Prinosi dobri, cena loša

Iz godine u godinu kada dođe žetva pšenice slušamo jednu te istu priču – loša otkupna cena i nezadovoljstvo ratara te pravdanje države kako po ovom pitanju ne može ništa da učini. Takvo stanje nije zaobišlo ni ovu godinu pa su nezadovoljni ratari okupljeni oko raznih udruženja pretili blokiranjem puteva i tražili sastanak u resornom Ministarstvu poljoprivrede. Do sastanka je došlo, ali on nije uzdrmao berzu te je otkupna cena padala do mogućeg minimuma. Tako se ove godine na većini otkupnih stanica zrno pšenice prodavalo po 15 centi za kilogram. Negde je ta cena varirala, mogla je biti i niža, a retki srećnici su dobili koji deo centa više.

Na ruku ratarima po svim parametrima nisu išli ni proteini koji su bili dosta niski što je takođe uticalo na krajnju cenu. Ono što ih je obradovalo to su bili dobri prinosi pšenice koji su se kretali od osam do devet tona po hektaru. Ratari su tražili da otkupna cena bude 200 evra po toni tvrdeći da bi sa tom cenom mogli da pokriju svoje troškove i da im nešto ostane u slamarici. Sa ovom otkupnom cenom koja je bila ove godine ističu da ne pokrivaju ni osnovne troškove proizvodnje, a jedino što im ide na ruku to su upravo dobri prinosi.

Ministarstvo nema rešenje za cenu

Na samom početku žetve, odnosno dok su padali prvi otkosi ječma i kada su objavljene prve projekcije otkupnih cena, Sindikat zaposlenih u poljoprivredi najavio je veliki protest ukoliko ih iz Ministarstva poljoprivrede ne pozovu na sastanak. Vrlo brzo do sastanka je i došlo, ali glavno pitanje oko otkupne cene nije rešeno što je uostalom i sam ministar poljoprivrede David Vlajčić istakao:

- Ministarstvo poljoprivrede ne može određivati otkupne cene pšenice i ječma niti obavezati bilo koga na kupovinu ili prodaju po određenoj ceni, ali može i mora voditi politiku koja će poljoprivrednicima osigurati više mogućnosti za plasman proizvoda i bolju pregovaračku poziciju. Rešenja ne leže u kratkoročnim potezima, već u sistematskim promenama koje će dugoročno ojačati sektor ratarstva - diplomatski je odgovorio resorni ministar.

Ministrove reči očigledno su imale efekta s obzirom da ratare nisu odvele na puteve nego ih vratile u svoje njive. Istaknuto je da Hrvatska proizvodi dva i po puta više pšenice nego što to zahtevaju domaće potrebe i da je mala potražnja pšenice na evropskom tržištu te je zato njena cena izuzetno niska pogotovo u periodu žetve kada je uostalom njena ponuda i najveća jer većina poljoprivrednika nema skladišne kapacitete gde bi čuvali pšenicu i kasnije je prodali po povoljnijoj ceni.

Uprkos niskim cenama i izraženoj problematici ratari ipak ne odustaju od ove kulture oko koje se nekako najviše digne prašina kada dođe vreme njene vršidbe. Po podacima Državnog zavoda za statistiku pšenica je u Hrvatskoj posejana na 161 hiljadu hektara što je za 3,2 odsto više nego prošle godine.

Više od pšenice u Hrvatskoj se seje samo kukuruz i to ove godine na 260 hiljada hektara što je skoro jedan odsto manje nego prošle godine. Sve ostale kulture, poput suncokreta, soje, uljane repice i šećerne repe seju se na daleko manje hektara, a među njima najviše dominira suncokret koga su ove godine poljoprivrednici posejali na 80 hiljada hektara što je za čak 19,4 odsto više nego prošle godine.

Ostaje da se vidi da li će poljoprivrednici na tim kulturama imati više zarade nego na pšenici i da li će se površine pod tim kulturama i dalje povećavati na uštrb hlebnog zrna.