Ličko prelo u Gračacu – veče koje je oživelo stare običaje

Veče u Gračacu proteklo je u atmosferi kakva se u Lici odavno ne pamti. Običaji ličkih prela, narodne nošnje, pesme, zdravice i predanja oživeli su i ove zime u Lici zahvaljujući učesnicima iz Korenice, Udbine, Gračaca, Donjeg Lapca, Strmice, Knina i Ravnih kotara, a u okviru Ličkog prela koje je, nakon prošlogodišnjeg u Srbu, ove godine održano u Gračacu.

Na jednom mestu okupiti Ličane i Dalmatince, starije naraštaje i mlađe generacije na koje predanja i običaje valja preneti, i makar za jedno veče pesmom, zdravicama i narodnim nošnjama doneti radost u polupuste krajeve Like, zajednička je ideja kninskog pododbora „Prosvjete“ i Ličko-dalmatinske podružnice SDF-a.

- Nakon što smo malo razmotrili situaciju u Lici, unapred znajući da je život ovde nekako stao, odlučili smo da malo razveselimo ljude na jedan tradicionalan način, da im približimo stvari i život koji su nekada živeli njihovi preci. I kao što vidite, uspeli smo. Odziv je veliki, došlo je mnogo ljudi iz svih krajeva: Dalmacije, Like, čak i iz Bosne i Hercegovine. Broj posetilaca svake godine raste. Ljudi dolaze u svojim narodnim nošnjama i predstavljaju instrumente koji se smatraju tradicionalnim. Ideja Ličkog prela je da se mladima prikaže duh starine. Program je potpuno spontan, ništa nije režirano. Učesnici su došli onako kako se osećaju, u nošnjama svojih krajeva i pričali su živu priču. Ono što su osećali – to su i preneli svima koji su došli da ih vide. Svi su oduševljeni i mnogi misle da bi ovo trebalo organizovati svakog meseca. To, naravno, ne možemo, jer ima mnogo posla oko same organizacije. Nadamo se da ćemo bar jednom godišnje uspeti da održavamo ovaj događaj i uvedemo ga u praksu - kaže predsednik SDF-ove podružnice za Liku i Dalmaciju Jovica Krstanović.

Ličani i Dalmatinci rado su krenuli put Gračaca, mnogi od njih obučeni u narodne nošnje, noseći sa sobom predmete koji su nekada bili neizostavni deo svakog prela. Prostor Kulturno-informativnog centra, koji je u svrhu održavanja prela ustupila Opština Gračac, te večeri bio je ispunjen do poslednjeg mesta, ukrašen starim alatima, rukotvorinama i sitnicama koje su nekada krasile gotovo sva seoska domaćinstva.

Improvizovano ognjište, bukare, zobnice, vretena, preslice, gagaše za pripremu vune, gusle, diple i svirale, uz ličke uštipke, pite od krompira i ostale đakonije pripremljene za tu priliku, upotpunili su događaj i atmosferu nalik onoj nekadašnjoj. Oni koji do tada nisu znali čemu su služili predstavljeni predmeti, na prelu su imali priliku da čuju objašnjenja i vide kako se neke veštine iz prošlosti izvode u praksi.

Sećanja najstarijih – kako je izgledalo prelo nekad

- U ono vreme nama su prela bila jedini izlasci. Na njima su se viđali i upoznavali mladi momci i devojke. Radilo se svašta, buva se tada terala, kako su govorili. Onda bi muškarci zagledali devojku koja im se dopada, pokušali da je povuku, malo zadirkuju, to je bilo ono njihovo šaljenje, kako se tada govorilo. Žene su na prelu radile mnogo toga. Češljale su vunu, prele, sve su radile ručno, nije bilo kao danas. Plele su čarape, coklje ličke, ali i druge stvari - priseća se Mileva Tomić iz Udbine, koja u osamdesetoj godini života još mnogo toga pamti i ume da pripoveda.

