Preobraženje na Vodici

Već po tradiciji pravoslavni vernici sa područja Eparhije osečkopoljske i baranjske, uoči i na sam dan praznika Preobraženja Gospodnjeg, okupljaju se u manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Dalj planini.

Najpre je dan uoči samog praznika služeno večernje bogosluženje nakon kojeg je upriličen kulturno-umetnički program kao i okupljanje naroda oko manastirskog izvora. Večernje bogosluženje kojem je prisustvovao vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim, služili su jerej Miloš Kuzmanović i đakon Zdravko Bošković uz sasluženje eparhijskog sveštenstva.

- Svako od nas prolazi kroz razna stanja, ponekad bivamo na Tavoru, a ponekad se nalazimo na Golgoti. Kroz svu tamu i nevolje ovoga sveta, kroz sivilo i svakodnevicu, kao sunce kroz najcrnje oblake, prosijava nam svetlost Preobraženja. Tu svetlost vidi naša duša, sa ovom svetlošću se uteši naše srce, sa njom živimo i sa njom se postepeno preobražava naš život – rekao je, između ostalog, u svojoj besedi jerej Miloš Kuzmanović.

Na sam praznik Preobraženja Gospodnjeg služena je sveta arhijerejska liturgija koju je služio vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim koji je u svojoj besedi govorio o značaju praznika, ali i o važnosti crkvenih i narodnih sabora od ranijih vremena do naših dana.

- Tradicija saborovanja u srpskom narodu je duboko istorijski jako važna i ona predstavlja suštinu našeg bića. Sam ovaj sabor je nastao još u periodu vladike Nikolaja Velimirovića koji je blagoslovio saborovanje na ovom mestu. Mi smo nastavili još od ranijeg perioda pa sve do danas da se okupljamo oko ove svetinje, oko njegovih moštiju koje smo prošle godine dobili blagoslovom vladike valjevskog Isihija. Prisustvo vladike Nikolaja ovde među nama znači nam jako mnogo da nas ukrepljuje u veri i snaži da ostanemo na putu predanja naših otaca i svih onih koji su nas učili jevanđelju Hristovom.  U širem smislu jedan ovakav sabor predstavlja suštinu jedinstva našeg naroda na ovim prostorima, dragulj kojeg trebamo neprestano da negujemo jer živeti u ljubavi i jedinstvu to je zalog saborovanja, ali i blagoslov svetog vladike Nikolaja. Svako mesto gde se ovako okupljamo predstavlja mesto bogomoljaca, istinskih svetosavaca i istinskih rodoljuba – istakao je vladika Heruvim.

Veliki broj vernih

Iz godine u godinu u ovu pravoslavnu svetinju dolazi sve veći broj vernog naroda, a to je posebno izraženo upravo na praznik Preobraženja Gospodnjeg.

- Mogu da iznesem svoje veliko zadovoljstvo kada vidim da se ljudi na ovaj dan okupljaju, kada vidim da imaju duhovnu potrebu da se pojave na ovakvom mestu, da se susretnu sa ljudima i prožive jedan takav događaj na jedan poseban način. Manastiri su mesta, što uvek ističem, gde Božiji prst odluči da tu ovako nešto mora biti i kada čovek dođe ovde onda vidi da je to tako. Veliko mi je zadovoljstvo i uvek mislim hvala Bogu da mogu ovde doći – naglasio je Branko Dimitrijević iz Vukovara.

Dolaskom ovde na ovaj praznik i mi se preobražavamo, sa Hristovom verom još više idemo u crkve i manastire pogotovo što se ovde osećam jako lepo, naročito posle ovakve liturgije i uz prisustvo velikog broja naroda – istakao je Petar Bogojević iz Bobote.

Tradicija preobraženskog saborovanja u manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Dalj planini seže u prvu polovinu tridesetih godina prošlog veka kada je ovde delovao tzv. bogomoljački pokret, odnosno Pravoslavna hrišćanska zajednica „Bratstvo svetog Preobraženja Hristovog“ u Dalju. Saborovanja su održavana sve do početka Drugog svetskog rata, a nastavljena su i nakon rata, ali sa smanjenim intenzitetom. Sa formiranjem Eparhije osečkopoljske i baranjske, a pogotovo nakon obnove manastira, ovo mesto ponovo postaje svojevrsni duhovni centar pravoslavnog srpskog naroda na ovom prostoru.