Najtrofejniji klub Opštine Erdut

Sa svojih 1500 stanovnika, Bijelo Brdo sastavni je deo Opštine Erdut u Osječko-baranjskoj županiji. Pored različitih udruženja koja deluju u ovom mestu, posebno mesto na sportskoj sceni zauzima sigurno i Karate klub Bijelo Brdo koji je osnovan, sada već davne,1983. godine.

- Bavim se karateom od 1983. godine, od samog osnivanja našeg kluba. Treninge nam je tada vodio pokojni Ljubomir Mudrinić, tačno se sećam da sam upisan pod rednim brojem 164 i u ovoj istoj dvorani smo trenirali. Bila je to novina u našem selu, dosta dobro je krenulo, na kraju je nas ostalo 12 koji smo aktivno trenirali i takmičili se. Iz tih naših generacija, poznata je Željka Pavlović, Dragan Patković i Saša Bojanić, oni su najviše bili u borbama, a Željka je čak jedne godine bila prvakinja Hrvatske, jako visoko je kotirala – započinje priču o borilačkoj veštini u ovom malom mestu trener Karate kluba Bijelo Brdo Branislav Bojanić i navodi kako je klub 90-ih godina prošlog veka imao pauzu sa radom od nekoliko godina, ali ljubav prema ovom sportu je prevladala i rad kluba je obnovljen.

- Nas nekoliko entuzijasta je ponovo obnovilo rad kluba 2003. godine. Početak je bio jako težak, ali hvala Bogu do dana današnjeg mi postojimo i jako dobro kotiramo i u Republici Hrvatskoj, ali i u regionu – pojašnjava Bojanić.

Budući da članovi ovog Karate kluba ostvaruju odlične rezultate na takmičenjima unutar Republike Hrvatske, ali i izvan njenih granica, mogu da se pohvale finansijskom stabilnošću u klubu, a samim tim učestvovali su na različitim takmičenjima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Republici Srbiji, a ove godine prvi put su posetili i Makedoniju.

- Brojimo preko 80 registrovanih naših članova u HKS-u, u klubu nije trenutno stanje baš takvo, ali okupljamo dve ekipe stariju takmičarsku grupu i mlađu. Tri puta nedeljno imamo treninge u školskoj dvorani ovde kod nas u Bijelom Brdu. Naši članovi nisu samo iz Bijelog Brda, okupljamo i meštane okolnih mesta, kao što su Dalj, Sarvaš, Erdut, Pačetin, Bobota, Vera i Trpinja – kaže naš sagovornik.

Kao i većina klubova, i Karate klub Bijelo Brdo bori se kako bi zadržao mlade na okupu, navode kako današnja deca brzo odustaju, teško ih je pokrenuti i zadržati na jednom mestu. Posebno je poražavajuća činjenica da su dobili nedavno informaciju kako je danas kod dece prosečna dob za prestanak bavljenja sportom 16 godina.

„Sa takmičenja se nismo nijednom vratili bez medalje“

Prema rečima trenera, karatisti se nisu nijednom sa takmičenja vratili bez medalje gde god da su gostovali i koja god vrsta takmičenja da je bila.

- Svuda putujemo, sada nam predstoji turnir u Čakovcu, Una Panišić nam treba ići na pripreme u Sveti Martin na Muri sa nacionalnom selekcijom, takođe trebamo gostovati u Rijeci na Kroacia Openu, Zenici, Igalu i Kotoru. Moram istaći i naše sponzore bez kojih klub ne bi mogao opstati, to su pre svega Opština Erdut, gospodin Jovo Vuković ispred Produkt gradnje, Zajedničko veće opština Vukovar, lokalni privrednici, ali naravno i sami roditelji – kaže Bojanić i naglašava kako na putovanjima i gostovanjima sklapaju prijateljstva širom regiona, uvek budu lepo ugošćeni i sa ponosom promovišu svoje mesto gde god da krenu, ali isto tako, za sada im je neostvarena želja da oni budu domaćini i sve te prijatelje i ljubitelje ove borilačke veštine iz regiona ugoste u Bijelom Brdu.

- Voleo bih da možemo organizovati nekakav turnir, ali jako je velika odgovornost pozvati ljude, znam da bi masa ljudi ovde kod nas došla, jer smo i mi u jako puno mesta išli. Smatram da nismo još spremni da budemo domaćini, jer bih želeo da sve bude u najboljem redu i da nam ti ljudi dođu i sledeće godine, ali organizacija je jako velika, treba veliki broj ljudi da se uključi, ali nadam se da će nam se u budućnosti ostvariti i ta želja.

Započele pripreme za predstojeću sezonu

Bez obzira na letnji raspust, početkom avgusta vredni članovi ovog karate kolektiva vratili su se u dvoranu i nastavili sa svojim treninzima i pripremama za naredni period.

- Karateom se bavila moja prijateljica i zainteresovao me taj sport još kao dete, ali sam se ipak počela baviti plesom, odustala sam od plesa i 2020. počela da treniram karate. Prošle godine u oktobru sam osvojila prvo mesto u juniorskoj kategoriji u Igalu u Crnoj Gori, to mi je za sada najveći uspeh. Osećala sam se odlično, to ističem kao svoj najveći uspeh jer sam pobedila takođe članicu našeg kluba – kaže članica bjelobrdskog Karate kluba Una Panišić, učenica drugog razreda Srednje medicinske škole u Osijeku.

Una Panišić

U drugom razredu Osnovne škole karateom se počeo baviti i trinaestogodišnji Veljko Ilinčić.

- Zanimao me karate jer je to borilačka veština i jako me privukla. Najveći uspeo bio mi je na takmičenju u Makedoniji kada sam osvojio zlato. Smatram da svi trebaju da se bave sportom kako bi bili u super formi i ispunili korisno svoje slobodno vreme – poručuje Veljko.

Svoju ljubav prema karateu ne kriju ni dvanaestogodišnja Tamara Šašlić iz Pačetina i Hana Antunić iz Vere, koje roditelji dovoze na treninge u Bijelo Brdo.

- Počela sam da se bavim karateom pre osam godina i imala sam osećaj da sam jako dobra u tom sportu, zato sam se opredelila za njega. Do sada sam bila na puno takmičenja, a najbolji uspesi su mi kada sam u Sarajevu osvojila zlatnu medalju, na Osječkoj ligi takođe zlato i na državnom takmičenju u Đakovu peto mesto – rekla je Tamara.

- Trenirala sam gimnastiku, ali sam se ipak opredelila za karate u poslednjih godinu dana. U klubu mi je super, radimo, družimo se, nekada bude i naporno, ali bitno da su nam rezultati dobri. Na takmičenjima u Belom Manastiru, Beogradu i Pljevlji sam bila prva, u Makedoniji sam bila treća i u Ulcinju treća. Važno je da se deca bave sportom zbog zdravlja, novih prijateljstava i da lepo iskoriste svoje slobodno vreme – kaže jedanaestogodišnja Hana.

Bez obzira na veliki broj medalja koje ovaj klub poseduje kroz godine i godine rada, uvek su otvoreni za nove članove i pozivaju svu zainteresovanu decu da se pridruže njihovom radu.

- Ovom prilikom pozivam sve zainteresovane ljubitelje karatea i iz okolnih mesta da nam se pridruže i daju svoj doprinos našim uspesima i radu – zaključuje trener Bojanić.

Ovaj tekst je napisan uz financijsku potporu Agencije za elektroničke medije temeljem Programa poticanja novinarske izvrsnosti.