Ko traži nestale Srbe? Porodice sumnjaju u jednak tretman

Marica Šeatović i Lazo Đokić

Porodice nestalih osoba više od 30 godina tragaju za sudbinama svojih najmilijih i pri tome, mnogi od njih ne nailaze na nikakve informacije koje bi im pomogle da pronađu svoje članove porodica kako bi ih mogli dostojanstveno sahraniti. Nerešeno pitanje nestalih opterećuje i odnose između Srba i Hrvata u Hrvatskoj, ali i odnose dve države – Hrvatske i Srbije.

Kada je u pitanju srpska zajednica u Hrvatskoj i nestali Srbi tu se pojavljuju još neka pitanja o kojima se uporno ćuti decenijama unazad i na koja nema jasnih odgovora. Prema službenom popisu Ministarstva branioca Vlade RH na popisu nestalih u Republici Hrvatskoj trenutno se nalazi 1727 lica. U toj ukupnoj brojci su svi nestali, ali ministarstvo nikada nije konkretno navelo koliko je među svim njima građana srpske nacionalnosti nestalih od 1991. do 1995. godine. Nikada nije izrečen ni jedan podatak ni o okolnostima kako su i gde neki od njih stradali i nestali, sumnja li se gde su pokopani, ima li osumnjičenih za njihove nestanke i slično.

„Gde je Dara?“ – tišina koja traje 35 godina

Jedan od onih koji već gotovo 35 godina ne zna ništa o nestanku svoje supruge Dare je i Miloš Grujić iz Vukovara. On se i danas seća kako je njegova supruga, koja je godinama bila rukovodilac u Crvenom krstu u Vukovaru, uhapšena krajem oktobra 1991. godine pod optužbom da ima radio stanicu. Kaže kako je saznao da je odvedena u Borovo komerc, gde je bilo sklonište i ratna bolnica, odakle je 1. novembra odvedena na ispitivanje negde na Borovsku cestu u Borovu naselju. Oko 16 sati s Trpinjske ceste, gde je u međuvremenu odvedena, automobilom su je odvezli i od tada joj se gubi svaki trag. Grujić kaže da je jedna osoba, kada su ga pitali: „Gde je Dara?“ rukama pokazala da je otišla na nebo.   

- Godinama unazad nemam nikakvih informacija niti mi se javlja šta se radi, radi li se šta, ima li kakvih pomaka. Ništa. Dao sam sve precizne podatke o njenom nestanku pa čak naveo i datume, vreme, imena i prezimena ko ju je odveo i ko je pokazao rukama da je otišla na nebo, ali bez rezultata. Obećali su da će se javiti povratno, ali se nikada nisu javili - reči su sa kojima Miloš Grujić započinje svoju priču.

Kaže i da je u međuvremenu dao i krv za DNA analizu, ali i da strahuje da će umreti, a da neće pre toga sahraniti svoju ženu.

- Nakon svega ispada da se traže samo nestali Hrvati dok se nestali Srbi ne traže. Zapravo kupuju vreme jer je sve manje živih članova porodica koji traže svoje nestale, sve je manje svedoka, ali i sve manje onih koji su učinili nešto. Imam osećaj da zapravo ne žele da se pronađu nestali Srbi jer bi to onda otvorilo brojna neugodna pitanja za mnoge - rekao je Grujić.

Izostanak rezultata i komunikacije

Marica Šeatović predsednica Udruženja porodica nestalih, čiji je muž u Novskoj ubijen u novembru 1991., kaže kako u potrazi za nestalim licima ima puno problema, a slaže se da se o nekim stvarima ne razgovara.

- Nemamo precizne podatke, ali među tih 1729 nestalih lica barem je pola nestalih Srba. Radi se o značajnom broju Srba koji su odvođeni 1991. godine i o čijim se sudbinama do danas ništa ne zna. U toj brojci je i puno nestalih Srba nakon vojnih akcija Bljesak i Oluja. Međutim, niko ne iznosi te podatke niti ih se može dobiti službeno od strane ministarstva. Nemamo koga ni pitati jer gotovo da u zadnjih godinu i nešto dana i ne postoji komunikacija između ministarstva i nas kao udruženja. Na svaki naš upit dobijali smo odgovor kako se intenzivno radi na prikupljanju informacija i na tome sve i ostaje - rekla je Šeatović.

