Kvalitet programa prioritet u radu Srpskog doma

Ustanova u kulturi Srpski dom u Vukovaru u vlasništvu je Zajedničkog veća opština Vukovar, Srpskog narodnog veća iz Zagreba i Srpske pravoslavne crkvene opštine Vukovar. Sa direktorom ove ustanove Nebojšom Vidovićem razgovarali smo o aktivnostima Srpskog doma u 2024. godini, ali i o značaju ovog mesta za srpski narod iz Vukovara i okoline.

Kako biste opisali rad Ustanove u kulturi Srpski dom u 2024. godini?

Rad u protekloj godini opisao bih kao vrlo produktivan, dinamičan i rekao bih – uspešan. Tome u prilog idu i činjenice koje se najbolje ogledaju kroz matematiku i brojke. Naime, ukupno je u toku 2024. godine bilo 52 različita programa i programska sadržaja, od toga je 21 bila samostalna aktivnost Srpskog doma, odnosno, događaji u kompletnoj organizaciji i realizaciji Ustanove u kulturi Srpski dom. Na taj način dolazimo vrlo blizu do proseka od jednog događaja nedeljno, što zaista nije malo, makar i samo u organizacionom i logističko-tehničkom smislu.

Što se tiče programskih aktivnosti, one su bile različitog programskog sadržaja i oblika realizacije, tako da imamo događaje od pozorišnih predstava raznog tipa, koncerata, izložbi, predavanja, književnih večeri, stručnih skupova, poseta organizovanih grupa i slično. Našim programima nastojali smo obuhvatiti sve ono što bi bilo zanimljivo i interesantno građanima prema nekim našim procenama, osluškivanju publike, ali i našim nastojanjima da ponudimo drugačije sadržaje temom i oblikom, uz želju i nameru da se prvenstveno rukovodimo što većim kvalitetom kako odabranih tema, tako i samog izvođenja, smatrajući da samo takvim pristupom možemo najjednostavnije i najpozitivnije promovisati i afirmisati bogato kulturno nasleđe pripadnika srpske zajednice.

Šta biste izdvojili od programa koji su obogatili kulturnu scenu grada Vukovara u protekloj godini?

Mnogo programa je bilo u godini koja je iza nas, a Vaša konstatacija da smo obogatili kulturnu scenu grada Vukovara, čini nas zadovoljnim i pruža određenu satisfakciju za sve ono što radimo, te potvrđuje da smo na dobrom putu. Možda je na neki način i nezahvalno posebno nešto odvajati, ali svakako kroz neki hronološki presek mogu da se izdvoje pojedini događaji:

Tako bih mogao sa početka godine da izdvojim edukativnu predstavu „Ne dozvoli da te zub zaboli“ za naše najmlađe korisnike, decu predškolskog uzrasta, u izvođenju glumaca Edukativnog teatra iz Subotice. Mi smo organizovali prevoz za sve vrtiće, pa je u toku jednog prepodneva dvorana bila stalno puna, u tri ture organizovali smo svu decu iz grada i okolnih mesta gde god ima obrazovanje po modelu A.

Posebno smo ponosni na uspostavljanje saradnje sa Jugoslovenskom kinotekom, gde smo imali i jednu specifičnu filmsku projekciju „110 ličnosti koje su oblikovale srpsku istoriju i kulturu do 1945. godine“ uz predavanje Saše Erdeljanovića, direktora Arhiva Jugoslovenske kinoteke. Ovo je projekcija i predavanje, koje je mislim bilo i premijera van Beograda, a koliko je bilo interesovanje, svedoči i činjenica da su u Vukovar organizovano došli i ljudi iz Beograda, koji to nisu uspeli da vide u samom Beogradu. Nadamo se uspešnom nastavku saradnje sa Jugoslovenskom kinotekom.

