Vozači i poljoprivrednici na udaru novih pravila

Zakon o lovstvu vrlo je važan imajući u vidu činjenicu da lov u Hrvatskoj ima dugu tradiciju koja seže u daleku istoriju, započinje krajem 19. veka osnivanjem prvih lovačkih društava, a danas predstavlja spoj bogate kulture, brige za prirodu i održivog upravljanja divljači. Danas u Hrvatskoj ima oko 70 000 lovaca i lovkinja i 730 lovačkih društava. O ovoj temi u Saboru Republike Hrvatske govorila je saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov koja je ukazala na pozitivne promene, ali i istaknula ono negativno.

- Pozitivnim smatram davanje prednosti domicilnim lovačkim udruženjima i dosadašnjim koncesionarima uz ograničenje najviše ponuđene cene zakupnine kako bi se izbegle nerealno visoke cene zakupnine lovišta koja neki mogu platiti, a većina lovačkih društava ne može platiti. Uz to, nesumnjivo je da lokalci, lovci osim što jako dobro poznaju svoje šume i atare, brinu se da očuvaju biološku ravnotežu te puno savesnije upravljaju lovištem od onih kojima je to biznis i profit. Zakup lovišta se povećava sa sadašnjih 10 godina na 20 godina sa namerom da se ostvari kontinuitet upravljanja, očuvanje kapaciteta i potakne dugoročno planiranje ulaganja u lovište. Po prvi put u zakonodavstvo uvodi se poseban program osposobljavanja i polaganje ispita iz balistike i rukovanja lovačkim oružjem kao uslov za pristupanje lovačkom ispitu. Time se dodatno unapređuje sigurnost i kvaliteta osposobljavanja budućih lovaca, s obzirom na to da rukovanje vatrenim oružjem predstavlja jedno od najodgovornijih područja u lovstvu te zahteva posebna teorijska znanja i praktične veštine. Program osposobljavanja omogućuje sistemsko sticanje znanja o osnovnim načelima balistike, sigurnom rukovanju, nošenju, upotrebi i održavanju lovačkog oružja, te pravilima postupanja kojima se sprečavaju nesreće i ugrožavanje ljudi, imovine i divljači. Predložene izmene Zakona o lovstvu donose i veliku decentralizaciju jer se menja raspodela prihoda od naknade za pravo lova. Županije će ubuduće imati znatno veće ovlasti, ali i finansijske resurse za rešavanje problema nastalih šteta koju napravi divljač na poljoprivrednim usevima. Umesto dosadašnjih 20%, županijama (oko 860 000 evra) sada će pripadati čak 60% prihoda od svih zakupnina za lovište. Taj postotak pretočiće se u iznos od oko 2 600 000 evra, a županije će taj novac namenski usmeravati za sanaciju šteta koje divljač počini na poljoprivrednim usevima. Opravdano je pitanje hoće li zaista županije to moći? Hoće li ova sredstva biti dovoljna za sanaciju šteta koje divljač učini? Dakle, župani kada se predviđeni prihodi istope, znate na koja vrata trebate kucati – započela je svoj govor Dragana Jeckov.

Ovom prilikom, Dragana Jeckov ocenila je da su pojedina predložena rešenja iz Zakona o lovstvu neprimenjiva i neefikasna. Prema njenim rečima, ono što se predstavlja kao modernizacija i veća transparentnost, u praksi predstavlja prebacivanje odgovornosti sa države na građane. Navela je da ministar tvrdi kako je pronađeno rešenje za sanaciju šteta od divljači, ali da se, kako smatra, poljoprivrednicima i vozačima zapravo poručuje da sami snose posledice ukoliko im divljač uništi useve ili izazove saobraćajnu nezgodu. Istakla je da se isti model primenjuje i na poljoprivrednim površinama i na putevima, pri čemu se, prema njenoj oceni, kroz princip dokazivanja krivice odgovornost prebacuje na građane kako bi se zaštitio državni budžet. Podsetila je da su poljoprivrednici do sada štetu uglavnom rešavali direktnim dogovorima ili sudskim sporovima sa korisnicima lovišta.

Govoreći o šteti na poljoprivrednim površinama, Jeckov je ocenila da je ideja ograđivanja parcela ekonomski neodrživa. Ukazala je na to da država divljač tretira kao javno dobro dok se nalazi u lovištima, ali da se odgovornost, kada divljač pričini štetu na usevima, prebacuje na same proizvođače hrane. Smatra da novi zakon dodatno učvršćuje takav pristup uvođenjem obaveze da poljoprivrednici, kako bi ostvarili pravo na naknadu štete, moraju da dokažu da su preduzeli sve zakonom propisane mere zaštite.

- To u praksi otvara golemi prostor korisnicima lovišta i osiguravateljima da u svakom sudskom sporu tvrde kako nečiji električni pastir ili ograda nisu bili „dovoljno učinkoviti“. Za malog ili srednjeg hrvatskog poljoprivrednika s rascepkanim parcelama, zahtev da sam opasuje stotine metara ograde ekonomska je utopija. Povrh svega, uvedeni su i drastično kraći rokovi za prijavu štete. Ako niste na njivi svakoga dana i ne uočite štetu u roku od 24 ili 48 sati izgubili ste svako pravo. U medijima se čulo od strane ministarstva jedno bizarno objašnjenje: „Kad smanjimo taj broj divljači koji je nepotreban, onda će se, naravno, smanjiti i šteta od divljači“, , dakle prosta logika, poubijajmo svu divljač, šta će nam prirodna ravnoteža, kakav biološki minimum? Šta će nam divljač? – dodaje Jeckov.

