Antifašistički kamp u Srbu

Srpsko narodno veće sa Mrežom antifašistkinja ove godine organizovalo je Antifa-kamp u Srbu od 21. do 29. jula.

Antifašistički kamp srb 2018 radionica

Kamp je organizovan sa namerom da se otvore područja drugačijeg pristupa istoriji nasilja i otpora nasilju koje nadilazi uobičajeni komemorativno-ceremonijalni karakter i omoguće susret mladih aktivista i aktivistkinja sa svedocima vremena, preživelima, stručnim i posvećenim profesorima, umetnicima i borcima za ljudska prava kao i sa meštanima ustaničkog kraja koji svoje porodično nasleđe čuvaju uprkos svemu.

– Srpsko narodno veće već godinama organizuje obeležavanje Dana ustanka u Srbu i shvatili smo, iz godine u godinu, da fali dodatnog sadržaja. Ono što je najvažnije jeste da želimo posebno ohrabriti ljude koji žive u Srbu i osim što, od srca, obeležavaju Dan ustanka trpe i popriličnu nepravdu i neugodnosti zbog kontraskupa i, čini mi se, sve su se gore osećali u pripremi obeležavanja te godišnjice u odnosu na ono što je njihova baština. Ove godine smo, iz tog razloga, organizovali kamp i doveli ljude ne samo iz Republike Hrvatske već i iz Srbije te Bosne i Hercegovine. Radi se o mladim osobama od osamnaest godina pa naviše koje su se susrele sa različitim predavačima, profesorima, slušali o revizionizmu u Hrvatskoj ili Srbiji, drugim retrogenim pojavama u našem društvu ali se i susreli sa preživelima iz pokolja koji su se ovde događali, neposredno pre Ustanka, u selima Donja Suvaja i Osredci. Dakle, prvenstveno nam je bilo važno da čuju te ljude, a osim toga mogli su obići i kraj, videli Kulu Stojana Jankovića, vrelo Une, družili se sa meštanima, decom koja su svakodnevno učestvovala na probama zbora- kaže Aneta Lalić ispred SNV-a.

Boravak mladih u kraju naseljenim uglavnom starijim stanovništvom

Ono što joj je posebno drago, jeste da su svi učesnici sa sobom poneli lepe utiske, međusobna poznanstva koja smatra zalogom za iduću godinu.

– Ne samo Srbi u Hrvatskoj, već uopšteno u Hrvatskoj mi više nemamo privilegiju mladosti kao takvu, tako da u budućnosti ostajemo otvoreni za sve generacije i vodićemo brigu kako o starijim antifašistima, ali isto tako i razvijati sadržaje za maloletnu decu koja su se, ovih dana, družila sa nama i bila vrlo gorljiva u pevanju- dodaje Lalić.

Jedan od predavača u kampu, u Srbu, bio je i istoričar Hrvoje Klasić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji sa Srpskim narodnim većem sarađuje već godinama na različitim projektima ljudskih prava i političkih akademija. Dva dana, koliko je proveo sa polaznicima kampa, pričalo se na temu istorijskog revizionizma te odnosu prema prošlosti danas. On smatra kako je to bilo dobro ne samo za Srb, već i za mlade ljude koji su se našli u sredini gde živi uglavnom starije stanovništvo i gde se najčešće priča o prošlosti.

antifašistički kamp srb 2018 hrvoje klasić

– Poznavati istorijske činjenice je bitno iz razloga što mi u njima vidimo obrasce ponašanja. Ono kako su se ponašali partizani, antifašisti, može nas potaknuti da vidimo kako se možemo ponašati u budućnosti. Ljudi jedni drugima mogu biti zveri, vukovi, mogu biti najgori jedni prema drugima ali istovremeno mogu biti i najbolji, mogu biti braća, dobri susedi i pomagati jedni druge a to znači učiti iz prošlosti, iz primera iz prošlosti. Ovde se radi o svevremenskim i bezvremenskim načelima: mir, tolerancija, suživot, ljubav i prijateljstvo da li 1941. ili 1991. ili 2021. manje je ili jednako važno. Činjenice o istorijskim okolnostima mogu nas naučiti kako neke stvari mogu eskalirati, kako neka atmosfera od normalnog čoveka može stvoriti zver kao što se desilo u godinama koje spominjemo. Naizgled tih i normalan komšija pretvarao se u monstruma i zato je dobro da na primerima iz prošlosti znamo prepoznati takve situacije i manipulacije, zloupotrebe. Moramo učiti istoriju i naučiti kako da, ono što se desilo u prošlosti, ne ponovimo u budućnosti, to je suština-  smatra Klasić, potvrđujući činjenicu da je nepoznavanje ili nedovoljno poznavanje istorijskih činjenica, najpogodnije tlo za manipulaciju kako mladima tako i širokim masama.

Uveren je da smrću učesnika rata neće umreti istina o ratu.

– Uvek ima dovoljno normalnih ljudi. I 1941. godine je bilo malo onih koji su bili spremni svoje živote dati pa su ipak pobedili. Možda danas izgleda da nas je malo, možda smo tiši od onih koji uzvikuju kojekakve desničarske parole, ali sam siguran da nas ima dovoljno i da ćemo, na kraju, pobediti – kaže Hrvoje Klasić.

