Splitska Prosvjeta neguje tradiciju i kulturu Srba pod Marjanom

Splitski pododbor srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ u ovom gradu postoji već dvadeset i dve godine. Od njegovog osnivanja do danas, prolazeći kroz različite faze u borbi da se sačuva, uspeo je da opstane u očuvanju kulturnog i prosvetnog identiteta Srba u gradu Splitu.

Prosvjeta Split naslovna

Pododbor srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ danas čini oko osamdeset akivnih članova, uglavnom starije starosne dobi, i dalje nastoje da neguju tradiciju i kulturu naroda kojem pripadaju.

– Više od dve decenije prošlo je od našeg osnivanja. U samom početku imali smo jako mali broj članova, okupljali smo se u crkvenim prostorijama i sve je to išlo nekako polako, obazrivo. Nakon petnaest godina uspeli smo da se uselimo u prostor koji danas koristimo i koji smo prilagodili našim aktivnostima, potrebama. Svake godine bivalo nas je sve više, pa smo i u našim aktivnostima ili nekim programima bili za nijansu kvalitetniji. Prvih nekoliko godina, od uselenja, nismo baš bili dobrodošli ovde i često smo imali vrlo jasne poruke negodovanja poput išaranih zidova, razbijenih stakala prilikom nekih događaja, obeležavanja godišnjica, i sličnih stvari, ali sada je i to, konačno, prestalo. Ono što je dobro, i što treba naglasiti jeste izuzetna saradnja koju imamo sa ostalim nacionalnim manjinama u Splitu. Na sve njihove svečanosti i mi smo pozvani, a i oni na naše, i to su zaista sve lepa i kvalitetna druženja kroz koja jedni druge upoznajemo sa našom tradicijom, kulturom, običajima. Dobru saradnju imamo i sa predstavnicima u našoj županiji i sa gradskim vlastima, ali ne mogu da ne kažem i to da sada najčešće problema imamo sami između sebe – kaže predsednik pododbora „Prosvjete“ u Split Momčilo Rusić.

Ono što se kod splitskog pododbora razlikuje, u odnosu na iste u Dalmaciji, jeste da njihovi članovi aktivno učestvuju i u gradskim dešavanjima i na manifestacijama koje nisu vezane za srpsku zajednicu. Bar dva puta godišnje splitski pododbor ima priliku da, kroz pesmu bar predstavi srpsku zajednicu na manifestacijama koje su pod pokroviteljstvom grada ili županije. Iako to ne zvuči kao neki fenomen, ili bar ne bi trebalo da jeste, ipak jeste zato što to u gradovima susedne županije još uvek nije slučaj.

Момчило Русић Prosvjeta Split– Svake godine u maju, zajedno sa ostalim nacionalnim manjinama u Splitu, učestvujemo u jednoj manifestaciji pod nazivom „Dom je tamo gdje je pjesma“,  isto tako, u dvanaestom mesecu, učestvujemo u Smotri kulturnog stvaralaštva svih manjina, a preko deset godina svi zajedno učestvujemo u obeležavanju Dana ljudskih prava, sastajemo se, družimo i nastojimo da obogatimo našu zajednicu – ističe Rusić.

Pored osamdeset aktivnih članova društva, tu su i oni koji se smatraju delom istog ali se, iz različitih razloga, ne izjašnjavaju tako. U biblioteci „Prosvjete“ u Splitu nalazi se nekoliko hiljada naslova, a  knjige uvek nađu put do čitalaca, makar i bile na ćirilici.

– Imamo mnogo veći broj onih koji su spremni na saradnju, koji ovde dolaze, uzimaju knjige na čitanje, ali ne žele da se vode kao članovi, od broja članova koji je u registru. Zašto je to tako možemo samo da naslutimo, verovatno je uglavnom presudan strah da ih neko, ajmo to tako reći, ne prepozna. Samu biblioteku smo prikupljali dugi niz godina. Mnogi su nam donosili svoje kućne biblioteke, jer nije ovde baš popularno držati ćirilične naslove na vidnim mestima, ali su nam, isto tako, neki savesni ljudi donosili knjige iz školskih biblioteka, kako iste ne bi završile na smetlištu, opet zbog ćirilice. Zahvaljujući svima njima, zadovoljni smo svime onim što danas imamo, iako nam je čitalačka publika uglavnom ta starija generacija ljudi – priča Rusić, ističući kako su za splitsku većinu to uvek osetljive teme.

„Specifičan“ grad

Split je još uvek i specifičan grad, ne samo po svojoj lepoti već i po „užarenoj atmosferi“ koja, naročito tokom sportske euforije, neizostavno „opeče“ i Srbe. Ne tako davni i nemili događaji samo su potvrda ove opaske. Srbi u Splitu su manjina u svakom pogledu, ali je baš to i motiv za opstanak ovog pododbora „Prosvjete“.

