Novi centar kulture i za zadarske Srbe

Mnogi gradovi u Hrvatskoj, od istoka do zapada zemlje, počevši od Vukovara, Slavonskog Broda, Osijeka, Gline, preko Zagreba, Udbine, Knina do Rijeke, imali su do juče ono što je Zadru decenijama unazad nedostajalo, mesto okupljanja, multikulturni centar za srpski narod u samom srcu ovog primorskog grada.  

Na otvaranju, u novom prostoru površine nešto veće od 120 metara kvadratnih, okupio se veliki broj građana, zvanica i novinara, što simbolično potvrđuje značaj ovog događaja, ne samo za srpsku, već i čitavu zajednicu. Novootvoreni objekat blagoslovio je Mitropolit Zadarsko-šibenički i Episkop dalmatinski Nikodim, a potom se okupljenima obratio predsednik Srpskog narodnog veća Boris Milošević, istaknuvši kako Srbi u Zadru žive vekovima, te da su u bogatoj istoriji Zadra činili značajan deo i dali značajan doprinos u kulturi, nauci, obrazovanju i sportu ovog grada.

- Drago nam je da konačno imamo svoje mesto, prostor koji smo kupili i uredili, gde  možemo da se okupljamo, radimo, planiramo i sprovodimo svoje programe, kako za našu zajednicu, tako i za sve zainteresovane građane Zadra, ljude dobre volje. Ovaj prostor posvećujemo kulturi, obrazovanju, okupljanju i druženju. Ono što imamo pokazaćemo prema celom gradu, jer Srbi u Zadru žive vekovima. Dali su mu brojne eminentne građane. Nakon duge potrage napokon smo se skućili, adaptirali ovaj prostor i otvorili ga za zajednicu. Uskoro krećemo s programima, kako za najmlađe, tako i za one starije članove. Uz donacije, Vlada RH preko Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina pomogla nam je u ovoj realizaciji. Važno nam je da građane ohrabrimo da znaju za ovo mesto, da im bude drugi dom i dnevni boravak. Ovo je prvi korak, nadamo se i formiranju pododbora „Prosvjete”, jer nam je do sada najbliži bio onaj u Benkovcu – naveo je na samom početku Milošević, istaknuvši kako je dobitnik nagrade SNV-a, pokojni Miljenko Domijan, čuvao baštinu, kako Hrvata, tako i Srba. Zato mu je poštovanje odano i minutom ćutanja.

Srbi u Zadru su oduvek poticali kulturni preporod, književnost i štampu

Zadar je oduvek bio najvažnije središte pravoslavnih Srba u Dalmaciji, koji su u njemu činili i znatan deo stanovništva. U Zadru su oko 1838. godine otvorili srpsku štampariju braća Batare. U istom gradu je delovala „Matica Dalmatinska”, kao kulturno-nacionalno društvo. Njen predsednik je 1862. godine bio dr Božidar Petranović. Matica je decembra 1862. godine donela odluku o osnivanju Matičine biblioteke u Zadru. U periodu od 1842. do 1918. godine ovaj grad bio je sedište Eparhije dalmatinske. Pravoslavna Klirikalna škola u Zadru je osnovana 1841. godine, a 1869. i Bogoslovski zavod koji je bio u rangu fakulteta. Od 1854. godine u gradu radi srpska Devojačka škola, a 1879. godine i vrtić. U Zadru su izlazili srpski listovi „Prvenac”, „Istina”, godišnjak „Magazin”, „Srpski list” i „Srpski glas”, a sve ovo su samo neke od brojnih crtica važnosti Zadra za srpski narod kroz istoriju.