Vredno je spomenuti i odličnu saradnju sa našim uglednim istraživačem i hroničarem vremena gospodinom Borivojem Čalićem, svakako jednim od najboljih poznavalaca istorijata srpske zajednice 18-20 veka u gradu Vukovaru i okolini, njenog uticaja i doprinosa na ukupan kulturni i društveni život toga vremena u gradu. Tako smo organizovali književno veče uz promociju njegove knjige „U sazvežđu Orfelina“. Pokrenuli smo i serijal predavanja „Znameniti Srbi Vukovara – stari Vukovar ljudi, mesta i događaji“ gde je glavni moderator i predavač upravo naš Borivoj Čalić. Tim programom želimo afirmisati istoriju Vukovara i onih ličnosti i porodica koje su učestvovale u radu i oblikovale dobar deo današnje svesti i vizure grada, ne samo u arhitektonskom smislu nego i nasleđem u kulturološkom pogledu, gde mi zaista imamo čime da se ponosimo i o čemu da pričamo, a što treba da zna i veći broj ljudi. Do sada smo pričali o Zahariju Orfelinu, Jovanu Gavriloviću i porodici Mihailović, a u pripremi i su i druge ličnosti i događaji, kojima ćemo se baviti u nekim narednim epizodama.

Posebno bih istakao u 2024. godini izuzetne izložbe i stručna predavanja iz serijala „Velikani srpskog i svetskog slikarstva“. U prvom delu godine, kroz saradnju sa Maticom srpskom i Galerijom Matice Srpske, organizovali smo odlično predavanje i izložbu odobrenih reprodukcija odabranih dela, kojom je dr. Snežana Mišić prikazala život, rad i delo velikana Uroša Predića. Nakon toga, u zadnjem kvartalu, organizovali smo i realizovali još jedno odlično stručno predavanje i retrospektivu još jednog velikana slikarstva – Paje Jovanovića. Ovaj program je realizovan uz saradnju i podršku Muzeja grada Beograda, koji ima i legat i muzej Paje Jovanovića, sve to bilo je obogaćeno i virtuelnom šetnjom kroz muzej Paje Jovanovića uz pomoć VR naočara i izložbu odabranih reprodukcija slika na platnu iz bogate kolekcije koji muzej ima.

Imali smo i promociju prvog broja letopisa Srpskog doma. To je jedan od oblika male, početne izdavačke delatnosti Srpskog doma na kojoj ćemo u budućnosti raditi mnogo više i nastojaćemo da afirmišemo i promovišemo ličnosti, događaje i mesta kroz izdanja određenih brošura i knjižica koje bi bile dostupne širem krugu ljudi - prolaznicima, posetiocima, turistima... Letopis Srpskog doma ima formu letopisanja, hronološkog beleženja događaja i činjenica koje su se odigrale u nekom vremenu i prostoru i to je zapravo jedan oblik čuvanja i deponovanja podataka i svega onoga što je ovde bilo, kao svedočanstvo da se ovde zaista nešto događalo i radilo. Letopis ćemo da nastavimo svake godine, a ovaj prvi broj je obuhvatio sadržaje od početka rada Srpskog doma od 1. aprila 2022. do 31. decembra 2023. godine. Letopis broj dva obuhvatiće sva događanja iz 2024. godine i biće promovisan u toku ove godine.

S posebnim zadovoljstvom ističem nešto po čemu smo postali prepoznatljivi, a to je tradicionalni Vidovdanski nagradni literarni i likovni konkurs u koji se uključuje sve veći broj učenika i škola. U 2024. godini imali smo želju i nameru da se ta aktivnost proširi i na naše pripadnike srpske zajednice iz zemalja regiona, pa smo to uspeli samo u jednom delu, a on je vezan za predavača koji je došao iz Republike Srpske. Ove godine ćemo definitivno nastojati da uključimo i učenike iz srpskih škola u Budimpešti, Temišvaru i Podgorici. Vidovdanski konkurs je zaista lepo zaživeo i ima lep odziv i odjek među školama i učenicima. To je datum i dan kada zaista na jedan svečan način obeležimo Vidovdan i sve ono što on predstavlja u srpskoj istoriji i nasleđu. Rekao bih, uz Svetog Savu, jedan od najvažnijih datuma koji su vezani za celokupan srpski narod.

Preko leta smo pokušali da pokrenemo manifestaciju „Leto u Srpskom domu“ koje je te godine zaživelo u formi pozorišne predstave i letnjeg koncerta u dvorištu, na otvorenom - koncerta koji je organizovalo Zajedničko veće opština.

Od početka rada Srpskog doma trudili smo se da publici predstavimo naše mlade talente, ljude iz grada Vukovara koji su postigli određene uspehe i pred kojima je ozbiljna budućnost u onim granama umetnosti kojima se bave, tako da im pružimo podršku i afirmaciju pred svojom, domaćom publikom. Tako smo u septembru mesecu 2024. godine organizovali solistički koncert naše mlade umetnice Mine Guje Ždinjak, a od početka našeg rada nastojimo  afirmisati i rad mladog glumca Strahinje Padežanina.

