„Veća sredstva za manjine sledećoj godini“

Krajem novembra u Hrvatskom novinarskom domu u Zagrebu održan je seminar o interaktivnom načinu prijava programe kulturne autonomije nacionalnih manjina u organizaciji Saveta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske. Bila je to prilika i da razgovaramo sa predsednikom Saveta Aleksandrom Tolnauerom.

Seminar za organizacije nacionalnih manjina organizujete svake godine. Koja je svrha i namena ovog seminara?

- Seminar smo održavali svake godine, a vezan je za ono što se dešava kao i o napretku pitanja koje se odnose na nacionalne manjine te na promene u finansiranju udruženja i organizacija nacionalnih manjina. Dakle, i ovaj seminar bio je usmeren ka tom cilju sa dodatkom, s obzirom na dvogodišnju pauzu, da se učesnici upoznaju sa onim što se dešavalo i što se dešava u aktuelnoj politici, a odnosi se na nacionalne manjine. S obzirom da živimo u vremenu tektonskih promena mogu da kažem da se neke stvari ipak nisu promenile, a to je da je Savet, uz zastupnike nacionalnih manjina, i ove godine obezbedio povećanje sredstava u osiguranju kulturne autonomije. Ujedno, cilj nam je da ovaj seminar ukaže i prezentuje ono što će biti potrebno u prijavljivanju na javni poziv kao i u pravdanju sredstava.

Koliki je planirani proračun za 2023. godinu?

- Planiramo nekih desetak miliona kuna sredstava više nego što je bio ove godine, a to je negde oko 58 miliona kuna. Radi se o sredstvima iz donacija koja su namenjena nacionalnim manjinama. Zato je potrebno posebno voditi računa o prijavljenim projektima, a pre svega o njihovom kvalitetu.

Ove godine objavljen je popis stanovništva koji je blago poražavajući s obzirom na manji broj stanovnika u državi, pogotovo sve manji broj pripadnika nacionalnih manjina?

- Mislim da će i ubuduće biti kvalitenih programa nacionalnih manjina bez obzira što je broj pripadnika manjina manji, ali smatram da je veći problem što je taj broj presudan kada je u pitanju zastupanje nacionalnih manjina. Tu postoji jedna velika zabluda, što se tiče projekata, da njihov broj zavisi od broja pripadnika određene nacionalne manjine. To nije tačno, nego njihov broj zavisi od kvaliteta samih programa. Što se tiče kulturne autonomije tu brojnost pripadnika određene manjine ne igra nikakvu ulogu, ali što se tiče političkog zastupanja taj broj igra jako veliku ulogu. Mislim da će biti razumevanja i insistiranja na stečenim pravima koja su dostignuće jednog evropskog standarda. Popis, sam po sebi, je poguban, inače je takav u celoj Evropi, a u Hrvatskoj je on determinisan mnogim faktorima. Najteže nam pada što će neka područja i neke manjine izgubiti pravo na manjinska veća i predstavnike i što je najvažnije na službenu upotrebu jezika i pisma.

Kako Vam se danas čini položaj manjina u Hrvatskoj kao i njihova zastupljenost u hrvatskom društvu?

- Što se toga tiče, mogu da kažem da je danas vidljiv ogroman iskorak u korist manjina. Mnogi su i zaboravili devedesete godine kada je bilo silnih problema, a negde ih, nažalost, ima i danas, pogotovo tamo gde je bilo sukoba. Danas ulogu manjina niko ne može da preskoči naročito u političkom, kulturnom i javnom životu što je pre dvadesetak ili tridesetak godina bilo gotovo nezamislivo. Moram reći i to da su i u finansiranju kulturne autonomije napravljeni veliki iskoraci, ali još uvek puno toga stoji ispred nas. Kroz sve ove godine prošli smo kroz različite faze, od potpunog ignorisanja, onda nerazumevanja, pa razumevanja, naročito u periodu kada se ulazilo u Evropsku uniju.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.