Borba iz saborskih klupa za one bez krova i bez groba

FOTO: SDSS - Anja Šimpraga i Dragana Jeckov prilikom posete grobnog mesta Dušana Trivunčića

Iako su svoj stav i glas istakle u različitim raspravama, poruke zastupnica SDSS-a Dragane Jeckov i Anje Šimpraga se međusobno nadopunjuju jer obe jasno govore umesto onih koji su dugi niz godina i prečesto zaboravljani – stanara bez vlasništva, žrtava bez pravde i građana koji traže jednakost pred zakonom. Tako su Jeckov i Šimpraga u Hrvatskom saboru glasno i jasno podsetile na nedorečene zakone i upozorile da isti ne treba da predstavljaju mrtvo slovo na papiru već alat za rešavanje konkretnih problema ljudi te da je politička volja jedino što stoji između statusa kvo i pravde.

Referišući se na krivična dela počinjena iz mržnje i na zaboravljene zločine, posebno onih koji su učinjeni prema pripadnicima srpske nacionalnosti, u raspravi o Izveštaju glavnog državnog tužioca o radu tužilaštva u 2024. godini, Šimpraga se fokusirala na dva ključna pitanja: zločine iz mržnje i neefikasno procesuiranje ratnih zločina. 

Istakavši trend smanjenja prijava krivičnih dela zločina iz mržnje, Šimpraga je navela statističke podatke u kojima je implicirana važnost pomnog praćenja takvih dela naročito jer su ona pokazatelj predrasuda, diskriminacije i mržnje prema manjinskim grupama u društvu.

- U 2024. godini bilo je prijavljeno ukupno 67 takvih krivičnih dela, što je za 6 odsto manje u odnosu na 2023., kada ih je bilo 72. Od tih prijava, 36 je odbačeno, dok je za samo 22 potvrđena optužnica, a doneseno je 14 oslobađajućih i osam osuđujućih presuda. Najčešći motivi ovih dela bili su etničko poreklo ili nacionalna pripadnost. Istakla bih da postoji neujednačena sudska praksa na nivou županijskih državnih tužilaštava te da je stopa osuđujućih presuda za zločine iz mržnje vrlo niska, samo oko 15 odsto u odnosu na broj prijavljenih slučajeva. Naglašavamo potrebu da statistički prikaz ovih krivičnih dela treba da sadržavaju detaljniju strukturu prijava prema osnovama, kao što su nacionalnost, veroispovest, polna orijentacija i druge diskriminišuće osnove što je rečeno i na Odboru za ljudska prava i prava nacionalnih manjina - poručila je između ostalog Šimpraga.

Govoreći o ratnim zločinima Šimpraga se posebno i emotivno osvrnula na ubistvo saborskog zastupnika SDP-a Dušana Trivunčića iz Jasenovca koji je odveden iz svoje kuće i ubijen, koje se dogodilo 17. septembra 1991. godine, za koje još nema optužnice, uprkos najavama DORH-a da će se uviđaji provesti. Isto tako ona je podsetila na nepravdu tokom procesuiranja ratnih zločina počinjenih za vreme i nakon operacije Oluja, odnosno na selekciju krivičnog progona koje izaziva napetu atmosferu među pripadnicima srpske nacionalne manjine.

- Svi imamo isti cilj, a to je pravedna Hrvatska u kojoj će svi njeni građani biti jednaki pred zakonom, bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost. U ostvarenju tog cilja, Državno tužilaštvo ima važan zadatak i zato moramo obezbediti efikasno funkcionisanje ove institucije kroz stvaranje društvenih uslova  primamljivih za rad i zaposlenje najobrazovanijeg i najsposobnijeg kadra u našoj državi - poručila je Šimpraga i najavila pomno praćenje pravosudnih institucija sa posebnim naglaskom na pravedno, nepristrasno i profesionalno procesuiranje ratnih zločina i krivičnih dela uzrokovanih mržnjom.

Dragana Jeckov o otkupu kadrovskih stanova u Belom Manastiru

U saborskoj raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stambenom zbrinjavanju na potpomognutim područjima, zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov snažno je ukazala na višegodišnje zanemarivanje problema stanara koji već decenijama žive u stanovima bez mogućnosti otkupa, naročito na području Baranje. Podsetivši kako predmetni stanovi nisu u direktnom vlasništvu RH, već različitih ustanova, škola, domova zdravlja, apoteka… čiji je osnivač država u kojima žive radno aktivni i penzionisani radnici tih ustanova, Jeckov je naglasila da su brojni najmoprimci, osim onih koji su u stanovima FINA-e u nepovoljnom položaju čiji je status „Ni na nebu, ni na zemlji“.

- Najviše informacija imam o stanovima u vlasništvu školskih ustanova, kojima je osnivač županija. Profesori i nastavnici su dobili na korištenje stanove i u njima se nalaze već dugi niz godina, neki od njih i 40-ak godina. Međutim, situacija se počinje komplikovati krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Najpre županija izdaje saglasnost školama za prodaju, bez obrazloženja pod kojim uslovima treba prodati stanove, zatim na neki način stavlja te saglasnosti na čekanje. Škola ne želi ništa preduzeti bez županije, dok županija istovremeno prenosi odgovornost na školske odbore, a uključuje se i DORH, ali bezuspešno. Posle toga se uključuju i tela na državnom nivou, ali imam osećaj kako je to unelo dodatnu konfuziju jer svi smatraju kako su nenadležni za rešavanje, a godine prolaze - rekla je Jeckov.

Upozorivši na nedostatak Zakona o zaštićenim najmoprimcima koji se primenjuje od 01.januara 2025. godine, u kojem nisu obuhvaćeni belomanastirski najmoprimci, Jeckov je ukazala da je to ogroman problem i izrazila nadu da će nadležna tela konačno ispuniti obećanje i uhvatiti se u koštac sa spomenutim problemom te samim tim neće Belomanastirce i ovaj put ostaviti kratkih rukava. Iako je pozdravila uvođenje novog članka 47a koji se odnosi na mogućnost dozvole otkupa korisnicima stanova od strane JLS-a i ustanova u vlasništvu RH, Jeckov je ujedno izrazila sumnju zbog neodređene zakonske odredbe. Reč je o odredbi u kojoj se navodi da JLS i ustanove mogu ali i ne moraju omogućiti otkup što opet može dovesti do pravne neizvesnosti.

Zastupnica Jeckov je zbog nejasno formulisanog članka koji otvara prostor za pravnu nesigurnost i nejednakost predložila nekoliko koraka koji bi doprineli rešenju problema i istakla da otkup mora biti obavezan na zahtev korisnika, da se u kalkulaciju otkupne cene uzmu u obzir ulaganja stanara i da se etalon cena za isplatu zamene za stanove prilagodi realnim troškovima života i tržišta.

U vremenu kada se javna retorika svodi na populizam, artikulisan je ponovo glas obespravljenih, zaboravljenih i ignorisanih.