Započeli smo i saradnje sa značajnijim i renomiranim pozorištima, a jedna od takvih saradnji bilo je gostovanje Beogradskog dramskog pozorišta sa predstavom „Gidionov čvor“ i renomiranim glumačkim imenima poput Mirjane Karanović.

Takođe je bilo zapaženo i vrlo interesantno predavanje o Nikoli Tesli, jedan drugi pogled na rad, život i delo Nikole Tesle, u realizaciji dr Zorice Civrić iz Muzeja nauke i tehnike iz Beograda uz posebnog gosta iz Barselone, Davida Floresa, koji se takođe bavi proučavanjem života i dela našeg velikana Nikole Tesle.

Sam kraj godine obeležila su dva događaja. Početkom decembra imali smo jedan od najzahtevnijih poslova i realizacije u dosadašnjem radu, a to je bilo gostovanje Narodnog pozorišta iz Sombora i predstava „Sumnjivo lice“, gde smo u toku dana ugostili ansambl od 12 do 15 glumaca i 20 do 25 ljudi iz tehničkog osoblja koji su čitav dan pripremali binu.

Za kraj godine, već tradicionalno, Srpski dom organizovao je Novogodišnji koncert, poklon za vernu publiku i sve drage goste, ovoga puta bila je to Danica Todorović i Dragan Ilić bend.

Kao važne događaje istakao bih još i potpisivanje dva protokola o saradnji, koji su upravo plod dosadašnjeg rada i zalog za neke nove projekte i zajedničku saradnju. Protokoli su potpisani sa Narodnim muzejom Srbije i Narodnim pozorištem Timočke krajine „Zoran Radmilović“ iz Zaječara.

Uz sve gore izdvojeno, bilo je tu još dosta kvalitetnih programa i sadržaja, kako naših, tako i ostalih partnerskih organizacija, ustanova i udruženja.

Okupljate publiku od dečijeg uzrasta, do onih starijih građana. Kako uspevate da privučete mlađe generacije?

U sklopu naših redovnih aktivnosti nastojimo da kroz Srpski dom prođu deca svih dobnih i školskih kategorija, kroz ciljane programe i sadržaje, od već spomenutog predškolskog uzrasta, razredne nastave, učenika viših razreda osnovne škole, pa do učenika srednjih škola od prvog razreda do maturanata.

Tako svake svake godine tokom aprila i novembra meseca održavamo program koji je zapravo podrška učenicima i nastavnicima koji se školuju i rade po modelu A, u smislu obogaćivanja nastavnog plana i programa, ali i kao nagrada za školovanje koje su odabrali učenici i njihovi roditelji. Za sada je to vezano za nastavu srpskog jezika, gde uz saradnju sa Narodnim muzejom Srbije i Muzejom Vuka i Dositeja i organizujemo predstave u formi muzejskog teatra „Moj otac Vuk Karadžić“ i „Dosije Dositej“, koje izvode renomirani glumci. Predstave su vezane za gradivo koji učenici u tom periodu u školi obrađuju, tako da su ti sadržaji na neki način i vizuelizacija onoga što čitaju, slušaju i uče. Učenici i nastavnici imaju organizovan prevoz do Srpskog doma i nazad u matične škole. Na taj način radimo na jačanju kapaciteta mladih u smislu da želimo da oni stvore naviku da posećuju pozorište, da uopšte imaju priliku da gledaju i neke druge kulturne sadržaje kao što su koncerti, izložbe, predavanja, da možda tu mogu da ostvare i pronađu neka svoja interesovanja, da znaju da postoji Srpski dom i da su tu uvek dobrodošli. Ovde ističem Srpski dom, zato što on svojim kapacitetima, tehničkim i logističkim najviše može da doprinese i pruži u tom smislu. Mi se trudimo da na nekakav način stvaramo publiku, jer sa publikom se mora raditi i ona se stvara, polako i postepeno. Verujem da će ona deca koja prođu kroz Srpski dom i sadržaje koje mi nudimo, u budućnosti to znati prepoznati i vratiti se opet, možda i u nekoj drugoj ulozi.

Koliko je teško delovati na kulturnoj sceni grada Vukovara?

