Od zaborava do novog početka: Lička pesma ponovo se čuje u Srbu

Posle 40 godina u Srbu se ovog leta ponovo zaorio ojkan. Novoosnovano Kulturno-umetničko društvo „Srb“ iz istoimenog ličkog mesta organizovalo je prvo Veliko ličko prelo, sa željom da se obnovi duh nekadašnjih okupljanja i od zaborava sačuvaju lička pesma, igre, običaji i lička reč. Prelo je ovog leta okupilo brojne goste, kulturno-umetnička društva i pevačke grupe iz različitih krajeva, a domaćini kažu da je cilj da ovakvo okupljanje postane tradicija i da se bar jednom godišnje u Srbu sretnu ljudi koje povezuje isti kraj i isto nasleđe. KUD „Srb“ danas broji nešto više od 30 članova, od kojih je oko 20 stalno aktivno. Iza osnivanja društva stoje entuzijasti, uglavnom ljudi u zrelim godinama, koji su odlučili da sami pokrenu inicijativu i doprinesu oživljavanju svog mesta.

- U Srbu se već godinama unazad ne događa ništa, nema ništa, a ima nas dosta koji bismo hteli nešto da pokrenemo, da živne malo ovo mesto, da se nešto pozitivno događa, da se ne priča samo o tmurnim vremenima, o ružnim događajima. Ajmo se vratiti lepim vremenima, barem kroz pesmu i kroz priču. I tako je počelo. Odatle, mi smo se samostalno registrovali, nismo mogli drugačije i krenuli smo sa pesmom. Negujemo onu izvornu ličku reč, izvornu ličku pesmu. Jako smo srećni i to je ono što nas ispunjava. Većina naših članova KUD-a kaže: „jedva čekamo petak“. Svakog petka se sastajemo i po dva sata pevamo. Pevamo izvorne ličke pesme, pričamo neke događaje, lepe događaje iz prošlih vremena, preskačemo sve što je ružno, sve ono što bi stvaralo gorčinu svima nama. Dakle, biramo i tražimo, prisećamo se starih i zaboravljenih reči, izraza, to pokušavamo da zapišemo, pa ćemo jednog dana napraviti monografiju, ako budemo uporni, a uporni jesmo. Preko donacija smo dobili narodne nošnje i zahvalni smo svim ljudima širom sveta koji su nam u tome pomogli, kako bismo ovog leta mogli ovako obučeni da stanemo pred ljude i pokažemo ovo naše bogatstvo - ponosno ističe predsednica KUD-a „Srb“ Danica Galić.

Koliko ovakva okupljanja nedostaju Srbu, ali i drugim ličkim mestima, najbolje znaju oni koji u njima žive tokom cele godine. Za njih je prelo bilo prilika da od starijih čuju i nauče ponešto od nasleđa koje je vremenom potisnuto iz svakodnevnog života -  od izvorne pesme i igre do običaja i ličke reči. U kraju čiji su ljudi kroz različita teška vremena gubili domove, odlazili i raseljavali se, susreti poput ovog ponovo povezuju generacije i čuvaju vezu sa zavičajem, ali i bude osećaj pripadnosti i ponos prema ličkom kraju.

- Nedostajalo nam je ovo, ali eto, sada imamo sedmično okupljanje na prelima i lepo nam je. Pevamo, razmenjujemo energiju, pevamo i duhovne pesme, pesme sa dušom. Učimo se tradiciji, nekako nešto zaigra u srcu i baš se dobro osećamo posle, bolje nego uz televizor ili telefon. Nešto ipak osećamo prema tom starijem, neke istinske vrednosti. Ne treba tu puno reklame, osete to i mladi ljudi, deca, i polako se vraćaju tome, cene i neguju, i mislim da će zaživeti. Dobro nam je. Imamo u Srbu i  džiu-džicu klub, imamo rafting, osnovali smo višeboj, trudimo se na više polja. Žene imaju aerobik, stvaramo nešto, imaćemo ono što sami stvorimo. Do nas je - kaže Predrag Rodić, jedan od članova društva i stalni meštanin Srba.