Dodaje i kako konkretnih rezultata te potrage nema, te da je u zadnjih nekoliko godina samo šest nestalih Srba identifikovano šta je, kako je rekla, porazno.

- Nemamo nikakve konkretne dokaze, ali sumnjamo kako se ne čine isti napori u potrazi za nestalim Hrvatima i nestalim Srbima. Kao ljudi sumnjamo u sve jer vidimo šta se dešava i čini nam se da nema dovoljno volje da se nešto više po tom pitanju napravi. To je za porodice nestalih strašno. Političari se kunu kako je to humanitarno pitanje, da tu nema politike, a onda svi to koriste za svoje potrebe. Ono šta je najgore je pitanje hoće li nestali Srbi ikada biti pronađeni - rekla je Šeatović.

„Čeka se da biologija učini svoje“ – potraga za nestalim Srbima bez pomaka

Lazo Đokić sekretar Udruženja, kaže kako se radi o pitanju o kojem se glasno ne priča, kao i da se gura zvanična priča da se u potrazi za nestalim licima ne prebrojavaju krvna zrnca i ne gleda ko je koje nacionalnosti.

- Kada se govori o ukupnoj brojci nestalih trebalo bi i da se kaže i ko je koje nacionalnosti, gde i je i kada nestao i drugi podaci. U ukupnoj brojci nestalih ima i drugih nacionalnosti, ali su velika većina nestali Srbi i nestali Hrvati. Nemamo službene podatke, ali mi smatramo da je među nestalima oko pola Hrvata i pola Srba. Kada je reč o nestalim Srbima to su isključivo civilne žrtve rata dok hrvatska udruženja težište stavljaju na nestale vojnike - kaže Đokić.

Dodaje i kako Hrvati i Srbi po mnogo čega nisu u ravnopravnoj poziciji te navodi i da ni jedan slučaj nestalih Srba iz Vukovara, do kojih je došlo pre početka rata, nije rešen iako se zna ko je krivac. Ističe kako se čeka da biologija odradi svoje.

Komentarišući ovo pitanje predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić smatra kako se svakako treba govoriti o imenima i prezimenima, nacionalnosti i drugim poznatim podacima kako ne bi došlo do određene vrste manipulacije. 

- Sve to treba biti puno transparentnije i ne sme se praviti razlika u potrazi za nestalim Srbima u odnosu na nestale Hrvate. Na sve nestale se mora gledati jednako jer to je ljudsko i humanitarno pitanje. Nažalost, sumnjam da će do toga doći nego se čeka da biologija odradi svoj deo posla kako se o tom pitanju više ne bi govorilo - rekao je Drakulić.

Kada govori o pitanju nestalih ministar Tomo Medved redovno ističe kako su ključni dokumenti o nestalim licima nastali u strukturama vojske i policije tadašnje Srbije, kao i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić svesno prećutkuje da se informacije o nestalima, evidencije o odvođenjima i zapisnici o premeštanju posmrtnih ostataka u masovne grobnice, nalaze u arhivima JNA i MUP-a Srbije.

- Ti se dokumenti i danas namerno skrivaju jer bi njihovo objavljivanje izravno razotkrilo zapovedni lanac odgovornosti. Još 1991. godine srpske su snage iz Vukovara odnele su dragocenu dokumentaciju, uključujući knjigu umrlih s više od 500 imena. Republika Hrvatska traga za svim nestalim državljanima RH bez obzira na nacionalnost, što potvrđuju i identifikacije žrtava hrvatskih državljana čije porodice žive u Srbiji. Dok Hrvatska postupa po najvišim civilizacijskim standardima, Srbija ne čini ništa kako bi otkrila sudbinu žrtava - poručili su iz Ministarstva branioca.