Kozmetičke dopune umesto stvarnih reformi

U Hrvatskom saboru ponovo se raspravljalo o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojeg je Vlada RH predstavila kao neophodno usklađivanje sa pravilima OECD-a. Međutim saborska zastupnica SDSS-a je, između ostalog, upozorila kako se iza takvih „kozmetičkih dopuna“ krije neefikasnost resornog ministarstva i nebriga za domaće proizvođače.  Zastupnica je podsetivši i da se Zakon menja gotovo neprekidno, premda bi upravljanje tim područjem trebalo biti dugoročno i stabilno, rekla da je on „vruć krompir“ koji je u ruke predan „trenutno vladajućim koalicionim juniorima“  čime je dovela u pitanje profesionalnost i stručnost onih koji su zaduženi za upravljanje ovim resorom.

-  Nama iz SDSS-a ovo je jedan od najvažnijih zakona, a tome svedoči i činjenica da nijednom nismo propustili da o njemu govorimo u raspravama  i u svojim slobodnim govorima, ukazujući na svu problematiku koja opterećuje poljoprivredu. Sve zato što smatramo da malo koji zakon ima uticaja na demografsku sliku kakav ima Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Istovremeno, malo koji zakon zahteva toliko balansiranja između „malih“ poljoprivrednika s jedne i velikih korporacija s druge strane jer obe strane moraju biti zadovoljne i mora se postići „win-win“ situacija. Do sad je raspolaganje državnim poljoprivrednim zemljištem u praksi izazivalo dosta problema, nije uvek bilo transparentno, nije se pratilo provođenje privrednih programa, obaveza plaćanja zakupnine, davanje u podzakup državnog poljoprivrednog zemljišta, neodržavanje državnog poljoprivrednog zemljišta, promena kulture poljoprivrednog zemljišta i slično - istakla je Jeckov.

„Hibridni rat srpske, pardon afričke svinjske kuge“

Zastupnica je kritikovala i način upravljanja krizama, posebno u stočarstvu te naglasila da se trenutni problemi ne rešavaju na adekvatan način.  Aludirajući na optužbe Srba za pojavu virusa afričke svinjske kuge od strane Domovinskog pokreta, Jeckov je rekla da će isti takvim vođenjem politike teško izaći na kraj sa ovom problematikom, o čemu govore i brojne kritike relevantnih udruženja. 

-  Tome se treba  stati na kraj. Pitanje je naravno kako. Mislim da ćemo pozitivan predlog teško dočekati od trenutnog rukovodstva ministarstva poljoprivrede, a tome u prilog govore i brojne kritike strukovnih udruženja, a ni borba u specijalnom hibridnom ratu protiv srpske, pardon afričke svinjske kuge ne ide baš najbolje - poručila je zastupnica SDSS-a.

Upozorila je da pitanje raspolaganja državnim zemljištem direktno utiče na demografsko pitanje i opstanak ljudi na selu. Prema njenim rečima, praksa dodele i korišćenja zemljišta obeležena je nizom nepravilnosti – od neplaćanja zakupnina i davanja zemljišta u podzakup do zapuštanja parcela i netransparentnog menjanja namene. Podsetila je da proizvodnja stagnira i zavisnost od uvoza sve više raste, iako je Hrvatska već 12 godina članica EU i vrata za podršku milijardi evra za to vreme stalno su bila otvorena.

- Stotine miliona evra godišnje sleva se iz državnog i evropskog budžeta u sektor koji bi trebao hraniti naciju, razvijati poljoprivredu i prehrambenu industriju te unapređivati ruralni prostor. Samo u 2024. godini podrške za poljoprivredu iznosile su više od 400 miliona evra, što ne uključuje subvencije županija, gradova, opština, porezne olakšice ili subvencije za zemljište. U tom kontekstu dolazimo do podatka da je u prošloj godini svaki građanin Hrvatske podupirao poljoprivredu s oko 110 eura. Bez obzira na to, stvarnost je potpuno drugačija, Hrvatska je danas među vodećim zemljama u EU po uvozu hrane po glavi stanovnika, dok istovremeno više stotina hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta zjapi neobrađeno. Značajan deo novca odlazi na administraciju, prekomerno subvencionisanje neodrživih gospodarstava i tzv. „proizvodnju na papiru“, dok domaća poljoprivreda uglavnom izvozi sirovine, a uvozi gotove prehrambene proizvode s višom dodanom vrednošću – često proizvedene upravo iz tih izvezenih sirovina – istakla je Jeckov.

Referišući se na ovogodišnju proizvodnju pšenice, ona je rekla da nedostatak snažnog domaćeg sektora otkriva to da Hrvatska ni približno ne koristi svoj puni potencijal te da se sve to događa pod senom najneugodnijeg fenomena – tzv. sive poljoprivrede. Jeckov je na kraju govora predložila neke od rešenja i zaključila da Vlada, umesto formalnog ispunjavanja zahteva OECD-a mora pokazati stvarnu volju za reformom sistema navodeći da je transparentno i pravedno upravljanje zemljištem preduslov za razvoj poljoprivrede i opstanak sela.

- Kao država moramo preuzeti veći rizik, istovremeno obezbediti veću sigurnost i otpornost prerađivačke industrije. U fokusu treba biti proizvodnja, razvoj poljoprivrede i zapošljavanje, dok bi se kroz stroge kriterijume trebalo eliminisati "lovce na poticaje" i one koji posluju u crnoj zoni na državnoj zemlji, naročito jer je dosadašnji zakon u provedbi pokazao brojne kontradikcije s ciljevima o većoj proizvodnji hrane. Dakle, potrebno je da se utvrde održive proizvodno-tehničke celine koje će se dati u zakup dokazanim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju uspešnu proizvodnju, plaćaju poreze, učestvuju na tržištu poljoprivrednih proizvoda i imaju tehnologiju za obradu zemljišta – zaključila je između ostalog saborska zastupnica.

Jeckov je na kraju upozorila i da država mora prestati donositi kontradiktorne zakone i konačno uspostaviti red nad raspolaganjem državnog zemljišta te dodala da će se tek videti hoće li nova struktura resornog ministarstva biti spremna za odgovorne odluke.