Sećanje na žrtve Drugog svetskog rata

Kod spomenika Pobede u Batini obeležen je Dan pobede nad fašizmom – 9. maj.

U kasnim večernjim satima 8. maja 1945. godine, odnosno 9. maja s obzirom da je u Moskvi zbog vremenske razlike već prošla ponoć, potpisana je bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke u Berlinu. U mnogim državama ovaj datum je državni praznik, dok se u nekim obeležava na različite načine. Svakako, najzapaženije je u Moskvi kada se tradicionalno vojnom paradom obeležava ovaj datum.

Svečano je toga dana bilo i u Batini gde su kod spomenika Pobede, podignutog u znak sećanja na učesnike Batinske bitke iz novembra 1944. godine, veći broj delegacija predvođenih predstavnicima antifašističkih udruženja, institucija i organizacija, te diplomatskog kora više država položili vence kod pomenutog spomenika. Organizator ovog događaja bilo je Udruženje antifašističkih boraca i antifašista Beli Manastir. Istog dana predstavnici Zajedničkog veća opština položili su venac na spomen kosturnicu žrtvama Dudika i boraca NOVJ i Crvene armije u Vukovaru.

Dan kasnije održan je i komemorativni skup na Spomen parku Dudik u Vukovaru u organizaciji Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovar. Tim povodom predstavnici više desetina organizacija položili su vence i cveće na još uvek neobnovljenom spomen kompleksu, dok su u kulturno-umetničkom delu programa prigodnim recitalima učestvovali učenici vukovarske gimanzije.

- S obzirom na razmere žrtava do kojih je došlo četrdesetih godina i na način na koji su te žrtve okončale svoj život ovo je veoma bitno kao poruka da se takve stvari više ne dogode, a da se to što se dogodilo ne zaboravi. Ovde na Dudiku je streljano, od 1941. do 1943. godine, preko tri hiljade ljudi, a identifikovano je 455 osoba. Ljudi koji su streljani su iz 62 mesta, od Zagreba do Zemuna. Poruka je da je to jedan zločin bez presedana, gde ljudi nisu ubijani zato što su nešto zgrešili, nego zato što se nisu uklapali u režim Nezavisne države Hrvatske – rekao je predsednik Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije Lazo Đokić.

Nakon održanog komemorativnog skupa u Parohijskom domu u Vukovaru održana je akademija i izložba na kojoj su prikazana imena nastradalih na ovom stratištu tokom Drugog svetskog rata.

- Na izložbi su imena, prezimena i mesta odakle su ljudi koji su streljani na Dudiku, dovezeni sa 62 mesta. To je veliki broj. Bitno je napomenuti da imamo nedaleko od nas, prema Osijeku, takozvani Crveni magacin. To je bila prva stanica za ljude koji su streljani. Dakle, oni su dovođeni tu, gde su neki prenoćili, a neke su odmah odveli na stratište Dudik. Neki su Crvenog magacina prebačeni u stočne vagone i potom odveženi za Jasenovac i Sajmište. Dakle, to je veza jedna sa drugim šta se događalo i šta se radilo u Vukovaru tokom tih godina – naglasio je Đokić.

U zloglasnoj akciji oficira ustaške vojnice i člana ustaškog pokreta Viktora Tomića od kraja jula 1941. do sredine 1943. godine na Dudiku je stradalo više hiljada ljudi, mahom Srba, meštana sremskih sela. Prva streljanja na ovom mestu izvršena su poslednjeg dana jula 1941. godine nad 15 meštana Bobote kao znak odmazde zbog akcije koju je 25. jula u ovom mestu izveo Đoko Patković sa svojom grupom i ubistva dvojica ustaša.

Ekshumacija posmrtnih ostataka stradalih izvršena je već na samom kraju rata, a posmrtni ostaci 384 civila sahranjeni su u kosturnicu sa spomenikom žrtava Dudika, palih boraca Pete vojvođanske udarne brigade i Crvene armije. Na spomen parku izgrađen je memorijalni kompleks koji je devastiran tokom 1991. godine i do danas nije u potpunosti obnovljen, dok je na jednom njegovom delu pre petnaestak godina napravljen fudbalski teren.