Novi zakon predviđa subvencije i širenje fonda stanova

U Hrvatskoj je danas jedno od važnijih pitanja, ako ne i najvažnije, kako i na koji način osigurati „krov nad glavom“. To je pitanje koje posebno pogađa mlade i mlade porodice koje imaju za cilj da se negde skuće, odnosno osiguraju sebi kuću ili stan za dalji život kako bi mogli dalje planirati svoj život. U svemu tome postoji niz problema s kojima se suočavaju i koje vrlo često ne mogu sami rešiti, te im je potrebna pomoć. Jedan od glavnih problema su cene kvadrata, koje su zadnjih par godina osetno porasle, ali i niske plate koje ne mogu pokriti troškove i isplatu kredita. Cene kvadrata u Vukovaru se kreću oko 2.000 evra, a u Vinkovcima, Osijeku i nekim drugim gradovima ta cena je već iznad 2.500 evra po kvadratu. O cenama kvadrata u Zagrebu, Istri, Dalmaciji da i ne govorimo. Već samo taj podatak govori o kolikom problemu se radi. Rezultat svega toga je da nam mladi odlaze raditi i živeti u inostranstvo jer u Hrvatskoj to ne mogu priuštiti. Upravo zato se često kaže kako, kada se govori o rešavanju stambenog pitanja, ne govori se samo o građevinskom materijalu, betonu i kvadratnim metrima već i o demografskom razvoju i opstanku posebno mladih koji svoju budućnost vide u Hrvatskoj.

- Rešavanje stambenog pitanja ne sme biti luksuz već osnovno pravo koje će biti dostupno svima. Na tržištu nekretnina situacija je neodrživa te će usled globalnih izazova veoma lako postati još i teža i izazovnija. Cene nekretnina i njihov najam u našoj zemlji danas predstavljaju ogroman problem i prepreku svakom porodičnom budžetu te u čestim slučajevima naši mladi odlaze u potragu za boljim životom jer si, između ostalog, u našoj zemlji ne mogu priuštiti dom. U isto vreme imamo situaciju da stotine stanova stoje prazni ili bivaju korišćeni samo u svrhu kratkoročnog turističkog najma, sa čime svakako ne možemo biti zadovoljni usled problema koje naše društvo ima - rekla je saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov u Hrvatskom saboru gde je govorila o konačnom predlogu Zakona o pristupačnom stanovanju.

Kako se moglo čuti, sa primenom novog Zakona doći će i do promene postojećeg modela stanogradnje jer se dosadašnji nije pokazao posebno uspešnim i nije dao željene rezultate. Stanovi iz programa poticajne stanogradnje već sada koštaju više od 2.000 evra po kvadratu, a njihova izgradnja nije pratila tempo potražnje. Kroz program poticajne stanogradnje izgrađeno je oko 9.000 stambenih jedinica, što jednostavno nije dovoljno. Vidi se to i po listama čekanja, interesu mladih koji sve češće napuštaju sela i svoje dalje živote planiraju u gradovima.

Prema planu novog Zakona, plan je da se do 2030. godine izgradi 8.000 stanova uz još 2.000 stambenih jedinica na potpomognutim područjima. Isto tako planirana je i obnova dela fonda imovine kojom upravlja država, te subvencije za izgradnju i obnovu porodičnih kuća. Planira se izgradnja i obnova 20.200 stambenih jedinica u sledeće četiri godine. Važna stavka je i da država planira aktivirati prazne privatne stanove, a procenjuje se da ih ima oko 600.000, i to kroz model u kojem vlasnici daju stanove državi na upravljanje na 3 do 10 godina. Vlasnicima bi se isplaćivala razlika između pristupačne i tržišne najamnine. Koliko je praznih stanova možda se najbolje može videti u Vukovaru, gde su stambene zgrade poluprazne jer njihovi vlasnici žive negde drugde u Hrvatskoj, u Srbiji ili nekim trećim zemljama. Plan je do 2030. godine uložiti oko 2 milijarde evra te dodatnih 3,5 milijardi do 2034. godine, a sredstva za gradnju obezbeđuju država, jedinice lokalne i regionalne samouprave (JLS), APN i finansijske institucije.

