Tradicionalna vaskršnja dečja igra

Kotrškanje je tradicionalna dečja igra specifična samo za Vaskrs. U suštini nema nikakvu posebnu vezu sa verskim običajima, ali je prepoznatljiva po tome što se deca na ovaj način igraju isključivo na Vaskrs i dane nakon njega.

Tim povodom pačetinsko kulturno-umetničko društvo odlučilo je da organizuje takmičenje u kotrškanju, ali i u nekim drugim disciplinama.

- Imali smo tri discipline kotrškanje, tucijadu i trku Vaskršnjim jajima. Na ideju da organizujemo ovo takmičenje došli smo spontano motivisani time što našem selu nedostaju aktivnosti za mlade. S obzirom da nam je ovo prva godina održavanja takmičenja više smo nego zadovoljni sa odzivom – istakao je jedan od organizatora i član lokalnog kulturno-umetničkog društva Stefan Bugarski.

U sve ove tri discipline učestvovalo je preko 40 takmičara, najviše osnovnoškolske dece i to ne samo iz Pačetina nego i iz okolnih mesta. Za one najbolje u sve tri discipline organizatori su pripremili i simbolične nagrade kao trajnu uspomenu na ovo takmičenje.

- Oduvek smo hteli da naše mesto ima još po neku aktivnost osim manifestacije Mesdam i utakmica i turnira našeg fudbalskog kluba. Pošto su to većinom sadržaji za starije hteli smo da se i naši najmlađi zabave, a Vaskrs je bio blizu pa nam je tako palo na pamet da organizujemo takmičenje. Organizaciju su na sebe preuzeli članovi starije grupe našeg KUD-a koji su se pobrinuli za dekoraciju, ukrase, slikanje i izradu kotrškala za kotrškanje, a na članovima mlađe grupe je bilo samo da dođu i da se zabave – naglasio je još jedan od organizatora i članova ovog društva David Krmar.

Na ruku organizatorima išlo je i lepo vreme tog Vaskršnjeg popodneva tako da se na malom sportskom igralištu u centru mesta okupilo dosta i publike, mahom onih koji su u detinjstvu igrali ovu igru.

Tradicija koja živi

Običaj kotrškanja još uvek je živ u Pačetinu iako u manjoj meri nego što je to nekada bio. Nije poznato od kada datira, međutim i oni najstariji u selu tvrde da su se i njihovi roditelji u detinjstvu igrali na ovaj način. Pored Pačetina ova igra zastupljena je u većoj ili manjoj meri i u Boboti, Trpinji, Veri, Bijelom Brdu, možda još nekim mestima. Nije poznato ni gde je igra nastala, a verovatno se rodbinskim vezama prenosila iz mesta u mesto.

Cilj u kotrškanju je da se jaje spusti niz kotrškalo i ukoliko se pogodi drugo jaje ono ostaje u njegovom posedu. Pobednik obično biva onaj ko osvoji najviše jaja, a poraženi su oni koji ostanu bez njih. U igri učešća vrlo često pored dece uzimaju i odrasli tako da se oko kotrškala okuplja veći broj takmičara, a sama igra traje nekoliko dana, odnosno dokle god ima ofarbanih vaskršnjih jaja.

Kotrškalo je ručno napravljen predmet uglavnom od drveta, nekada i od trske, niz koji se spušta jaje obično na travnatu podlogu kako se ne bi razbilo. Što je jaje zdravije i čvršće ima veću efikasnost pa samim tim bolje je za takmičenje.

Nekada je kotrškala bilo u svakoj ulici, danas ih je sve manje, ali običaj i dalje živi i prenosi se sa kolena na koleno. Ovakvom organizacijom i takmičenjem sve više se aktualizuje i čuva od zaborava.