Boriti se protiv zaborava je teško, ali skrivati istinu je još teže

Nakon parastosa za sve žrtve proteklog rata, koji je u strmičkom hramu Rođenja Presvete Bogorodice služio sveštenik eparhije dalmatinske Nemanja Blagojević, pročitana je „Izjava sećanja“ Srpskog narodnog veća, tradicionalno obraćanje javnosti kao spomen na sve ubijene i prognane tokom rata.

- Ove godine centralnu komemoraciju za žrtve VRO-a „Oluja“ održavamo u selu Strmica kraj Knina. U to je selo, nakon granatiranja krajem jula i odlaska većine stanovnika, prema svedočenjima onih koji su ostali, hrvatska vojska ušla nedugo nakon početka VRO-a „Oluja“. Uz ubistva i zlostavljanja civila, zabeležena su paljenja i pljačke ali, nažalost, i u narednim godinama 1996. i 1997. nasilje protiv onih koje nisu oterala ni najteža iskustva. Prema dostupnim podacima, u Strmici je avgusta 1995. ubijeno deset civila od kojih se jedan još uvek vodi kao nestala osoba. Formalna kvalifikacija ratnog zločina je izostala, pa su samim tim izostale istražne radnje kao i sudski procesi kojima bi se preuzela institucionalna odgovornost za počinjena zlodela - navodi se, između ostalog, u sedamnaestoj „Izjavi sećanja“ koju je ispred Srpskog narodnog veća pročitala Aneta Vladimirov.

Porodicama žrtava, okupljenim Strmičanima, ali i svima onima koji su došli da odaju počast svojim ubijenim sunarodnicima, obratili su se aktivisti iz Inicijative mladih za ljudska prava, koji se već godinama unazad bore za ono što nisu u stanju državni i pravosudni organi.

- Znam da je boriti se protiv zaborava teško, ali verujem da je skrivati istinu još teže. Naša je dužnost stajati ispred vas i ponuditi izvinjenje koje zaslužujete, a za koje su naši politički predstavnici preslabi. Oprostite u moje ime, u ime mladih, ali još više u ime onih koji bi trebali stajati na ovom mestu i čije bi izgovorene reči imale puno veći značaj – poručila je Sena Šimek ispred Inicijative mladih za ljudska prava u Hrvatskoj.

Saborska zastupnica iz redova SDSS-a Anja Šimpraga obratila se ispred organizatora ovogodišnje komemoracije u Strmici, istakavši kako se istorija ne može promeniti, ali se mogu stvoriti uslovi da se krajevi zahvaćeni ratom revitaliziraju i postanu dobro mesto za život i Srbima i Hrvatima.

- Svi zločini trebaju se procesuirati nezavisno od nacionalnosti žrtve i počinilaca. To je važno zbog poverenja građana u institucije, zbog ravnopravnosti svih naših građana i, na kraju, važno je zbog suočavanja s prošlošću i prevladavanja ratnih trauma. Tek kada se ovi procesi pravedno i nepristrano privedu kraju, a u javnosti bude bilo moguće otvoreno razgovarati o zločinima uz uvažavanje svih žrtava i različitih tragičnih iskustava iz rata, ova tema će prestati da bude resurs za političku mobilizaciju u dnevnopolitičke svrhe. Nažalost, danas to ova tema jeste više nego ikad. Najteža sudbina zadesila je jedan nemali deo onih koji su ostali u svojim kućama izrazivši poverenje u hrvatsku vojsku i vlast. Na našu veliku žalost tom su odlukom o odanosti kućnom pragu i poverenju u čoveka, ko god on bio, rizikovali vlastite živote. Danas smo ovde pre svega radi njih. Došli smo u miru, lišeni prevelikih očekivanja. Borimo se za pravo na dostojanstvo u sećanju i na pravo da danas, dvadeset devet godina nakon, zahvaljujući vaninstitucionalnim naporima Centra za suočavanje s prošlošću Dokumenta, izgovorimo imena do sada poznatih žrtava zločina počinjenih nad ljudima ovog sela avgusta 1995. godine - istakla je u svom govoru Šimpraga, pročitavši imena i godine starosti deset meštana Strmice za čija se ubistva zna, ali i dvoje Strmičana čija je sudbina nakon nestanka ostala nepoznata.

Osuditi ratne huškače i ratne politike

Predsednik Srpskog narodnog veća, Milorad Pupovac, odgovarajući na pitanja novinara naglasio je da su u Strmici stradali mahom civili, stariji i nemoćni koji nikome nisu predstavljali opasnost, ali su ubijeni kao da jesu i da za ta ubistva niko nije odgovarao.

- Da nema nas, nikakvog osećaja povezanosti sa stradanjem tih nedužnih ljudi, niti osećaja odgovornosti ne bi bilo. Zato ćemo mi dalje nastaviti činiti kao danas ovde, da podsetimo da u ratu stradaju ljudi, stradaju civili, a ponekad stradaju i celi narodi i da, ako se to zaboravlja, ratovi mogu biti i gori nego što je bio ovaj. Buduće generacije ne zaslužuju suočavanje sa ovakvim iskustvom. Izuzev ovdašnjih meštana, koji bi se u tišini setili svojih nevino postradalih, niko se više ne bi setio to učiniti, kao što se niko ne seća odgovornosti za počinjene zločine ovde i na drugim mestima ponavljajući priču kako je „sve čisto kao suza“. Možda kao suza ovih ljudi ovde koji su ubijeni mučki i bez ikakvog razloga – rekao je Pupovac.

Na pitanje kakvu proslavu očekuje u Kninu, s obzirom na to da se promenila politička klima i Vlada otišla udesno, Pupovac je izrazio nadu da ono što je započeto pre četiri godine nije bilo uzalud, a to je, kako je rekao, da svako napravi iskorak koji može u tom trenutku kako bi se odmakli od rata, osudili ratne huškače i ratne politike.

- Nadam se da ove godine neće biti tonova, niti glasova kakve smo čuli ranije. Po onome što do sada vidimo, moglo bi biti tako. I da će biti s merom, s obzirom i uzimanjem, deljenjem osećaja i saosećanja za stradanje drugih - istakao je Pupovac.

Iako je dvedeset i devet godina prošlo, tuga i bol kod porodica žrtava nisu iščezle, kao ni pitanje „Zašto su ubijeni?“

- Jedan od ubijenih je i moj brat. Zašto su to napravili, radi čega? Nije on bio vojnik, borac, nego nedužni civil. I onda ga ubiješ da bi postao borac nekog karaktera, kao – eto, on je ubio nekoga. A ubili su te nemoćne ljude – sa neprolaznom gorčinom i tugom svedoči N.D. iz Strmice.

U porti dva strmička hrama, na mestu gde je godinama pre rata zasađeno toliko lipa koliko je imena ubijenih srpskih civila pročitano iz evidencije žrtava rata, simbolično su postavljene crvene ruže da, baš kao i lipe, sećaju i opominju na njihovo nevino i nedužno stradanje.