Prema rečima Jeckov, Zakon predviđa određene prioritetne skupine stanovništva pa će tako pravo na pristupačno stanovanje imati osobe s nižim prihodima, mladi do 45 godina, porodice s decom, osobe s deficitarnim zanimanjima, osobe koje rade u prekarnim oblicima rada, osobe starije od 65 godina, građani ograničenog pristupa zdravstvu, aktivna vojna lica, policijski, državni i javni službenici te nameštenici deficitarnog kadra.

- Svaka mera koja uvodi red u ovu oblast je važna, ali je isto tako važan nadzor i kontrola ovog procesa. Smatram da je koristan korak u tom smeru uvođenje strožih odredbi prema kojima se stanovi izgrađeni ili obnovljeni u programu pristupačnog stanovanja neće smeti prodati 35 godina, čime se osigurava dugoročna namena tih nekretnina za najam. Uspostavljen je i prihodovni kriterijum - kazala je Jeckov u Saboru.

Inače, ovim Zakonom se po prvi put definiše pojam mikro stambene jedinice za mlade do 30 godina starosti, koja je namenjena za prelazni period stanovanja u trajanju od četiri godine, uz mogućnost produženja za najviše do dve godine. Ovu opciju mladi mogu iskoristiti tokom studiranja, čime se u velikoj meri smanjuje pritisak na njih same i njihove porodice koje pokrivaju troškove studiranja. Veličina mikro jedinice iznosi 18 kvadratnih metara za jednu osobu, odnosno 26 kvadratnih metara za smeštaj dve osobe. Jedna od važnijih novina novog Zakona je i nova uloga lokalne samouprave u ovom procesu pa tako gradovi i županije moraju doneti sopstvene programe pristupačnog stanovanja kako bi mogli povlačiti sredstva iz državnog fonda i aktivnije učestvovati u stambenoj politici na svom području.

- Ako uporedimo, na primer, listu prvenstva za stambeno zbrinjavanje u 2025. za grad Vukovar, prema broju podnetih zahteva za dodelu stana u državnom vlasništvu (1061), kao i zahteva za dodelu kuća u državnom vlasništvu (72), samo na ovom primeru vidimo da su potrebe velike - rekla je Jeckov.

„Taj problem se godinama ne rešava!“

Sve to što se događa oko mogućnosti osiguravanja krova nad glavom prate i brojni građani jer su svesni da im je to možda i jedina prilika da reše svoje stambeno pitanje.

-  Sve je to lepo na papiru, ali u praksi uvek bude nekih problema na koje se nije računalo ili fali još jedan papir. Primera radi, u Vukovaru je masa praznih stanova i taj problem se godinama ne rešava. Prioritet imaju svi osim nas starih Vukovarčani koji godinama čekamo na raznim listama za stambeno zbrinjavanje. Moja porodica, nas četvoro, smo na toj listi gotovo 15 godina i ništa. Tako smo 2024. godine bili negde ispod 150. mesta, da bi godinu dana kasnije bili još lošije rangirani. Kako? Kada ih pitam, odgovora nema, a ne znam ni koga bih više pitala. Zato se ne čudim kada ljudi „puknu“ i odluče da se odsele. Posao mogu pronaći bilo gde, ali stan baš i ne, osim ako nemam neki veliki novac da ga kupim, a nemam ga - kaže nam Slađana S. iz Vukovara.

Slično razmišljaju i mnogi drugi Vukovarčani kojima posebno smeta činjenica što prednost uvek imaju neki drugi, a ne domicilno stanovništvo. Sve to, kako kažu, dovelo je i do toga da se promenila slika stanovništva.