Kraljice 16 godina ponosno koračaju Borovom

U svečanim narodnim nošnjama, specifičnim cvetnim ukrasima na glavi, uz pesmu i tamburaše, kroz borovske ulice krenula je povorka Kraljica, donoseći domaćinstvima blagoslov, sreću i zdravlje. Reč je o jednom od najstarijih običaja Srba u istočnoj Slavoniji i zapadnom Sremu koji se na tim prostorima zadržao još od predhrišćanskog perioda. Ceremonijalna ophodnja sela tradicionalan je običaj koji se vezuje za Duhove, odnosno na hrišćanski praznik, Pedesetnicu. Duhovi ili Pedesetnica nema stalan datum, pokretni je praznik jer se vezuje za Vaskrs, tačnije slavi se sedmu nedelju nakon Vaskrsa. Ovogodišnje Kraljice obišle su tako selo 31. maja. Ovaj običaj u Borovu je gotovo nestao nakon Drugog svetskog rata, ali ga je početkom dvehiljaditih obnovio KUD „Branislav Nušić“.

- Otkako smo ga obnovili, događaj održavamo svake godine u kontinuitetu. Tradiciju smo ovu vratili, zbog toga što smo imali osobe koje su insistirale na njemu, koje su htele da istaknu lepotu narodnih običaja, a ceremonija Kraljica svakako zaslužuje da se pamti i prenosi sa kolena na koleno. Organizovani smo u dve grupe. Jedna je grupa krenula iz centra sela prema vrtiću, a druga na suprotnu stranu, prema Vukovaru. Moram da istaknem da naši članovi dosta znaju o ovom običaju, da su zainteresovani i uključeni u ceremoniju. Domaćini koji nas dočekuju uvek se obraduju kad se pojavimo na vratima. U zavisnosti od toga da li domaćin ima sina za ženidbu ili ćerku za udaju, pevaju se određene pesme koje su u skladu sa tim. Pevaju se pesme za blagostanje i onim domaćinima koji nemaju nikog. Smatra se da su Kraljice važne jer potiču plodnost i sreću porodicama što je veoma značajno u današnje vreme kada nam je sve u jednoj napetoj i teškoj atmosferi - rekao je predsednik spomenutog KUD-a Rado Bosić.

Ono što je izuzetno važno istaći to je da su članovi KUD-a Branislav Nušić dva puta bili učesnici Međunarodnog festivala folklora u Zagrebu upravo promovišući starosrpski običaj Kraljica. Prvi put su učestvovali na 39. festivalu kada ih je primila tadašnja premijerka Jadranka Kosor, a drugi put su bili pozvani na obeležavanje jubilarnih 50 godina spomenute manifestacije. Posebno je zanimljivo da je za navedene događaje dobrim delom zaslužna gospođa koja je ujedno bila i najveći inicijator običaja Kraljice. Svoje znanje o tradiciji donela je iz Trpinje u Borovo.

- Prvi put sa Kraljicama sam se susrela pre 70 godina, kada sam bila osmi razred. Živela sam u Trpinji i tamo sam odrasla. Jedva smo čekali ovaj praznik, ljudi su nam širom otvarali vrata, nudili nas sa jelom i pićem. Moj tata je znao celu povorku da strpa u zaprežna kola. Nismo samo obilazili Trpinju nego smo išli i u susedna sela. U Bobotu tada niko nije vodio Kraljice, a mi smo znali kući doneti pola kola novaca. Pošto se praznik slavi tri dana, drugi dan smo išli u Veru. Mi smo se tada ponavljali, kupovali smo ono čega se zaželimo. S obzirom da je to događaj koji je meni ostao urezan od detinjstva, kao član KUD-a sam predložila da se on ovde u Borovu obnovi. Srećom, tadašnji načelnik me je podržao i predsednik KUD-a je tu ideju prihvatio, ali sam i ja bila jako uporna i dosadna kako bi se Kraljice danas održavale. Isto tako, predložila sam da odemo u Teslić na jednu manifestaciju na kojoj smo učestvovali kao borovske pudarine, tamo sam kuvala tradicionalna jela i aranžirala hranu kako su to radili naši stari. Sve je to primetio jedan gospodin koji je sa mnom pričao i sve što sam mu rekla o običaju Kraljica je zapisivao. On nas je pozvao kasnije na Međunarodni festival u Zagreb -  ispričala nam je Jelica Dimitrijević.

Velika je čast učestvovati na jednoj takvoj manifestaciji kao što je Međunarodni festival folkolora u Zagrebu, a još je veća radost što se pesma Kraljica do danas održala. Dakle, zahvaljujući, između ostalih, i gospođi Dimitrijević, koja je lepe uspomene na Kraljice prenela mladima u Borovu, ovaj običaj se nije ugasio. Danas povorka ponovo prolazi selom na Duhove, a u njoj, osim kraljice učestvuju i kraljevi, mlada, deveri i drugi likovi zastupljeni prema starom obrednom obrascu.

- U povorci učestvujem oko pet ili šest godina. Uvek je zabavno i zanimljivo je. Danas sam ja kraljica i na sebi imam šešir sa ogledalcem i cvećem koji predstavlja prolećni niz, početak buđenja prirode i lepote. Na svečanoj beloj košulji nosim i dukate koji simbolišu bogatstvo, a u ruci nosimo mač koji predstavlja snagu i zaštitu sela i domaćinstva - rekla je Jelena Kolarević iz Borova.

Donoseći domaćinstvima blagoslov, zdravlje i plodnost, Kraljice nisu samo otvorile borovske domove, već oživele sećanje i otvorile vrata prošlosti kojima su obnovile duh starih običaja naših predaka.