Spomenica – čuvar dvovekovnog opstanka Trpinjaca

Publika u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru 25. juna imala je priliku da se upozna sa novim izdanjem edicije „Tragom prošlosti“ Zajedničkog veća opština u okviru kojeg je objavljena nova „Spomenica škole u Trpinji“ a za koju je najviše zaslužna direktorka te škole Vesna Vujić. Trpinjska škola je retka, ako ne i jedina koja danas ima takvo svedočanstvo jednog vremena, spomenik selu i školi sa kontinuitetom i tradicijom dugom više od dva veka. U njoj su učitelji ispisivali svoje viđenje vremena i društva tako da danas dokument sadrži dragocene istorijske podatke i sećanja na zajednicu koja se kroz vreme kulturno, duhovno i obrazovno razvijala.

- Spomenica je pre svega svedočanstvo o životu Srba na ovom prostoru. Ona se ne odnosi samo na školu, iz nje se mogu sagledati tadašnje društveno-političke okolnosti i ona otkriva važne podatke o tadašnjem životu ljudi, učitelja i dece koja su se u tu školu upisivala. To je dragocen istorijski dokument koji govori o kontinuitetu i ukorenjenosti naše zajednice. Mi se upravo trudimo da sve aktivnosti ZVO-a zbog toga budu sačuvane u pisanom obliku koji će ostati za buduće generacije, te da povećavamo fond naše biblioteke Zaharije Orfelin kako bi sačuvani podaci bili dostupni zainteresovanim građanima. Sada već imamo preko 20 000 knjiga koje su interesantne i značajne za našu zajednicu - poručio je predsednik ZVO-a Dejan Drakulić.

Pored Vujićeve, urednik novog izdanja „Spomenica škole u Trpinji" bio je i Veljko Maksić koji je na spomenutom projektu radio kao predsednik Odbora za kulturu ZVO-a. U uvodnom delu prezentacije, kao istoričar, Maksić je publici osvetlio i približio neke činjenice tog vremena kako bi se uvideo značaj tog istorijskog dokumenta u kontekstu ondašnjih izazova sa kojima se naš narod susretao. Isto tako je podsetio da je ovo treća edicija o prošlosti Srba na ovom terenu te da u ovoj imamo opipljivi arhivski izvor pisan ćirilicom. Ćirilica je vremenski dobrim delom bila prisutna u spomenici, da bi na kratko nestala i opet se vratila. Prema rečima Vesne Vujić, prva spomenica obuhvata zapise u periodu od 1882. do 1949. godine, nakon čega je usledio prekid, verovatno uslovljen tadašnjim zakonskim režimom i promenama. Nakon određenog vremena, tačnije nakon 20 godina u tom dokumentu bivaju ostavljeni podaci za tri školske godine iz 1969., 1970.  i 1971. godine. Iako postoji još i druga i treća spomenica koja se čuva u arhivi Osnovne škole Trpinja, trenutno su objavljeni podaci prvog i najstarijeg pisanog dokumenta.

- U nekim ranijim istraživanjima i kroz neke prethodne godine bilo je mnogo zainteresovanosti za dokument od strane Državnog arhiva Slavonije kada sam shvatila da su sve naše spomenice koje postoje na ovom području odnesene u Arhiv Slavonije. Samim tim smo bili svesni da imamo kod sebe jedno vrlo važno delo koje puno toga čuva. U razgovoru sa kolegom Maksićem, rekla sam da sam se spomenicom bavila gotovo dve godine i da je ona pisana rukopisnom ćirilicom sa nešto malo latinice, te da je to izuzetno vredno istorijsko gradivo koje treba da se sačuva. Pre nekoliko godina dokument je i skeniran a ovo je samo nastavak te priče. Spomenicu sam prepisala i u dogovoru sa Veljkom smo uredili knjigu, smatrajući da je važno da se ona predstavi javnosti. Ona svedoči o svemu onom šta su Srbi u Sremu doživeli, kako su živeli i borili se. Tu provejava jedna volja za učenjem, napredovanjem i čuvanjem svoje tradicije - rekla je urednica.

Prema njenim rečima, na samom početku učenici nisu bili upisivani u Spomenicu a prvi zapisi se pojavljuju tek 1840. godine kada je bilo oko 130 đaka sposobnih za školu. Nisu svi koji su bili sposobni tada pohađali nastavu jer su morali da pomažu roditeljima u domaćinstvu. Međutim, učitelji su zabeležili da su Trpinjci ipak rado išli u školu, naročito devojčice, što u ono vreme nije bilo često. Iznenađenje je da je krajem 19. veka, tačnije 1880. godine u Trpinji bilo preko stotinu pismenih ljudi, što je retko gde viđeno, čak i u nekim većim gradovima. Škola je tako rasla i napredovala kao i stanovnici sela i u nekim najplodnijim vremenima, negde 1894. imala je 272 učenika.

- Postoji i druga i treća spomenica, ali mislim da je ova prva najvažnija kao najstarija i nadam se da će ovo biti podsticaj i nekim drugim školama, ukoliko poseduju ovako značajnu arhivsku građu, da je pokažu. Ukoliko je ne poseduju, a mislim da ne, možda bi ovo bio podsticaj da odu u Državni arhiv Slavonije i zatraže podatke, sačuvaju i odštampaju za godine koje dolaze jer u njima vidimo sve ono što jesmo, šta smo bili, šta smo hteli da budemo i kuda idemo. Kada čitamo te retke, onda se osećamo još ponosnije, srećnije i veće što smo imali takve pretke i znamo na osnovu njih gde treba dalje da idemo. Ono što je meni jako drago, to je ta ćirilica koja je bila brižno i uporno pisana i negovana uprkos tome što je često vlast istu zabranjivala. To jedno negovanje svog jezika i pisma, ljubavi prema svom narodu, bila to Kraljevina SHS, Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, koje nikada nije jenjavalo i to je ono što je jako vredno, a mi smo tu da nastavimo ono što su naši preci započeli - dodala je Vujićeva.

Škola u Tripnji ove godine slavi ponosnih 250 godina postojanja. Realizuje se čitav niz projektnih aktivnosti u saradnji sa Zajedničkim većem opština i drugim srpskim ustanovama. Kao centralna ustanova u selu, škola se može pohvaliti i odličnom simbiozom sa seoskom crkvom, tako je bilo u prošlosti, tako je sada i nadamo se da će tako i ostati, a sve s ciljem održavanja i negovanja onog što su naši preci godinama gradili.