Zaštita žena i odgovornost institucija

Nasilje nad ženama predstavlja jedan od najvažnijih društvenih problema savremenog društva, a javne rasprave i politički govori ključni su za podizanje svesti i zaštitu žrtava. Isticanje prava žena i pozivanje na odgovornost društva i institucija pomaže u sprečavanju nasilja i promovisanja jednakosti. Govori koji obrađuju ovu temu često naglašavaju potrebu za konkretnim merama i zakonodavnim promenama, a poruka je jasna - nasilje nad ženama nije prihvatljivo i zahteva odlučnu reakciju zajednice.

- Nažalost, govorila sam već o poražavajućim brojkama femicida u Republici Hrvatskoj, a iza tih brojki stoji ime, lice i, u najgorim slučajevima, život koji je nasilno prekinut. Međutim, i tada, a i sada ponavljam, bez obzira na brojke, jedno nasilje i jedan femicid je previše i treba ga sprečiti. Oba pojavna oblika su posledica sistema koji nije reagovao na vreme, koji nije prepoznao znakove upozorenja ili nije zaštitio žrtvu kada je to bilo najpotrebnije. U proteklih nekoliko dana, zbog raznih energetskih kriza i sukoba na Bliskom istoku, ostalo je neprimećeno nekoliko sudskih odluka koje nije baš zahvalno komentarisati, ali ove su takve da zaslužuju našu pažnju. Ako ne zbog nečeg drugog, onda zbog činjenice na koje nas stalno upozoravaju pravobraniteljke, ali i udruženja koja se bave zaštitom ženskih prava, da je došlo do povećanja broja ubistava žena po svim zabeleženim parametrima, bilo od strane intimnih partnera ili drugih nasilnih osoba i da nasilje ne treba trpeti nego ga prijavljivati – započela je svoj govor saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov.

To da su žene česta, a kako brojke pokazuju i laka meta nasilnicima, naša je stvarnost sa kojom se suočavamo ili bismo se bar trebali suočavati.

- Dakle, u kratkom vremenu, dve oprečne odluke. Jedna od njih je ona sramotna, prema kojoj je muškarac koji je pretukao policijsku službenicu dobio samo uslovnu kaznu i deportaciju. Kažem sramotna, jer ovakvom odlukom sud je poručio ženama da ipak nisu i ne mogu biti sigurne da će ih država zaštititi, bilo da se radi o porodičnom nasilju, bilo da se radi o nasilju nad službenom osobom, kao u ovom slučaju žene koja je obavljala svoj posao. Drugom odlukom koju je donelo splitsko sudsko veće, koje je odredilo 15 godina zatvora muškarcu zato što je zlostavljao suprugu na načine koji se u našoj patrijarhalnoj tradiciji smatraju gotovo dozvoljenima, poručilo se da ipak nije tako i da ne mora biti tako, šaljući snažan signal ženama da ne treba da ostaju u takvom braku i ohrabrujući izmučene žene da se pobune, odupru i zatraže zakonsku zaštitu za sebe i svoju decu. I da pri tome zakonsku zaštitu mogu dobiti od policije, odnosno odgovornog policajca koji je prepoznao porodično nasilje i nije okrenuo glavu, nego ga je prijavio. Oprečne su ovo odluke iz kojih se može mnogo toga zaključiti o neujednačenosti postupanja prema nasilju nad ženama, o nasušnoj potrebi prevencije kod mladih, o prisutnosti vekovnog patrijarhata, kao i o neophodnosti stručnog osposobljavanja sudija i sudskih službenika vezano za rodno utemeljeno nasilje i nasilje u porodici, jer smo u Saboru od „v.d. predsednice Vrhovnog suda“ čuli da se ta osposobljavanja ne sprovode – pojašnjava Jeckov.

Prema rečima saborske zastupnice, da se edukacije za sudije i sutkinje redovno sprovode i da su licencirani za postupanje u slučajevima nasilja nad ženama, ni počinitelj nasilja nad policajkom, kao ženom i službenicom, ni drugi nasilnici, bez obzira na poreklo, položaj ili status, ne bi mogli da izbegnu kaznu za nasilje koje čine svojim suprugama ili partnerkama. Ona naglašava da ovakvi slučajevi pokazuju koliko je važno da pravosuđe bude stručno osposobljeno kako bi zaštita žena bila stvarna, a ne samo deklarativna.