Liturgijsko okupljanje na saboru u Šarengradu

U Crkvi svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Šarengradu je 24. i 25. avgusta održan sabor posvećen prazniku Uspenja Presvete Bogorodice.

Sabor posvećen prazniku Uspenja Presvete Bogorodice ustanovljen je prošle godine  blagoslovom episkopa osečkopoljskog i baranjskog Heruvima. Prvog dana služen je Akatist Presvetoj Bogorodici pred njenom čudotvornom ikonom. O Presvetoj Bogorodici i njenom životu govorio je prota Milovan Vlaović.

Drugog dana sabora, svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje paroha u penziji protojereja-stavrofora Mihajla Marjanca, jereja Braneta Milovca iz Eparhije bačke), paroha gornjopetrovačkog jereja Miloša Kuzmanovića i đakona Srđana Lukića i Predraga Jelića.

Posle molitve vladika Heruvim održao je besedu u kojoj je pozvao verni narod da čvrsto i nopkolebivo čuva svoju veru, da sluša glas crkve i sledi sveto Jevanđelje.

– Ukoliko nema vere – nema ni pomoći, ni posete Božje. Moramo imati čvrstu veru izgrađenu Jevanđeljem i svedočanstvima istine koju je Hristos propovedao Apostolima, pa i nama, da u toj veri očvrsnemo i da se izgrađujemo – naglasio je vladika u svom obraćanju okupljenima.

Crkva svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Šarengradu Čudotvorna ikona šarengradske Gospe Šarengrad Sabor Vladika Episkop Heruvim

O samom značaju ovog molitvenog okupljanja vladika Heruvim rekao je da je on u sabornosti koja je posebno važna u mestima poput Šarengrada, u kom više gotovo da i nema našeg naroda.

– Ideja je da ovde u Šarengradu, koji se nalazi na samoj granici sa Bačkom i Sremskom eparhijom, na ovom Saboru okupimo narod sa svih krajeva naše Eparhije. To činimo kako bi probudili nadu u našem narodu koji ovde živi, a i ova čudotvorna ikona Bogorodice šarengradske nas poziva da se oko nje masovnije okupimo bar jednom godišnje. Potrebno je to i zbog te čudotvorne ikone, i zbog Šarengrada kao i zbog ove crkve čija arhitektura i interijer su predivni. Pokušavamo da ona ne bude zaboravljena, da dar koji u sebi ima odnosno ta čudotvorstva liturgijski i proslavljamo – istakao je osečkopoljski i baranjski vladika.

U planu je celovita obnova šarengradskog pravoslavnog hrama

U dvorište crkve dovozi se i skladišti građa, jer je u planu celovita obnova ovog zaista prelepog sakralnog objekta podignutog u barokno-klasicističkom stilu između1791. i 1800. godine, koji u svojoj unutrašnjosti ima vrlo bogatu opremu. Ističe se po ikonostasu čiji je okvir izveden između 1830. i 1832. godine i fresci Kosovskog boja, naslikanoj 1854. godine.

– Planiramo da uradimo celovitu obnovu ovog hrama, ali za početak moramo da obnovimo krov kako bi je zaštitili od daljeg propadanja. Zatim ćemo uraditi toranj i zvonik, a onda u skladu sa prilivom sredstava raditi i na njegovoj potpunoj obnovi – rekao je vladika Heruvim.

U Šarengradu  postoje još samo dve pravoslavne kuće, ali se u tamošnjoj crkvi vernici ipak okupljaju. Dolaze iz svih krajeva osečkopoljske i baranjske eparhije, ali i njoj susednih eparhija.

– Obnovom ovog hrama svima njima i celom narodu poslaćemo jednu poruku, jer po njegovoj lepoti, čudotvornom daru koja ima ova ikona i po mučeničkom stradanju žitelja ovog mesta ta crkva zaslužuje da bude saborno mesto našeg naroda i naše Eparhije – zaključio je vladika.

Ovo molitveno okupljanje naročito je obradovalo Veru Stojkov koja je u Šarengrad stigla iz Bačke Palanke. U Šarengradu je rođena, a njen otac je u šarengradskoj crkvi bio pojac.

– Od malih nogu posećivala sam ovu crkvu i redovno dolazila na nedeljna bogosluženja i liturgije i za nju me zaista vežu lepe uspomene. Ona u meni budi i uspomenu na mog oca i uvek sam srećna kada u nju dođem.

Crkva svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Šarengradu

O samoj crkvi Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u Šarengradu Vera Stojkov zaista dosta zna pa je i nama ispričala vrlo zanimljivu priču o njenoj istoriji.