- Puno znači da imamo način na koji možemo održati svoju tradiciju i da se mi kao mladi sećamo svojih običaja, da ih nastavimo i prenesemo na buduće generacije. I stvarno je poseban osećaj kada kažeš da jesi iz Like i kada znaš o čemu pričaš, kada kažeš da si iz Like i kakav je to način života i svega ostalog, kulture, naravno. Na meni večeras je tradicionalna lička nošnja. Nju je napravila tetka mog oca, Mira iz Gospića, i jako sam joj zahvalna na ovom dragocenom poklonu koji sam dobila na dar, da mogu da je obučem u svakoj prilici, da je ponosno pokažem i da ostane nošnja koja će ostati u mojoj porodici - dodaje Milica Keča, ponosna Ličanka čija se porodica pre 20 godina vratila u Srb.

- Falilo je ovo Srbu, ali jednako fali i svakom drugom mestu u Lici. Jednostavno, način na koji se održavaju odnosi potpuno je drugačiji ako ne postoji jedno ovakvo društvo. Ljudi se retko okupljaju, sve više su posvećeni, možda, sami sebi, a ovako jednostavno na okupu vide šta je zajednica. Imao sam priliku da prisustvujem tim probama, prelima unutar članova društva, tim njihovim druženjima i zaista bih voleo da bar deset odsto tih pravih šala stigne do ljudi, jer to je jako veselo, jako živo. Ljudi su jako opušteni, pa čak i oni koji su se, na neki način, vremenom povukli, zatvorili u sebe, skroz su se otvorili i kao da su doživeli neki preobražaj poslednjih meseci - navodi Stefan Vojnović, mladi čovek koji se sa porodicom vratio da živi u Srbu.

Zajednica koja ponovo uči da se okuplja

Osnivanjem KUD-a, ali i različitim drugim inicijativama koje su pokrenuli u poslednje vreme, Ličani nastoje da svoju Liku održe živom, stvarajući uslove za sve generacije. Da se ponovo razbukte ognjišta, da se iz pustih kuća ponovo zavije dim u ličkim noćima i da u njima svoje mesto ponovo nađu oni koji su nekada morali da ih napuste, uz one koji su odlučili da ostanu i opstanu, uprkos svim poteškoćama i izazovima. Jer na ovoj zemlji Ličaninu nikada nije bilo lako - ali je uvek znao da joj se vrati.

- Drago mi je da je u Srbu konačno osnovano kulturno-umetničko društvo, jer pre toga nismo baš imali ni priliku ovako, na velikim događajima, da učimo nešto o svojoj kulturi i običajima. I moji roditelji su iz Srba, ovde žive, vratili su se pre više od 20 godina iz Srbije i sada se bave poljoprivredom. Sada živimo na Ajderovcu, na jednoj predivnoj planini iznad Srba, pet kilometara - zadovoljno ističe mlada Milica.

- To znači okupljanje cele zajednice i da zajednica vidi odakle je potekla i šta su ti neki naši stari običaji, da se prenose dalje i da to održavamo na način da, ako su seniori to za nas uspostavili, da se i mi mlađi polako uključujemo i da se to nastavlja i da održavamo jedan kontinuitet - dodaje Vojnović iz Srba.

Kao u pesmi o Lici koju je Milica, ponosno stojeći u svojoj ličkoj nošnji, izrecitovala pred svima:

„Vratite se, sokolići moji,

još vas Lika čeka i poziva.

Razbuktajte ognjište što stoji,

da nam Lika opet bude živa.“

I upravo je to ono što je ovogodišnje prelo u Srbu pokazalo, da se zavičaj čuva povratkom  i pesmom, druženjem, pamćenjem i spremnošću da se nešto uradi za mesto iz kojeg se potiče. Prvi korak je napravljen, a domaćini već najavljuju da ovo neće ostati samo jedno letnje okupljanje, već početak tradicije koja će u Srbu imati svoje mesto.

Ovaj tekst je sufinansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu u okviru projekta „Informisanje i očuvanje identiteta srpske zajednice u Hrvatskoj“.