Proboj logoraša iz Jasenovca

Ustaški logor Jasenovac bio je aktivan sve do maja 1945. godine uprkos napredovanju jedinica Jugoslovenske armije kroz Jugoslaviju. U poslednjim danima ovog logora ustaška komanda naredila je uništavanje arhivske dokumentacije, te zgrada i pogona koji su bili aktivni. Naravno, pristupilo se i likvidaciji preostalih zatvorenika, a poslednja grupa likvidirana je dan uoči proboja iz logora kada je ubijeno osamdesetak žena.

Zatvorenici koji su se nalazili u zgradi Ciglane shvatili su da se i njima sprema likvidacija te su bili primorani da se organizuju i pokušaju da pobegnu iz logora. To su i učinili u nedeljno jutro 22. aprila naoružani raznim alatima, daskama i ciglama te na povik Ante Bakotića jednog od organizatora proboja krenuli u beg. U ovaj proboj krenulo je oko 600 logoraša dok ih je preko 400 ostalo u logoru jer nisu bili sposobni za proboj zbog bolesti i iscrpljenosti te su ih narednih dana ustaše pobile i spalile zajedno sa logorskim objektima.

Po proboju zatvorenici su bili izloženi ustaškoj mitraljeskoj vatri te ih je mnogo stradalo pokošeni mecima, a i u takvim uslovima istakao se herojski čin logoraša Mile Ristića koji je zadavio jednog mitraljesca i potom počeo da puca po ustašama. Istog dana u večernjim satima krenuo je proboj logoraša iz Kožare koji su bežali prema Savi i kroz jasenovačke ulice, a ustaška potera za njima trajala je celu noć. Pored preživelih logoraša nakon proboja ovaj logor smrti do njegovog oslobođenja 2. maja 1945. godine preživelo je još svega pet logoraša od kojih se njih troje sakrilo u logoru, dok ih je dvoje preživelo tako što su preplivali Savu. Samo u poslednjim danima ovog zloglasnog ustaškog logora na teritoriji tadašnje Nezavisne države Hrvatske ubijeno je preko 1000 logoraša.

Razmere ustaških zločina ne treba posebno naglašavati, a logor Jasenovac je sinonim za njih i za stradanje srpskog naroda. Istoričar Milorad Ekmečić s tim u vezi između ostalog je zapisao: „Nema osvete za pokolje iz 1941. niti je ona moralno opravdana. Jedina osveta za Jasenovac je sećanje na njega“.