Dva dana preobraženskog saborovanja u Dalj planini

Tradiocionalno okupljanje pravoslavnih vernika na Preobraženskom saboru u Dalj planini kao i obično započelo je dan uoči samog praznika kada je služeno večernje bogosluženje koje je predvodio vikarni episkop patrijarha srpskog Nikon uz sasluženje sveštenstva Eparhije osečkopolјske i baranjske. Pored njega večernjem bogosluženju prisustvovali su i episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim te umirovlјeni episkop srednjoevropski Konstantin.

Okupljeno mnoštvo vernika je u tišini i strpljivo učestvovalo na bogosluženju nakon koga im se prigodnom prazničnom besedom obratio jerej Srđan Trajković.

- Nije slučajno, nego po promislu Gospoda Boga što je i praznik Preobraženja Hristovog, kao poziv i nama za lično preobraženje, smešten u toku posta. Da u podvigu, molitvi i postu, sa verom i nadom krepimo bića svoja. Predavanje Gospodu podrazumeva odricanje od mnogih blagodeti koje su nam u životu date, kako bismo sav život naš Hristu Bogu predali. On je došao na svet da spase svakoga ponaosob, ponudio je savez, utočište i zaštitu svima koji mu sa verom pristupaju, davši, pritom, sebe za otkup grehova celoga sveta. Ostavio nam je u nasleđe da zajedničarimo jedni sa drugima kroz sveta bogosluženja, a najpre na Svetoj liturgiji – poručio je u svojoj besedi Trajković zaželevši na kraju da se vernici na ovome mestu na mnoga leta sabiraju u slavu Gospoda i u ljubavi i radosti.

Potom se okupljenim vernicima obratio i episkop Heruvim.

- Radujem se što smo se okupili u ovako velikom broju jer na taj način pokazujemo da smo na putu probraženja Gospodnjega i da se neprestano preobražavamo rečima, jevanđeljem, jedni među drugima i u međusobnoj ljubavi. Danas nas je sabrala ljubav i to je zaista veliko delo koje se danas ovde i oseća – rekao je između ostalog vladika Heruvim uz poziv vernicima da se i na sam praznik ponovo okupe na istom mestu da liturgijom zajedno proslave Preobraženje Gospodnje.

Nakon večernjeg bogosluženja održan je kraći kulturno-umetnički program koji je za ovu priliku izveo vokalno-instrumentalni sastav „Venac“ iz Borova, a za vernike je priređeno i svečano posluženje.

Prvoga dana praznovanja večernjem bogosluženju prisustvovao je i ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Nemanja Starović.

Mesto mira i sabornosti

Tradicija preobraženskog saborovanja u manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Dalj planini seže u prvu polovinu tridesetih godina prošlog veka kada je ovde delovao tzv. bogomoljački pokret, odnosno Pravoslavna hrišćanska zajednica „Bratstvo svetog Preobraženja Hristovog“ u Dalju. Saborovanja su održavana sve do početka Drugog svetskog rata, a nastavljena su i nakon rata, ali sa smanjenim intenzitetom. Ustoličenjem Eparhije osečkopoljske i baranjske, a pogotovo nakon obnove manastira, ovo mesto ponovo je postalo svojevrsni duhovni centar pravoslavnog srpskog naroda na ovom prostoru. Svake godine na ovaj praznik ovde se okupi mnoštvo vernika, a oni koji tu jednom dođu oduševljeno mu se ponovo vraćaju.

- Prošle godine sam ovde bio prvi put i iako je praznik Preobraženja Hristovog povod to nije i jedini razlog. Stvarno je lepo videti i posetiti ovo mesto, a sve do prošle godine nisam znao da ovde postoji i manastir i kada sam prošle godine došao bio sam stvarno dirnut masom naroda koji se ovde sakupio da proslavi Preobraženje Gospodnje, jedan veoma važan praznik koji i nas same poziva da se s vremena na vreme preobrazimo. Stvarno je predivno videti ovo okupljanje, zadovoljan narod i mnoštvo našeg sveštenstva koje služi ovu liturgiju i sve u svemu stvarno je predivno – kaže Savo Karlaš koji već 30 godina živi i radi u Engleskoj.

Mnogi ovde u molitvi i saborovanju nalaze utehu i nadahnuće da bi osnaženi verom lakše prihvatali životne uspone i padove.

- Srećna sam što ovde dolazim, tu pripadam dušom, telom, srcem i umom. Meni ovo daje život, daje mi snagu i veru u Boga, u zdravlje. Mog sina je Bog izlečio, molitva Božja, iako naravno ne treba potceniti ni doktore. Ovo je za nas Srbe veličanstven praznik i doživljaj. Redovno idem na sva služenja u crkvi, i na svece, i nedeljom, a idem i u druge hramove kad god mogu. To mi nikada nije teško i idem sa velikim zadovoljstvom. To mi daje život i čini me srećnom – priča Mira Ilić iz Borova naselja koja na sabor u manastir u Dalj planini redovno dolazi.

Simbolika praznika

Praznik Preobraženja Gospodnjeg posvećen je trenutku kada se na gori Tavor Hristova božanska priroda prvi put učinila vidljivom pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom. Tada je lice Spasitelja zasjalo kao sunce, a njegove su haljine postale bele kao svetlost, čime je potvrđena njegova božanska suština i najavljeno buduće vaskrsenje. Zato ovaj praznik vernike poziva na unutrašnje osvetljenje, duhovnu čistotu i obraćanje Bogu.

Pored verskog značaja, u narodu je ovaj praznik povezan i sa bogatim običajima, posebno sa osveštavanjem grožđa, što simbolizuje duhovni i prirodni preobražaj, odnosno prelazak iz letnjih u jesenje dane, kao i zahvalnost za darove koje priroda pruža. Obično se kaže da se preobražava i voda i gora. Veliki broj vernika pre 19. avgusta neće čak ni da okusi grožđe, jer se tek posle Preobraženja ono „preobrati“ u zrelo, ali Preobraženje nije samo dan kada se osveštava grožđe, već i trenutak da se i čovek preobrazi, da iza sebe ostavi brige i loše navike i da nastavi život sa više vere, nade i dobrote u srcu. Veruje se da će i dani koji slede biti onakvi u kakvom raspoloženju i stanju čovek provede ovaj praznik. Zato ga treba provesti u miru, slozi i veselju uz zahvalnost za darove koji je čoveku pružio život.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.