– Koliko je meni poznato, na ovome mestu i u ovom obliku crkva se nije oduvek nalazila. Pre nego što je izgrađena na ovome mestu crkva se nalazila na obali Dunava u blizini sadašnjeg pristaništa. S obzirom na to da je taj prostor planiran za izgradnju luke tadašnji vlastodršci zamolili su ondašnje crkveno rukovodstvo da crkvu izmeste. Otac mi je pričao da su crkvene vlasti to prihvatile i za izgradnju nove crkve odabrali upravo ovo mesto. Razgledali su crkve po okolini kako bi izabrali najlepši i najsvečajniji izgled one koju su planirali da izgrade umesto pređašnje. Koliko znam, ovo je jedna od najlepših crkava na ovom području, sa ikonostasom koji je ovde zaista jedinstven. U pitanju je ručni rad i rezbarija i crkva zaista ima veliku umetničku vrednost, tako da pored toga što nam služi za molitvena okupljanja mislim da je značajna i po svom uzgledu i po arhitekturi. Pretrpela je mnoge nedaće i nagrižena je zubom vremena. Njena zadnja generalna obnova bila je početkom ili sredinom sedamdesetih godina i bila je zaista lepo sređena, ali je u zadnjim ratnim prilikama dosta oštećena. Na našu radost donešena je odluka da se ona obnovi i restauriše kako bi se u njoj i dalje mogli okupljati.

Iako, kako je već rečeno, u Šarengradu više gotovo da i nema pravoslavnih Srba, samo dve kuće, ova crkva je značajan kulturno-istorijski spomenik koji ima svoju jedinstvenu priču.

Čudotvorna ikona šarengradske Bogorodice

Prema zapisu na samome dnu ikone, koji se još pre pola veka mogao pročitati, veliku ikonu Bogorodice sa Hristosom, izveo je 1818. godine poznati i plodni vojvođanski slikar Petar Čortanović. Bogorodica i Hristos kasnije su okrunjeni, ali je nepoznato kada je ta intervencija izvedena.

Crkva svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Šarengradu Čudotvorna ikona šarengradske Gospe

– Ikona je po načinu izrade zaista jedinstvena o čemu imamo i potvrdu iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulturnih spomenika i njihovih konzervatora i restauratora. Nosi epitet čudotvorne ikone i uvrštena je u red čudotvornih ikona naše crkve. Oni koji su se pred njom molili doživeli su isceljenje i izlečenje, a slepima je ponovo vraćen vid. Nažalost zbog svih ovih loših istorijskih okolnosti zapisi o tome su uništeni, ali o tome postoje svedočanstva ljudi koji o tome više znaju zbog čega je ovu ikonu crkva i uvrstila u red čudotvornih – objasnio je vladika Heruvim.

Šarengradska crkva u svojoj unutrašnjosti krije još jednu značajnu priču. Radi se o fresci sa motivima Kosovske bitke koja se pominje već u Šematizmu Mite Kosovca, ali ju je u naučnim krugovima prvi uočio, koliko se za sada zna, poznati istoričar Radoslav Grujić pri svom terenskom istraživanju po Hrvatskoj i Sremu i Slavoniji početkom pedesetih godina prošlog veka.

Na fresci je prikazano petnaest motiva iz Kosovske bitke, a najveća pažnja posvećena je njenim glavnim junacima Milošu Obiliću i knezu Lazaru. Scene se nižu simultano, bez jasnih granica, a brojevi uz pojedine scene, objašnjeni na dugom natpisu ispod freske, omogućavaju jasno raspoznavanje svakoga prizora.

Danas je ova freska veoma oštećena zbog granatiranja crkve tokom poslednjeg rata i uticaja atmosferskih prilika, odnosno vlage, jer je krov prokišnjavao.

Uzor za kompoziciju u Šarengradu, njen autor, Bogdan Đukić pronašao je u manastiru Vrdnik na Fruškoj gori. Đukić je oslikao i ostale freske kao i ikone na ikonostasu, a dve decenije  ranije oslikao je i mesnu franjevačku crkvu, pa je Šarengrađanima bio dobro poznat. Sudeći po natpisu na severnom zidu crkve, Đukiću je pomagao Grk iz Olimpije Mihailo Hristopulos.

Prema svemu što smo saznali o ovom prelepom zdanju ono zaista zaslužuje da bude obnovljeno i na taj način sačuvano od daljeg propadanja kao kulturno-istorijski spomenik i svedok postojanja naroda koji se u njoj okupljao i koji, kao što vidimo to i dalje ima nameru bez obzira na činjenicu da pravoslavnih u Šarengradu gotovo više i nema. Njenom obnovom biće ulivena i nova nada i novi podsticaj kao i nastojanje da se duh pravoslavlja na ovim prostorima i dalje čuva.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

 

1 KOMENTAR

Komentariši