Uspehe u gimnastici zamenila uspesima u karateu

Hana Antunić je učenica petog razreda Osnovne škole Bobota i sa svojih jedanaest godina vlasnica je više od 40 osvojenih medalja u različitim gimnastičarskim kategorijama. Gimnastiku je počela da trenira sa četiri godine i u sedam godina je postigla odlične rezultate.

- Na treninzima mi je bilo naporno, ali i zabavno, ponekad smo se i igrali, ali uglavnom smo dosta vežbali. Na takmičenjima sam skoro uvek bila prva, iako sam znala ponekad imati tremu zbog publike i sudija. Kada sam na takmičenjima osvajala medalje, bila sam jako ponosna na sebe i svoje trenere jer su me to sve oni naučili – kaže nam Hana u kojoj se nakon godina treniranja gimnastike pojavila ljubav prema karateu i odlučila je svoje slobodno vreme ipak da posveti ovom sportu.

- Jednostavno sam imala želju da isprobam i nekakav drugi sport, prijateljica ide na karate i odlučila sam da joj se pridružim. Ako mi se pojavi želja ponovo za gimnastikom, vratiću se – dodaje Hana.

Takođe, kao nešto posebno zbog čega ju je karate privukao navodi nam kate, koje predstavljaju borbu sa zamišljenim protivnikom, a na taj način deca vežbaju brzinu, snagu, ravnotežu i preciznost. Ova devojčica, koja ne krije svoju ljubav prema svim sportovima, karate klubu „Bijelo Brdo“ pridružila se krajem 2022. godine i skoro godinu dana paralelno je uspevala da uskladi gimnastičarske i karate treninge. Ipak, ljubav prema karateu je prevladala i početkom ove godine odlučuje da se ispiše sa gimnastike i slobodno vreme posveti isključivo karate treninzima, a u nepuna dva meseca aktivnog treniranja Hana je već predstavljala svoj klub na takmičenjima.

- Bila sam već na takmičenju u Belom Manastiru i Beogradu i osvojila sam prva mesta. Na prvom takmičenju sam se jako uplašila, nisam navikla na tu publiku, ali sam ipak savladala svoj strah. Tri puta nedeljno dolazim na treninge, volim da treniram i da se družim – priča naša sagovornica.

Kao učenica petog razreda Hana uspeva da uskladi školske obaveze sa treninzima, a veliku podršku ima i od svoje porodice budući da žive u Veri pa moraju da izdvoje dosta slobodnog vremena kako bi je vozili na treninge.

- Dok je išla na gimnastiku u Borovo naselje obično smo se razmenjivali sa drugim roditeljima ili kako se već dogovorimo, većinom je to bilo da je odvezemo, vratimo se kući pa ponovo idemo po nju. To naravno oduzima i vremena i novca, ali uspevali smo jer nam je bilo bitno da ide na ono što voli. Sada nam je malo lakše kako je krenula na karate, pa ju u Bijelo Brdo vozimo ili suprug ili ja, a nekada i dede uskoče – rekla je Hanina mama Sanja Stojšić Antunić.

„Dete od gume“

Isto tako, reči pohvale za Hanu ima i njen trener Branislav Bojanić koji iza sebe ima 21 godinu rada sa decom, a 40 godina se bavi karateom.

- Kada sam 2022. godine upoznao Hanu odmah sam video da je to „dete od gume“. Čuo sam da je trenirala gimnastiku, da je imala odlične rezultate i da ima sve što je potrebno jednom detetu za treniranje bilo kojeg sporta, posebno karatea. Hana je jedno jako lepo odgojeno dete, ima jako dobru sportsku disciplinu i ona jednostavno mene tera da je učim. Dok je trenirala gimnastiku, naša takmičenja su se podudarala, jer to pretežno bude vikendom. Odmah na početku sam video veliki potencijal u njoj, ali nisam hteo da je forsiram, jer znam kao trener kako je to kada neko dobar ode, pa sam joj rekao da je uvek u naš klub dobrodošla. Nije dolazila nekoliko meseci, međutim sa radošću smo je ponovo dočekali i odmah sam je prebacio u stariju grupu gde trenira takmičarska ekipa – pojašnjava Bojanić i dodaje kako je taj povratak izgledao.

- Pridružila nam se u utorak, a odmah taj vikend smo imali prvo kolo Osječke lige ove godine u Belom Manastiru gde je Hana osvojila zlato od njih osam u kategoriji. Drugo takmičenje na koje je išla bilo je Mavaši kup u Beogradu gde je među njih deset u svojoj kategoriji takođe osvojila zlato. Ima stvarno veliki potencijal, kada se sve sabere, ona ne trenira punu godinu dana, a trenutno radi pet učeničkih kata i dve majstorske kate. To je stvarno neverovatno.

Hana ima želju da nastavi sa treniranjem karatea, a za kraj ima i poruku za svoje vršnjake.

- Poručila bih svima da isprobaju sport koji im se sviđa, a koji se možda boje da se oprobaju, jer ako prevladaju svoj strah onda će videti da to uopšte nije bilo strašno. I ja kada sam krenula na karate imala sam tremu od druge dece koja već treniraju i bila sam uplašena, ali sada više nema nikakvog straha – zaključuje naša sagovornica za koju smo sigurni da će broj njenih osvojenih medalja rasti iz dana u dan kojim god sportom da se u budućnosti bude bavila.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.