Ne bih rekao da je teško, ali nije ni lako. Interesantno je i zahtevno. Zahtevno zato što je Srpski dom u svojim postavkama i zamislima o načinu, oblicima i pravcima rada imao određene preduslove, zahteve, mogao bih reći i breme odgovornosti bavljenja ovim poslom, obzirom na bogatu tradiciju i nasleđe koje Srpski dom ima od svog postojanja sa početka 20. veka. Želja je bila da to bude drugačiji pristup, rekao bih na nekakvom višem kvalitativnom nivou bavljenja kulturnim amaterizmom i kulturom uopšte, tako da sada poprima oblike i ozbiljnog profesionalizma. Ne zaboravimo da Srpski dom osim svojih samostalnih programskih aktivnosti, kao što sam i rekao, uslužuje i realizuje čitav niz drugih programskih aktivnosti brojnih naših organizacija, ustanova, udruženja, svih onih koji su zainteresovani da svoje programe realizuju u našem prostoru, koji sada može to sve da tehnički, logistički i svim drugim ljudskim resursima da obezbedi i na visokom kvalitativnom i kulturnom nivou da realizuje. Pa je tako od ukupnog broja aktivnosti u Srpskom domu, jedna trećina programa samog Srpskog doma, a ostalo je naša uslužna delatnost namenjena svim pripadnicima srpske zajednice, ali i svim zainteresovanim ljudima.

Kako biste opisali saradnju sa drugim institucijama i organizacijama Srba u Hrvatskoj?

Upravo kroz prethodno pitanje i razmatranje, ogleda se velika, konstantna i verujem vrlo dobra i pozitivna saradnja sa svim našim predstavnicima iz kulturnog i društvenog života, gde je jedan od ciljeva prilikom našeg osnivanja bio i pružanje podršku prilikom organizacije programa i ostalim srpskim organizacijama i udruženjima koje žele svoje programe na taj način plasirati javnosti. Tu prvenstveno mislim na jako dobru i kvalitetnu saradnju sa Zajedničkim većem opština Vukovar koji je i naš suvlasnik u jednoj trećini. Zaista pružamo maksimalnu podršku njihovim programima, prvenstveno programima Odbora za kulturu, odakle i dolazi najviše programa, gde treba da se pohvali rad predsednika pomenutog Odbora Veljka Maksića koji je zaista svojim radom, trudom i zalaganjem dodatno oplemenio rad Odbora i Zajedničkog veća opština u celini. Naravno tu je i saradnja sa svim organizacijama koje finansira i podržava naš drugi suosnivač i finansijer – Srpsko narodno veće iz Zagreba. Posebno sam ponosan i na odličnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, episkopom Osečko-poljskim i baranjskim gospodinom Heruvimom i ostalim pomesnim sveštenstvom. Osim toga, sarađujemo i sa udruženjima sa našeg područja, prvenstveno mislim na Udruženje žena Negoslavčanke i projekat Žene sa istoka, koje svoje brojne programe realizuju kod nas. Ovo je mesto gde se mogu održati i okrugli stolovi ili naučni skupovi, čiji smo takođe bili domaćini.

Postoji i saradnja, kako smo već prethodno istakli i sa pojedinačnim ustanovama, pozorištima i udruženjima iz matične države, protokoli o saradnji, ali postoji i učešće na konkursima koje organizuje Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Kako biste opisali finansijsku situaciju?

Naša finansijska situacija je za sada stabilna, najvećim delom se finansiramo iz sredstava naših osnivača, a zapravo iz sredstava Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina kao direktnog finansijera, a posredno preko naših suosnivača. Učestvujemo i na određenim konkursima, a nadamo se da ćemo taj oblik finansiranja u godini koja je pred nama i povećati. Preko različitih projekata sarađivali smo i sa Ministarstvom kulture Republike Srbije i na taj način smo se delom finansirali. Takođe, sarađivali smo i sa Upravom za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu. 90 odsto svih programskih sadržaja koje drugi organizuju kod nas, Srpski dom ne naplaćuje. Prema odlukama Upravnog odbora, sve naše organizacije koje se neposredno finansiraju od naših suosnivača imaju mogućnost da svoje programe održe besplatno, uz našu tehničku i logističku podršku. Za mali broj organizacija koje nisu u okviru, sastavu i finansijskoj podršci naših suosnivača, prvenstveno mislim na SNV i ZVO, oni realizaciju svojih programa uz korišćenje svih naših raspoloživih resursa i kapaciteta, mogu ovde odraditi uz određenu i primerenu finansijsku naknadu. Verujem da publika zna, ali možda nije loše da se spomene, da su svi programi realizovani na prethodno opisani način, besplatni za sve posetioce i goste i da se karte ne naplaćuju.

