Znameniti Srbi – vukovarski Mihailovići

Ova porodica iznedrila je mnoge značajne pojedince koji će ostaviti traga u srpskoj kulturi kao i u životu grada na ušću Vuke u Dunav. To je, između ostalog, razlog što je u vukovarskom Srpskom domu održano tematsko predavanje upravo o ovoj porodici, o kojoj je govorio izvrstan poznavalac istorije i kulture Vukovara, istoričar Borivoj Čalić.

- Porodica Mihailović bila je jedna vrlo interesantna i značajna porodica i ovo je verovatno prvo predavanje o Mihailovićima. Akcenat u ovom predavanju stavio sam na Justina Mihailovića, a iz druge grane porodice potekla je Ružica, majka Branka Radičevića, koja je Justinu bila sestra od strica. Međutim, tu postoji i niz drugih značajnih ličnosti koje su kasnije postigle i značajne naučne karijere – započinje svoje pripovedanje o ovoj porodici Borivoj Čalić.

- Justin sam za sebe kaže da je on „čovek neučen i samo trgovac“ što zaista zvuči skromno. Međutim, on je od rane mladosti bio pretplaćen na knjige, razne novine, a u toj svojoj magazi formirao čak i biblioteku, čitao je Getea, Voltera, Šilera. Ono što je takođe interesantno vodio je dnevnik, nekih petnaestak godina, što nije uobičajeno za to vreme. On tu ne opisuje svakodnevne događaje, mada ima i takvih primera, nego svoje nekakve intimne misli, čak i filozofska razmišljanja. 

Vredno je pomenuti da je Justin Mihailović bio prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića kod kojeg je ovaj odsedao kada bi došao u Vukovar. Naime, Vuk je u Vukovaru boravio petnaestak puta, a celu zimu 1838. na 1839. godinu proveo je u Vukovaru gde su Justin i njegovi prijatelji prepisivali narodne pesme kao i reči za Rječnik, pripremajući ih za štampu.

- Verovatno preko Jovana Gavrilovića i Adama Dragosavljevića koji je bio učitelj u Vukovaru i koji su se znali s Vukom Karadžićem od ranije, on je došao u vezu s njim. Već ranije se pretplaćivao na njegove knjige i počeo je prepisku s njim. Međutim, prvi put su se upoznali u leto 1833. godine u Pešti i od tog vremena traje njihova intenzivna prepiska koja je srećom sačuvana s obzirom da su Vukova pisma sačuvana, a Justinova je porodica poklonila arhivu Srpske akademije u Beogradu pa se tako ta pisma mogu čitati sinhrono, jedno za drugim, kao roman – naglašava Čalić.

„Prijateljstvo koje je trajalo do kraja života“

Justin je Vuku prikupljao pretplatnike za njegove knjige, pisma se uglavnom odnose na te trgovačke poslove, ali u njima provejava i svakodnevni život, te razmena misli o kulturi i jeziku.

- To prijateljstvo traje do kraja njegovog života i to su zaista jedna lepa pisma, pažljiva i prijateljska, to se oseti iz njihovog tona sa obe strane. Svoje poslednje pismo Justin piše neposredno pred svoju smrt kada je napisao samo jednu rečenicu, već bolestan od tifusa, te prekida pisanje da bi posle nekoliko dana na istom tom listu papira njegov sin nastavio pisanje, odnosno javio Vuku o očevoj smrti – istakao je ovaj vukovarski istraživač.

Poznato je da je do maja 1991. godine na kući Mihailovića stajala spomen ploča posvećena Vuku Karadžiću koja je ponovo podignuta 1996. godina da bi bila uklonjena po završetku mirne reintegracije.

Justin Mihailović je imao četiri kćeri i dva sina, a stariji sin Hristofor (Risto) takođe je ostavio značajnog traga. On je autor knjige „Iz prošlosti Vukovara obzirom na tamošnje Srbe“, bio je kraljevski javni beležnik u Vukovaru i bečki doktor prava, te 1873. godine bio je predsednik Srpske pravoslavne crkvene opštine i jedan od osnivača Vukovarskog srpskog pevačkog društva „Javor“.

- Imao je samo jednu ćerku koja se udala u Zagreb za doktora Bogdana Medakovića, advokata koji je posle bio i čuveni političar, predsednik Sabora, a njihov unuk je akademik Dejan Medaković poznati istoričar umetnosti. Iz svega ovoga vidljivo je da se radi o jednoj porodici koja je kroz generacije dala ličnosti koje su obogatile srpsku kulturu – naglasio je Borivoj Čalić.

Čalić se ovim temama bavi duži niz godina, a autor je knjige „Tragovi u trajanju“ u kojoj je opisao istaknute Srbe koji su rođeni ili delovali u Vukovaru i njegovoj okolini.

- Svaki put kada se nešto nađe slaže se u neku fasciklu i kada je ta fascikla dovoljno bogata to se izvadi i obrađuje. Ovo večeras je jedan pokušaj da se ispriča jedna priča. Žao mi je što nije sačuvan lik Justina Mihailovića, niti je njegov lik negde opisan. Ipak postoji nada da je on negde sačuvan i da će se to nekada saznati.

Predavanje je održano u Srpskom domu gde je Čalić već ranije govorio o znamenitim Srbima Vukovara kao što su Zaharija Orfelin i Jovan Gavrilović.

- Ovo je nastavak serijala „Stari Vukovar: ljudi, mesta i događaji“, a Borivoj Čalić pričao je o poznatoj staroj srpskoj porodici Mihailović. Sve ovo radimo uoči jubilarne, 120. godišnjice od podizanja zgrade Srpskog doma. Ovaj jubilej obeležićemo čitavim nizom kvalitetnih programa tokom cele godine, a počećemo eparhijskom Svetosavskom akademijom s obzirom da je Srpski dom i osvećen na Svetog Savu 1905. godine – zaključuje direktor Srpskog doma Nebojša Vidović.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.