Tradiciju pletenja ivanjdanskih venaca prenose na mlade

Srpska pravoslavna crkva 7. jula slavi rođenje svetog Jovana Preteče, u narodu poznat kao Ivanjdan. Uz Hristovo i Bogorodičino rođenje, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje naša crkva. Ivanjdan nije specifičnost samo srpskog naroda to je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i proslavlja se u svim slovenskim kulturama.

Pred dan obeležavanja praznika Ivanjdana u Banovcima i opštini Nijemci organizovana je radionica izrade tradicionalnih ivanjdanskih venaca koju je osmislilo i realizovalo Udruženje „Zeleno mače“.

Radionica je provedena kao deo projekta pod nazivom „Izrada i dokumentacija običaja pravljenja ivanjdanskih venaca u selima Vukovarsko-sremske županije“, a održana je uz podršku Zajedničkog veća opština iz Vukovara.

Pre početka radionice uvodnu reč o projektu, okupljenim meštankama Banovaca svih generacija kao i deci, održala je koordinatorka projekta Slavica Gostić. Nakon toga se pristupilo izradi venaca od ivanjskog i ostalog raznovrsnog cveća kojima su kasnije meštani ukrasili kapije svojih kuća.

Posebno zadovoljstvo leži u činjenici da je na ovom ugodnom druženju bilo dosta dece koja su sa zanimanjem od starijih učila o ovom julskom običaju. Učili su sve što treba da znaju o branju cveća i slušali legende koje se vezuju za Ivanjdan kao običaj.

Uz učesnike iz samih Banovaca na radionicu su došli i gosti iz obližnjih Vinkovačkih Banovaca kao i iz Mirkovaca. Pored održane radionice, u okviru projekta, udruženje „Zeleno mače“ provešće i fotografisanje ivanjdanskih venaca u selima Vukovarsko-sremske županije od kojih će kasnije biti izrađeni materijali za daljnju popularizaciju ovoga narodnog običaja. Odabrane fotografije biće besplatno podeljene i na Vikimedijinim projektima zahvaljujući čemu će biti obezbeđena i njihova globalna vidljivost i trajno pohranjivanje.

Kako se manjinske zajednice često suočavaju sa nedovoljnom prisutnošću u digitalnoj sferi, organizatori smatraju da će njihovi napori na dokumentovanju ovih radionica značajno pomoći budućim istraživačima naših običaja.

Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz od ratarskog kulta u predhrišćanskom periodu, koji je slavio sunce koje u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.

Branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, u nizu drugih živopisnih običaja vezanih za taj dan, ima posebno mesto jer se na taj način pokazuje da je priroda u svom zenitu.

Venci od ivanjskog cveća simbolišu lepotu prirode, a postavljaju se na ulazna vrata jer se veruje da oni štite hrišćanske domove.

U prošlosti je ovaj praznik imao i društveni karakter. Pored toga što se išlo u berbu bilja, zajednički su se pleli venci, bilo je druženja i pesme, a često je ovaj praznik bio i slava sela.