Povratak Dositeja Obradovića u Plavno

Dositejeva nekadašnja kuća, zaštićeni spomenik kulture u vlasništvu Eparhije dalmatinske, proteklih godina obnavljana je na inicijativu Milorada Kuraice iz Plavna, zahvaljujući Zavičajnom udruženju „Dalmacija“ iz Subotice, Srpskom narodnom veću iz Zagreba, Vladi Vojvodine i značajnim pojedincima koji su dali svoj doprinos u očuvanju uspomene na Dositejev boravak u Plavnu i nakon 250 godina istu tu kuću ponovo osposobili za obrazovne svrhe.

U Bratskoj kući, pored hrama Svetog Georgija, pre više od dva i po veka, Dositej je meštane podučavao osnovama pismenosti i tu napisao svoje značajno delo „Ižica“.

Povratak Dositeja u Plavno, čuvanje uspomene na njegov boravak i rad u ovom kraju, značajan je ne samo za selo Plavno, već i za čitavu Dalmaciju, smatra Kuraica. Sam proces obnove Bratske kuće trajao je dugo.

- Nakon što smo dobili blagoslov episkopa dalmatinskog Nikodima, uradili smo projekat sanacije i uređenja Bratske kuće, dobili saglasnost za projekat Ministarstva kulture Republike Hrvatske i potom izabrali izvođača radova. Intenzivno smo prikupljali sredstva za realizaciju, priključili struju, uredili stolariju, postavili nosače fotografija, i sav posao oko obnove i pripreme za muzej trajao je nekoliko godina - priseća se Milorad Kuraica, inicijator za otvaranje muzeja i sekretar zavičajnog udruženja „Dalmacija“ iz Subotice.

Osveženu fasadu male kamene građevine kojoj je dato ime Bratska kuća, krasi granitna ploča koja je tu postavljena ranijih godina kako bi retke putnike namernike podsetila da je ovim krajem hodio autor dela „Život i priključenije“ i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“.

Nakon 250 godina Dositejeva kuća ima istu namenu

Objekat skromne gradnje ima veoma simbolično značenje upravo zbog Dositejevog boravka i rada u Plavnu, pa nije nimalo slučajno da je muzej smešten upravo na tom mestu, pojašnjava dr Marko Sinobad, konzervator u Konzervatorskom odelu Ministarstva kulture u Šibeniku.

- Kroz Dositejeva pisanja zabeleženi su i stambeni uslovi u ovom objektu u kojem je boravio. Iako se ne radi o nekoj solidnoj gradnji ona je poslužila obrazovnoj svrsi i drago mi je da nakon 250 godina opet ima tu funkciju - ističe Sinobad.

Pored toga što je u Plavnu godine provodio kao prvi seoski učitelj, Dositej je ovde napisao i svoja dva velika dela „Ižicu“ ili „Drugu Dositejevu bukvicu“ i „Hristoitiju“, prevod jednog novogrčkog dela iz 18. veka. Za vreme boravka u Plavnu Dositej obilazi sve značajne manastire u Dalmaciji; Dragović, Krku i Krupu. Boravak u ovom planinskom selu, priroda, ljudi i siromaštvo sa kojim se susreo, ostavili su dubok trag u njegovom životu o čemu je pisao i u svojoj autobiografiji.

- Za vreme boravka u Dalmaciji Dositej je još uvek bio u nekoj svojoj ranoj fazi, ne onoj po kojoj je bio poznat u širem svetu. Bio je poprilično skromnijih prohteva a boravak u Plavnu, kako je to i sam navodio, bio je težak, bili su to najsiromašniji krajevi na čitavom njegovom evropskom putu. Međutim, konačni utisak koji je zapisao u svojoj autobiografiji, nakon dvadeset godina, jeste da je vreme koje je ovde proveo za njega bilo lepo, da je narod trudoljubiv, dobar, pravdoljubiv i pošten, i da je mesto zdravo za život - ističe Sinobad.

Jedan je to od razloga i što su potomci onih o kojima je pisao osetili potrebu da mu, baš u svom mestu, nakon dva i po veka, posvete muzej kao simbol sećanja.

- Veliki smo onoliko koliko se sećamo svojih velikana, a Dositej je vaistinu velikan i to ne samo srpskog roda. Gotovo četrdeset godina i sam se bavim likom i delom Dositeja Obradovića i moram priznati da još uvek malo znam o velikanu kakav je bio. Znajući da je 1769. i 1770. godine živeo i radio upravo u selu iz kojeg i sam potičem, osetio sam potrebu da povodom 250 godina uradim nešto što bi obeležilo taj period i ujedno ostalo kao uspomena za neke dolazeće generacije. Tu inicijativu preneo sam našem Zavičajnom udruženju „Dalmacija“ u Subotici i oni su je sa oduševljenjem prihvatili. Nakon što smo dobili blagoslov od našeg Episkopa dalmatinskog Nikodima napravili smo ono što smo zamislili, adaptirali smo Bratsku kuću koja je bila gotovo pred rušenjem i pretvorili je u muzej koji je na ponos i selu Plavnu ali i svim okolnim mestima koja su bila deo Dositejevog životnog putešestvija. U katalogu muzeja će se nalaziti 126 fotografija sa izložbe „Dositej i srpsko Plavno 1769 - 2019“, brojni zapisi i bista Dositeja Obradovića, rad Rudolfa Valdeca iz 1911. godine - objašnjava Kuraica, dodajući kako je, ovim povodom, odštampan i katalog izložbe sa brojnim fotografijama i podacima, kao poklon svima onima koji su došli na otvaranje muzeja.

Dobro koje treba sačuvati od zaborava i propadanja

Dositejeva nekadašnja kuća u Plavnu je „jedno divno, kulturno dobro koje treba sačuvati od zaborava“, poručuju iz zavičajnog udruženja „Dalmacija“ i upravo to je bio najveći motiv da se svi zajedno udruže u ideji njenog očuvanja. U realizaciji projekta koji se tiče očuvanja kulturnog nasleđa Srba u Dalmaciji, mnogi su dali svoj doprinos.

- Miloradovu inicijativu za obnovom Bratske kuće svi u Udruženju sa radošću smo prihvatili. Svako je dao svoj doprinos onako kako je znao ili umeo, neko finansijski, neko znanjem, neko podrškom koja je u ovakvim situacijama jednako važna. Ta zajednička misija dovela nas je danas u Plavno i učinila da budemo ponosni što smo konačno okupljeni jednim lepim povodom. Ovu priliku iskoristili smo i da obučemo naše izvorne, narodne nošnje koje su se nekada oblačile u posebnim, svečanim prilikama jer ovo svakako jeste jedna od njih - kaže predsednica Upravnog odbora udruženja „Dalmacija“ Tatjana Vukša-Mandić.

Dva i po veka kasnije u Plavnu, potomci onih koje je Dositej podučavao osnovama pismenosti, obučeni u svečane narodne nošnje, s ponosom su slušali himnu „Vostani Serbije“ s pažnjom i poštovanjem razgledali izložbu fotografija i zapisa postavljenih u otvorenom muzeju, i ponosno isticali kako je veliki srpski prosvetitelj evropskog duha nekada, kao učitelj, hodio njihovim selom.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.