- U Zadru, u domu književnika Vladana Desnice, samo jednom od značajnih Srba koji su ostavili trag u ovom gradu, ili kao Božidar Petranović i njegov brat Gerasim, kojima je Zadar postao dom, Srbi su oduvek poticali kulturni preporod, književnost i štampu. Zadar je Srbima istorijski važan, bio je čak 80 godina sedište Eparhije dalamtinske. Uz sve uspone i padove kroz našu zajedničku istoriju, sećamo se i Zadarske rezolucije stare 110 godina, potpisane od strane svih srpskih građanskih stranaka u Hrvatskoj, pod uslovom priznanja srpske ravnopravnosti u Hrvatskoj, koja je osigurala podršku sjedinjenja Dalmacije sa Hrvatskom. To su samo neke od crtica o Srbima koji su obelžili ovaj grad u sportu, kulturi, veri, politici - istakao je predsednik SNV-a.

Okupljenima u Zadru kratko se obratio i Mitropolit zadarsko-šibenički i Episkop dalmatinski Nikodim.

- Kao rođeni Zadranin, iako stolujem u Šibeniku, malo mi je teže da govorim iz sentimentalnih razloga. Mogao bih da napravim paralelu sa jednim velikim čovekom, po kojem nosim ime, koji je rođen u Šibeniku, a stolovao je u Zadru. Pominjem ga iz razloga što se ove godine navršava 110 godina od njegovog upokojenja i 180 godina od njegovog rođenja, a radi se o velikom vladici Nikodimu Milašu, episkopu koji je najviše proslavio ovu Eparhiju i srpski narod u ovim krajevima i to na svetskom nivou. Mogao bih reći da je to bio jedan od najvećih, ako ne i najveći teolog Srpske pravoslavne crkve kroz istoriju, nakon Svetoga Save. Možda je neskromno to reći, ali smatram da treba da se dičimo vladikom Milašem i da trebamo, što se tiče očuvanja, na prvom mestu kulture i baštine srpskog naroda u ovim krajevima, a čemu će, nadam se, služiti i ovaj centar, da se ugledamo na njega i da kao ljudi radimo na tome da ponovo budemo oni koji su nosioci očuvanja baštine srpskog naroda. Istovremeno i da radimo na tome da se umnožava i sveukupna baština i kultura ovog kraja, na to smo pozvani i to je ono što je naš narod kroz vekove i činio – istakao je, između ostalog, Mitropolit Nikodim.

Dugo očekivani prostor koji je srpskoj zajednici u Zadru bio nasušno potreban, kako za uredno funkcioniranje Veća, tako i brojne kulturne i zabavne programe i druženja, novi je podstrek i novo ohrabrenje za sve generacije zadarskih Srba, poručio je  predsednik Veća srpske nacionalne manjine u Zadarskoj županiji Veselko Ćakić.

- Konačno smo dobili svoj prostor, mesto koje će našoj zajednici biti od nemerljivog značaja. Ovo je naš prvi pravi dom za 22 godine koliko Veće postoji. Do sada smo se sastajali u imrovizovanom prostoru, koji je bio dovoljan tek za neke osnovne administrativne i poslovne zadatke. Danas napokon imamo prostor za druženja, predavanja, sastanke svih naših članova, komšija i prijatelja. Mesto je ovo za sve Zadrane dobre volje koji su dobrodošli da se druže. U narednom periodu ćemo krenuti sa realizacijom Programa plus, koji je namenjen deci, a potom dogovarati i organizovati sadržaje poput promocija knjiga, predavanja, obeležavanja značajnih datuma za našu zajednicu, ali i svega onoga što se nametne kao potreba ovdašnjih ljudi. Iako je na poslednjem popisu stanovništva broj Srba u Zadru za oko hiljadu manji u odnosu na onaj od pre deset godina, iskreno se nadamo da ćemo na ovaj način i ohrabriti sve njih da se aktivno uključe u život naše zajednice. Upravo zbog toga smo i birali ovaj prostor u samom srcu grada, ne želeći da se skrivamo i okupljamo po periferiji, jer nema razloga za strah, nema razloga da ne budemo to što jesmo i kakvi jesmo bili kroz istoriju ovog grada – poručio je Ćakić. 

U kulturno-umetničkom delu programa na otvaranju Srpskog kulturnog centra u Zadru nastupili su članovi Folklornog društva benkovačkog pododbora SKD „Prosvjeta” i vokalno-instrumentalni sastav „Fige”.