Podizanjem spomenika obeležili jubilej

U zaseoku Pliskovo, opština Biskupija, otkriven je spomenik postavljen kao simbol značajnog jubileja 330 godina od doseljavanja prvih meštana u ovaj zaseok.

Vaska Radulović 06.11.2019.
Pliskovo spomenik špiro dmitrović milan đurđević

Spomenik koji svedoči o jednom vremenu, ljudima koji su prvi naselili ovaj ruralni kraj Biskupije otkrili su načelnik opštine Biskupija, Milan Đurđević i istaknuti umetnik poreklom iz ovog malog mesta Špiro Dmitrović. Inicijativa za simbolično obeležavanje ovog jubileja potekla je od samog autora ovog remek-dela, dok je do realizacije došlo zahvaljujući razumevanju i pomoći lokalnih vlasti iz Biskupije.

- Pre nekih godinu dana gospodin Dmitrović došao je kod nas u Opštinu i izložio nam svoju ideju o postavljanju spomenika i način kako da to zajedno izvedemo. Sam povod za ovako nešto je svakako značajan, a to je više od tri veka kako je narod ovog zaseoka naselio ovo mesto. Za nas je to, ujedno, i vrlo neobično i nesvakidašnje jer ovi naši seoski krajevi nisu naviknuti na ovakva dešavanja. Najčešće su to otvaranja neke komunalne vrste; put, javna rasveta, vodovod i slično, pa nam je još draže što se dešavaju i ovako neuobičajene stvari. Naš doprinos mora se ogledati i u tome da ostavimo nekakav trag u vremenu u kojem živimo, a ovo je svakako jedan od njih. Mi smo, pre dva meseca proslavili četiri veka crkve u selu Vrbnik, koje takođe pripada našoj opštini, što znači da su pojedina područja Biskupije naseljena i znatno pre nego ovo mesto. Ovaj spomenik će i nas nadživeti i biće svedok postojanja i nas i naših predaka za neka buduća vremena – rekao je načelnik Biskupije Milan Đurđević.

Spomenik postavljen u Pliskovu izrađen je od kamena, a u obliku žira koji takođe nosi posebnu simboliku. Žir je plod hrasta koji, kada padne sa stabla koje simbolizuje dugovečnost, u zemlji pušta klice i ponovo rađa novu stabljiku. Sve to, nimalo slučajno, bila je zamisao Špire Dmitrovića koji je rođen u ovom selu, ali je veći deo života proživeo u Zagrebu.

- Sama ideja se rađala dugo, a sve što radim, u svom likovnom izražaju, vezano je za ovo podneblje i ceo ovaj kraj, počevši od Dinare, Krčića, preko Biskupije i Šarenih Jezera, Knina. Kada sam, pre par godina, zajedno sa bratom i komšijom napravio jedan kameni sto na mestu gde su ljudi nekada igrali karte, bilo je svakakvih komentara, ali taj stolić je ostao i sada se ljudi najčešće okupljaju oko njega. Potom sam uređivao knjigu „Iskre u kamenu“ autora Mirka Sladića, gde se opisuje istorija dolaska naših predaka koji su ovde doselili, i kada sam shvatio da je ovo tri stotine i trideseta godina od njihovog doseljavanja, poželio sam da ostavim neki trag u spomen tome - objašnjava Dmitrović.

Umetnika optimizam ne napušta

I samu ideju za spomenik, i svoj umetnički put i izražaj, Dmitrović konstantno povezuje sa krajem iz kojeg je potekao. Iako je većinu života proveo živeći i radeći u Zagrebu, spona sa rodnim krajem nikada nije prekinuta, naprotiv, ona je uvek bila inspiracija i motiv. Iako veliki deo Opštine Biskupija ima svoju bogatu prošlost, sam zaseok Pliskovo nije bio jedan od primamljivijih mesta za život u to vreme.

Pliskovo spomenik špiro dmitrović

Autor Špiro Dmitrović

- Naši preci koji su prvi ovde doselili, prvobitno su hteli ići bliže polju, tamo gde je bilo više vode i zemlje nego ovde. Ali u to vreme tamo je bila bara i ljudima koji su se bavili stočarstvom taj teren nije bio pristupačan. Zato su, njih oko 34 porodice, ostali upravo ovde gde nije bilo ničega. Svaki kamen su morali prevaliti preko ruku kako bi oslobodili parče zemlje za baštu. Vodu su vukli kilometrima na leđima, čak iz Krčića. Taj period bilo je izrazito težak, ali narod je opstao. Sam oblik spomenika nije nimalo slučajan. Žir je simbolika ponovnog rađanja, nekog novog života, a sam hrast je simbol dugovečnosti. Uveren sam da će se to ponovo desiti, bez obzira na ovo što je danas i što mnogi misle drugačije - kaže Dmitrović.

Spomenik je izrađen od kamena, većinom onog koji su njegovi preci vadili iz zemlje, ljuska žira napravljena je od kamena iz Krčića, odakle su donosili vodu, dok je list hrasta urađen kao mozaik i predstavlja život i umiranje. Sve zajedno je i poruka autora da se ni jednog kamena ne treba odreći, da se kuće ne prodaju i da ništa materijalno nije vredno uništavanja sećanja na pretke i staze koje su oni, žuljevitim rukama krčili.

Pored domaćih stanovnika Pliskova otkrivanju spomenika prisustvovali su i zamenica župana Šibensko-kninske županija, Anja Šimpraga, predstavnici opštine Biskupija i gosti iz okolnih mesta.

 

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.