji se danas zove Pedagoški muzej i jedan je od najstarijih kod Srba, a najstariji te vrste u svetu - ispričao nam je autor knjige i predavač Borivoj Čalić.

Vredno je da se napomene kako je autor gotovo ceo svoj život posvetio ovoj tematici, bez da je ikada razmišljao da će njegovi zapisi, beleške i podaci do kojih je došao biti jednom obelodanjeni u knjizi. Kako sam kaže, ovo je radio iz svog ličnog interesovanja bez da je imao u bilo kom trenutku nameru da se lično istakne ili promoviše. U kom pravcu će se ova ideja dalje razvijati, koliko će vremena trebati da ona bude prepoznata teško je sada odrediti, ali je sigurno da ona sa sobom nosi kvalitet i dobru nameru za celokupno srpsko društvo.