- Prelo se, plelo se, komušao se kukuruz, čijalo se perje, pevalo se i natpevavalo, ma svašta se radilo. Atmosfera večeras podseća na to vreme. Bilo je divno, zaista. Čovek se ponovo vrati u te davne dane, kakav je bio taj naš starinski način života, i jako je važno da sve te običaje ne zaboravljamo - kaže dugogodišnja članica udbinskog pododbora SKD „Prosvjeta“ Smilja Kalanj.

U kasnu jesen i početkom zime, za vreme dugih noći kada bi svi poslovi već bili završeni, najčešći vid razonode bila su upravo prela oko ognjišta. Na njima se pričalo i pevalo, upoznavalo, zaljubljivalo i ženidbe dogovarale, pa dok su muška grla pevala, ženske su ruke sebi pripremale miraz za udaju. Mlade ličke nade naučile su mnogo toga od svojih predaka. Narodna nošnja, izvorna pesma, lički Đikac i Vujaljka deo su tradicije i običaja koje su s ponosom predstavili i na ovogodišnjem Ličkom prelu, a želja im je, kažu, da u njihovoj Lici bude što više ovakvih okupljanja.

Mladi Ličani – čuvari nasleđa

- Dolazim iz Korenice, iz SKD „Prosvjeta“, pododbor Korenica. Večeras smo igrali Vujaljku. Na žalost, nije bilo devojaka, pa nismo mogli da odigramo ličko kolo, ali se nadam da ćemo drugom prilikom uspeti. Što se tiče organizacije, veoma mi se svidela i radujem se sledećem okupljanju i igranju. Ideja da se ličko prelo svake godine održi u nekom drugom mestu veoma mi se dopada. Tako upoznajemo druge ljude, a i mi drugima možemo da pokažemo naše običaje i tradiciju, kako se nekad igralo, pevalo i družilo. Ono što se meni najviše dopada jeste to što vidimo starije ljude u nošnjama i oživljavamo nešto što je nekada bilo važno u svakodnevici. Narodna nošnja me je privlačila još pre desetak godina, kada sam počeo da idem na folklor. Uvek su me interesovala stara lička prela, okupljanja i običaji. Slušao sam priče starijih i to me je povuklo da počnem da igram, pevam i da sutra svojoj deci pokažem kako je to nekada izgledalo - veselo priča mladi Miloš Lekić iz Korenice.

- Ovo je nešto što se danas veoma retko može videti, a predstavlja oživljavanje običaja koji su gotovo izumrli. Najveći problem je upravo to što se ovakvi događaji retko organizuju. Bilo bi dobro da se makar jednom mesečno sastajemo, da se upoznajemo, družimo i zajedno zapevamo - dodaje Darko Skendžić iz Otočca.

Pričali su Ličani svoje običaje, zapevali svoje izvorne groktalice uz podršku Dalmatinaca koji su im istom merom i pesmom uzvratili, dok je publika slušala, bodrila, a neretko se i sama uključivala. Bilo je i suza i smeha, i nadmudrivanja i dobacivanja, svega toliko da se sa prela nerado kući odlazilo.

- Bila sam i na prvom ličkom prelu, ali ovo drugo mi je još draže, jer je održano u Gračacu. Bilo je fenomenalno. Mislim da je jedna od najlepših stvari to što ne dozvoljavamo da se ovo zaboravi, već ostavljamo nešto našoj deci u amanet, i u izgledu nošnje i u običajima.
Uvek govorim deci da nije važno kako pevamo ili kako igramo, već da znamo šta pevamo i šta igramo. Ovo smatram jednim od divnih početaka i nadam se da će se nastaviti, i to svake godine. Zamišljeno je kao priča o ljudima i običajima, i po mom mišljenju zaista je izgledalo kao jedno pravo prelo. Učestvovali su i gledaoci i izvođači, a ta sinergija mi je večeras ispunila srce - zadovoljno prenosi svoje utiske Vesna Bogunović iz Gračaca.

Ličko prelo okupilo je na jednom mestu pododbore „Prosvjete“ iz Knina, Udbine i Korenice, pevačke grupe iz Gračaca, Strmice i Ravnih kotara, Ličane i Dalmatince, čuvare narodnih običaja i tradicije ličkih i dalmatinskih Srba.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.