Koji su sve izazovi sa kojima se susrećete u svom radu i delovanju?

Kao najveći izazov istakao bih izbor programa, odnosno domišljatost koji bi to sadržaji najviše privukli našu publiku, a vezani su za srpsku zajednicu i promociju naše zajednice u najboljem i najpozitivnijem svetlu i kontekstu. Ti sadržaji treba da budu kvalitetni, a isto tako da budu prihvatljiv trošak prema kriterijumima naših finansijera. Nekada je to lako za uskladiti, ali nekada i ne. Nadam se da će u budućnosti biti više mogućnosti da određene programe, ideje, zamisli i planove proširimo i dodatno ih obogatimo. Kako smo počeli sa radom, videli smo da su i tehnički zahtevi specifični, da su potrebni određeni zahvati i ulaganja koja će olakšati i obogatiti mogućnost realizacije raznih programa, a time uticati i na podizanje opšte kvalitete. Tako smo ušli u dodatnu neophodnu nabavku profesionalne opreme za izvođenje različitih programskih sadržaja: kupljena je kvalitetna klavinola, niz mikrofona i prateće opreme, takođe, investirali smo i u rasvetu. Izazov je svaki dan da se nešto novo nauči, a to naučeno da se primeni u rad, kako bi publika imala priliku da uživa, kako u našim programima, tako i u programima onih koji sa nama sarađuju.

Šta biste izdvojili od planiranih aktivnosti u godini koja je ispred nas?

Na prvom mestu bih naglasio da je čitava ova 2025. godina u znaku velikog jubileja - 120 godina od početka rada Srpskog doma, tako da smo mnogo toga usmerili u tom pravcu. To obeležavanje započeli smo sa svečanom i centralnom eparhijskom Svetosavskom akademijom, koja je uzgred budi rečeno, nakon osam decenija vraćena pod krov Srpskog doma, koji je nekada i bio poznat i prepoznat po obeležavanju Sv. Save i Svetosavskim balovima. Ona je, ne samo dokaz odlične saradnje sa SPC, nego i pravi primer naših nastojanja da pokažemo i ukažemo na kontinuitet rada i života srpske zajednice u gradu Vukovaru i ne zaboravimo: da je upravo na Sv. Savu 1905. godine, Srpski dom osvećen i zvanično započeo sa radom. Današnji Srpski dom, registrovan kao Ustanova u kulturi Srpski dom, želi da baštini one najbolje i najkvalitetnije ideje i postulate naših ljudi i predaka koji su u to vreme, pre 120 godina, radili ovde. U okviru vremena u kojem živimo, poštujući tradiciju i bogato kulturno nasleđe želimo da nastavimo rad u tom kontekstu, promovišući najkvalitetniji mogući pristup svim segmentima delovanja u kulturi, kao i negovanju, čuvanju i afirmaciji srpskog kulturnog, društvenog i verskog identiteta. 

Što se tiče svega ostalog, nastavićemo sa našim redovnim programskim aktivnostima, od Muzejskog teatra, Vidovdanskog konkursa, nastavak serijala u kojem obrađujemo stari Vukovar, ljude, mesta i događaje. Pojačaćemo izdavačku delatnost, gde planiramo da promovišemo bogato kulturno nasleđe grada Vukovara i srpske zajednice. Nastojaćemo da to bude i na drugim jezicima, recimo engleskom i nemačkom, pa ko god bude prošao kroz naš prostor i Vukovar, imaće priliku da ponese sa sobom i ovakve zapise, pa na taj način da obogati svoja saznanja, a našu istoriju i nasleđe ponese dalje.

Nastavićemo i nastojaćemo da kvalitetom programa opravdamo očekivanja publike koja je do sada dolazila, ali i onih koji će tek doći. Današnja Ustanova u kulturi Srpski dom želi da nastavi rad na dobrobit svih, promičući jedan kvalitetan ljudski i domaćinski pristup prema svim segmentima delovanja u kulturi i svim dobrim ljudima koji kulturu vole i vrednuju.