„Na cesti: lovci zaštićeni, vozači pred zidom“

Jeckov je navela da se isti princip primenjuje i kada je reč o saobraćajnim nezgodama koje izazove divljač na javnim putevima. Podsetila je da je država od 2018. godine, putem jedinstvene police Hrvatskog lovačkog saveza, isplatila više od 55 miliona evra za štetu nastalu usled naleta vozila na divljač. Umesto da se taj problem, kako je rekla, rešava boljim upravljanjem lovištima i postavljanjem zaštitnih ograda na kritičnim deonicama puteva, država je, prema njenim rečima, odlučila da ukine dosadašnji model automatske naknade štete.

Ocenila je da novi model, koji uvodi podeljenu odgovornost, praktično menja dosadašnju sudsku praksu prema kojoj se divljač na putu smatrala opasnom stvari za koju odgovara onaj ko upravlja lovištem ili putem. Prema njenim rečima, po novom rešenju lovačka društva neće odgovarati za štetu osim ukoliko se dokaže da je divljač na kolovoz dospela kao posledica organizovanog pogonskog lova. Dodala je da će se vozači zbog toga češće suočavati sa sporovima sa osiguravajućim kućama, koje bi, kako smatra, mogle da odbijaju isplatu odštete uz obrazloženje da brzina nije bila prilagođena uslovima na putu. Kako je navela, građanima i preduzetnicima u takvoj situaciji preostaje da sami snose troškove popravke vozila ili da plaćaju skuplje kasko osiguranje i dodatne pakete osiguranja.

- Dosadašnji model, u kojem su se štete pokrivale kroz jedinstvenu policu Hrvatskog lovačkog saveza, a novac dolazio iz proračuna Ministarstva poljoprivrede, zakonodavac je odbacio i rizik prebacio na vozače uvodeći načelo dokazane krivnje. Dakle, Ministarstvo više neće biti „široke ruke”, nego će vozači morati dokazivati da je za nesreću odgovoran neko drugi: „U slučaju da nema odgovorne osobe, vozač je taj koji stvara rizik, jer upravlja motornim vozilom, odnosno opasnom stvari”. To znači da vozač ne plaća štetu zato što je nužno kriv, nego zato što nema druge osobe koju bi se moglo smatrati odgovornom. Lovci će odgovarati samo ako se utvrdi da je divljač na cestu istrčala zbog njihovih aktivnosti, recimo tokom lova. Upravitelji cesta plaćaće odštetu samo ako se nalet dogodi na autoputu ili na cesti na kojoj je utvrđen propust u održavanju zaštitne infrastrukture ili označavanju opasnosti. Istina je da ovakav predlog vozače upućuje na komercijalna osiguranja poput kaska što će odgovarati osiguravateljima, jer je kasko policama pokriven tek manji deo vozila u Hrvatskoj. Rezultat je sustav u kojem država smanjuje trošak, lovci izbegavaju automatsku odgovornost, a vozači preuzimaju veći rizik. Pa mi ostaje svima nama, vozačima, da poželim sreću jer ukoliko bude naleta na divljač, čeka nas dugotrajni i neizvesni postupak dokazivanja propusta lovačkog udruženja ili upravitelja ceste kako bi ostvarilo pravo na odštetu – kaže saborska zastupnica.

Za kraj izlaganja, Jeckov je ocenila da je predloženi Zakon o lovstvu primer donošenja zakonskih rešenja koja, kako smatra, više štite određene interese nego građane koji stvaraju vrednost i plaćaju poreze. Istakla je da se lovstvo u Hrvatskoj i dalje tretira kao privilegovana delatnost i unosan posao, umesto kao javna služba koja treba da doprinosi očuvanju biodiverziteta. Ocenila je da će prema novim zakonskim rešenjima i poljoprivrednici kojima divljač uništava useve i vozači koji pretrpe štetu u sudaru sa divljači snositi najveći deo odgovornosti. Prema njenim rečima, Ministarstvo poljoprivrede ovim predlogom praktično prebacuje odgovornost za upravljanje divljači sa države na građane, koji će, kako je navela, sami snositi posledice lošeg upravljanja. Dodala je da je ne iznenađuje što ovakvi zakonski predlozi dolaze od vlasti koja je, kako je rekla, ranije protestovala protiv mera koje danas sama sprovodi. Kao primer je navela nezadovoljstvo ratara iz Slavonije i Srema zbog niske otkupne cene pšenice, ističući da, uprkos najavama protesta i blokada saobraćajnica, nadležni ne žele da razgovaraju sa njima.

Zaključila je da se takva politika na kraju vraća svojim kreatorima, te je u ime Kluba zastupnika SDSS-a izrazila nadu da će konstruktivne primedbe i predlozi izneti tokom saborske rasprave biti ozbiljno razmotreni i da će predlog Zakona o lovstvu biti izmenjen, jer u sadašnjem obliku, smatra, nije dobar.