– Specifična je situacija ovde u odnosu na, recimo, Rijeku, Pulu ili neke druge gradove. Ta neka druga klima, nazovimo to tako, tamo je daleko povoljnija nego ovde. Naš prostor nalazi se na mestu gde su pretežno vojno-stambeni objekti. Nekadašnja vojna lica su otiša, drugi morali da odsele, a došli su neki novi ljudi koji se ponašaju kao da je sve njihovo; ulica, grad pa čak i zrak koji udišemo. Mi, svojim bitisanjem ovde, ne želimo nikoga ni dirati ni provocirati, izazivati na bilo koji način, ali zato nastojimo da negujemo i sačuvamo ono što je naše, i da se osećamo kao svoji na svome – zaključuje Rusić.

Žene najaktivnije

U sklopu pododbora, već skoro čitavu deceniju, najaktivnija je ženska pevačka grupa. Hor, ili Zbor, kako one to najčešće kažu, zadužen je za najbolju promociju pododbora kako u Splitu, tako i na svim većim događajima, manifestacijama koje organizuje  srpska zajednica u Hrvatskoj.

Ана Лунић Prosvjeta Split– Naš zbor čini grupa žena koje sa velikom ljubavlju, posvećenošću, aktivno doprinose promociji jedne lepše strane društva. Moglo bi se reći da smo multinacionalni, jer među nama ima i članica koje su drugih nacionalnosti i veroispovesti ali to nama ništa ne smeta, naprotiv, smatramo to jednim bogatstvom. Nama je najbitnija pesma, sloga među nama, a družimo se u cilju promovisanja kulture koja ne poznaje granice. U ovom sastavu postojimo već više od devet godina, nastupamo kako u Splitu i njegovoj okolini, tako i duž čitave Hrvatske, ali sve češće i u Srbiji. Gotovo svake godine deo smo programa koji se održava za Vidovdan, na dalmatinskom Kosovu, zatim u Strmici na čuvenom Sijelu Tromeđe, u manastiru Krka i na svim mestima gde nas pozovu. Imamo dugogodišnju saradnju sa udruženjem Srba iz Hrvatske “Nikola Tesla“ iz Kragujevca i jednom godišnje smo njihovi gosti u Srbiji, ali i saradnju sa zajednicom Hrvata u Beogradu koju vodi naš Dalmatinac sa ovih prostora. Zbog specifične situacije koja ovde vlada više od dve decenije, naše članice su uglavnom žene u nekoj zrelijoj životnoj dobi, jer one mlade ne dolaze, možda zato da ne bi imale neke neprijatnosti na poslu, ili da njihova deca ne bi imala neprijatnosti u školi, baš zato što se radi o predstavljanju srpske zajednice. Ja lično nikada s tim nisam imala problem iako radim u vaspitanju dece, smenjivale su mi se i direktorke i koleginice ali mi niko nikada nije pravio problem zbog toga, predsednica sam Vijeća srpske nacionalne manjine u gradu Splitu, tako da smatram da tu dosta ima tog nekog imaginarnog straha – objašnjava potpredsednica pododbora „Prosvjete“ u Splitu, ali i aktivna članica ženskog hora Ana Lunić.

Sa ograničenim sredstvima sa kojima pododbor raspolaže, i mogućnosti delovanja i širenja aktivnosti su im, kažu, jednako ograničene. Godinama unazad same učestvuju u nabavci odeće za nastupe, same šiju kostime, same nastoje da organizuju što češća druženja i daju svoj skromni doprinos bilo gde da ih pozovu. Znači im to svima jednako, kaže Ana Lunić, njoj kao Srpkinji, ali i njenim koleginicama koje su kulturu Srba prepoznale kao nešto kvalitetno i vredno pažnje i očuvanja, iako su drugih nacionalnosti.

Pre 14 godina ponovo pokrenuli Srpsko-dalmatinski magazin

Prosvjeta Split knjigeIpak, ono sa čim se splitski pododbor najviše može pohvaliti, svakako je izdavaštvo Srpsko-dalmatinskog magazina. Najstariji je to literarni godišnjak koji je u Boki i Dalmaciji izlazio na srpskom jeziku, više od tri i po decenije (1836-1873) Pokrenuo ga je Božidar Petranović, potom su ga uređivali Đorđe Nikolajević i Gerasim Petranović. Bio je to, po osnivanju, prvi časopis koji je izlazio na narodnom jeziku u Primorju. Ponovno izdavanje jednog od najstarijih srpskih časopisa obnovljeno je upravo u Splitu 2005. godine. Iako su se situacije konstantno menjale, a financijska sredstva izdavaštvu sa srpskim pečatom nisu uvek išla na ruku, Srpsko-dalmatinski magazin opstao je i nedavno dočekao svoje trinaesto izdanje, nakon obnove.

Baš tako će, veruju splitski Srbi, opstati i oni, čuvajući kulturu i tradiciju srpskog naroda, makar pod svodovima institucije koja i samim imenom o tome svedoči.

Komentariši