Učesnici kampa pevali u horu

U sklopu kampa sastavljen je antifašistički hor „Naša pjesma“ pod vodstvom Srđana Atanasovskog iz Beograda, koji je svakodnevno razvijao radionicu horskog pevanja. Aktivistički i antifašistički, revolucionarni hor „ Naša pjesma“ koji već postoji u Beogradu i funkcioniše kao platforma za praktikovanje javnog pevanja, imao je ideju preneti horsko pevanje, kao deo političkog aktivizma na radionicu u Srbu.

antifašistički kamp srb 2018 srđan atanasovski

– Kamp u Srbu koji se sastojao iz više radionica bio je jedno zanimljivo i pozitivno iskustvo. Nisam siguran da bi ovakav kamp, na ovakav način kvalitetan i koristan u političkom smislu mogao biti organizovan skoro igde drugo na prostoru bivše Jugoslavije. Imali smo predavače koji se nisu bavili samo idejom antifašističke i narodnooslobodilačke borbe kao nekom vrstom muzejskog arte-fakta, već su pokušali da odgovore na pitanja kako danas biti antifašista i šta bi to danas značilo. Imali smo radionice o feminizmu, političkom aktivizmu, kulturi sećanja, o tome na koji način treba govoriti i obeležavati ratne zločine devedesetih, a sve su to neki modeliteti u kojima se naša politička uverenja, kao antifašista, ili komunista, ispoljavaju ne kao muzejski arti-fakti, što je stvar komemoracije, već kao vid svakodnevne političke borbe u današnje vreme gde smo određeni nekim drugim istorijskim okolnostima- kaže Atanasovski.

antifašistički kamp srb 2018 hor naša pjesma

On smatra da, u današnje vreme, možda jeste neobično pevati revolucionarne pesme koje su se pevale pre sto godina, ali to opisuje kao srdžbu koju oseća prema društvu u kojem živi i smatra da u tome nije usamljen. Ekonomske nejednakosti, ukidanje mnogih političkih prava manjinskim grupama sa kojima se svakodnevno suočavamo, nisu samo osećaj manjine stanovništva, naprotiv. Kao muzikolog, ono što prepoznaje u radničkim i masovnim pesmama jeste forma koja nije bukvalno umetnička već forma koja je dostupna širokom amaterizmu, a to se pokazalo kroz osposobljavanje, kako učesnika kampa, tako i meštana, koji su pokazali interesovanje za nastup na samoj proslavi Dana ustanka.

Učesnici iz raznih delova bivše države

Jedan od učesnika kampa Marko Jovanović koji je došao iz Beograda, za kamp je saznao preko Omladinske mreže Srba. Teme koje su navedene u programu bile su motiv za njegovo prijavljivanje. Peti put je na teritoriji Republike Hrvatske i imao je priliku da učestvuje u različitim radionicama koje su organizirali SNV ili SKD „ Prosvjeta“ iz Zagreba. Iako nema korene koji ga vežu za Hrvatsku, smatra da svojim sunarodnicima može pomoći prenoseći stečena znanja i stičući nova poznanstva.

antifašistički kamp srb 2018 marko jovanović

– Treba znati šta je prekretnica koja se u narodu dogodila tokom i završetkom Drugog svetskog rata, neke stvari ne treba zaboraviti, ali se istovremeno i ne vraćati na ono ružno što se dogodilo. Informacije o prošlim vremenima, načinu života, obično dobijamo od onih starijih, svojih baka i dedova i tu se najčešće priča o slobodi, nekom sređenom sistemu u kojem se bolje funkcionisalo. Zbog toga se i sam vraćam na to vreme, jer smatram da odatle trebamo crpeti ono što je bilo dobro. Neznanje je najbolja podloga za manipulaciju. Kada sam, pre četiri godine, došao prvi put u Hrvatsku sa programom Srpskog jezika i kulture, nakon povratka u Srbiju neki su me nazvali ustašom, iako su moji svi iz Beograda. Predrasude i neznanje dovode nas u situaciju da živimo sa mržnjom, a toga je u današnje vreme mnogo-  smatra Marko.

Utisci koje nosi iz Srba za njega su podeljeni, sa jedne strane fasciniran prirodnim lepotama , potencijalima Like, a sa druge suočen sa pustoši, porušenim kućama i činjenicom da je ljudi iz dana u dan sve manje te nije optimističan kada su u pitanju prognoze za opstanak ovih krajeva u budućnosti.

Njegov kolega iz Čakovca, koji živi u Zagrebu, kaže da motiv dolaska u kamp treba biti jasan svima, iako to nije. Revizionistička tenzija koja dolazi iz samog vrha Hrvatske, pa i Srbije, kako kaže, dovodi do revitalizacije fašizma.

antifašistički kamp srb 2018 aleksandar dolić

– Prva istina vezana za Drugi svetski rat, pa i vreme posle njega, ako ne bude tumačena na pravi način vodiće nas ka mračnoj budućnosti. Lično mi je najdraže što sam imao priliku razgovarati sa ljudima koji su živi svedoci vremena i događanja iza nas. Smrt, zverstva, pokolji koji su se dešavali zbog nacionalističke matrice strašni su i za čuti, ali to mora više ljudi znati. Selektivne istine koje su izuzetno politizovane idu na ruku desničarskim, nacionalističkim pričama a ovo je bilo protiv toga-  kaže Aleksandar Dolić kojem će ovo biti dodatni motiv za daljnji progresivni politički rad i borbu protiv fašizma i kapitalizma.

Sedmodnevni Antifa kamp u Srbu okončan je nastupom pevačkog zbora „Naša pjesma“ ispred centralnog spomenika na dan obeležavanja 77. godišnjice Ustanka u ovom ličkom mestu.

Komentariši