Četiri veka hrama Svetog Nikole u Vrlici
Vrlika je gradić u Cetinskoj Krajini, koji se nalazi na pola puta između Knina i Sinja. U samom gradiću Srbi su, u najbolja vremena, činili tek polovinu stanovništva, dok su okolna sela koja su oduvek pripadala Vrlici bila pretežno naseljena Srbima, tako da su i u vreme Austrougarske Srbi bili nosioci političke vlasti u ovom gradu i kraju.
Vrlika je danas grad u kojem život nestaje. Srbi, rasejani olujnim vetrovima, odavno više nisu u ovom gradu faktor koji se za nešto pita, koji nešto odlučuje. Od većine postali su manjina koja je skoro iščezla. Sa Srbima nestaje i Hrvata. Svi oni koji pamte više od pola veka, svedoče o tome kako je Vrlika nekad bila puna života, a danas je sablasno pusta.
Ipak, jubilej kojim je obeleženo četiri veka postojanja pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Vrlici sabrao je u ovaj gradić mnoštvo njegovih nekadašnjih stanovnika i njihovih potomaka, koji su došli, na dan ili dva, da se prisete davno prohujalih dana, dragih ljudi, ali i da obiđu groblja na kojima počivaju njihovi dedovi i pradedovi. Učinilo se, bar na tren, da u ovom gradiću ima i da će biti života.
Hram u godini jubileja izgleda kao nov
Pravoslavni hram, posvećen Prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, sagrađen je davne 1618. godine. Zvonik impozantnih dimenzija sagrađen je 1801. godine, nepuna dva veka kasnije zalaganjem dragovićkog proigumana Vikentija Stojisavljevića. Sadašnji ikonostas je novijeg datuma sa pojedinim ikonama iz sredine devetnaestog veka koje je za vrlički hram oslikao Spiridon Aleksijević. Hram je stradao u požaru1972. godine, ali je nedugo nakon toga i obnovljen.
Poslednjih meseci ubrzano su se odvijali radovi na spoljašnjoj rekonstrukciji vrličkog hrama, kako bi bar on svečano izgledao u godini jubileja. I, zaista, hram je u potpunosti zablistao, na radost Vrličana, tako da je bar on izgledao kao nov u varošici u kojoj sve odiše apatijom.
Proslava jubileja započela je Arhijerejskom liturgijom, koju je zajedno sa sveštenstvom služio episkop dalmatinski Nikodim.
- Važno je da smo se danas okupili oko naše svete crkve i da se radujemo jedni drugima, jer Bog nas je ovde sakupio, a to je ono što čini ovaj dan posebnim. Zahvaljujem se svima vama koji ste danas ovde i svima onima koji su učestvovali u obnovi vrličkog hrama, a da ih iz neznanja nisam pomenuo. Svima zajedno želim svakog blagoslova od Gospoda - rekao je episkop Nikodim, podelivši priznanja zaslužnima za obnovu vrličkog hrama Svetog oca Nikolaja.
Čuvari Hristovog groba čuvaju i vrlički hram
Vrlički kraj poznat je po tradiciji Čuvara Hristovog groba, koji osim u Vrlici postoji još samo u svetom gradu Jerusalimu. Tačni podaci o samim počecima običaja nisu zabeleženi u istorijskim izvorima, ali prema usmenim predanjima običaj postoji najmanje 400 godina.
Nesumnjivo duga tradicija je utkana u taj pravoslavni običaj, koji je najverovatnije i donet u Vrliku iz samog Jerusalima.
- Udruženje čuvara Hristovog groba je organizator i izvođač, praktički, radova na hramu Svetog Nikolaja. Naime, rad Udruženja je obnovljen 2005. godine u Batajnici i prva je misao bila vratiti običaje na njihovo izvorište u crkvu Svetog Nikolaja. Sve naše aktivnosti su išle u tom smeru, a kad su prilike to dozvolile, 2013. godine, povratili smo običaj Čuvara Hristovog groba u Vrliku. Od tada, već šest godina, mi ovde praktikujemo naše običaje, ali već od 2005. godine naše Udruženje je organizator nabavljanja zvona za manastir Dragović i na tim je zvonima izliveno da su ona naš dar i naroda Cetinske krajine. Time smo počeli tihu obnovu vrličke crkve - kaže nam Dragan Pavlović, harambaša i predsednik Udruženja čuvara Hristovog groba, ne krijući da je i radostan i ponosan zbog onoga što su darovali rodnom kraju, svojoj Vrlici, ali i svojim precima čiju tradiciju, kaže, neće nikada napustiti.
- Zamenili smo vrata, zamenili smo prozore, koji su bili dotrajali, napravili smo novo metalno stepenište do zvonika, komplet smo obnovili parohijski dom, napravili smo nove kapije i mnogo drugih sitnijih stvari. Kruna svega je kompletna spoljna obnova crkve Svetog Nikolaja, koja je koštala oko sto hiljada evra, od izrade projekta do svih radova na fasadi. Danas su svi Vrličani
Prvi put u Vrlici nakon 32 godine
U Vrliku je, povodom jubileja vrličkog hrama, došao i Milan Cvitkovac, koji danas živi u Jakovu nadomak Beograda. Milan kaže da je odrastao u današnjem parohijskom domu u Vrlici, a period od 1951. do 1959. godine, proveden neposredno uz hram Svetog Nikolaja, nikada neće zaboraviti.
- Danas sam u Vrlici posle trideset i dve godine. Došao sam da vidim ovaj kraj, ovaj hram i kuću u kojoj sam odrastao, jer to je moja kuća zato što otkad pamtim, pamtim upravo nju. Ovde sam krenuo u prvi razred osnovne škole i sad sam se, kao stariji čovjek i penzioner, vratio ponovo da je vidim. Često mi naviru suze na oči kada se setim davno prohujalih vremena i one stare Vrlike. Znam istorijat ovog kraja, a Vrlička krajina je imala osamnaest hiljada stanovnika 1957. godine, a danas ih nema ni hiljadu. Danas nas je bilo više oko crkve nego što Vrlika ima stanovnika, što je, naravno, tužno – priča Milan
„Plakao sam kada sam video da je hram obnovljen“
Milan Cvitkovac se za naš portal prisetio i vremena kada je u Cetinskoj krajnini građena hidroelektrana Peruča.
- Kada je 1959. godine pregrađena reka Cetina iseljeno je više od deset hiljada Srba, a sama hidroelektrana je ekonomski potpuno neisplativa. Time je iščupano srce ovdašnjim Srbima, jer su potopljena tri najveća sela Dalmatinske zagore. S druge strane sam radostan zbog obnove ovog našeg hrama, jer su moja dva brata intenzivno učestvovala na ulepšavanju i obnovi ovog hrama, a naročito zbog toga što sam se u porti ovog hrama igrao još kao dete. Kada sam juče došao autobusom i kada sam vidio kako svetli ovaj hram, ja sam plakao - suznim očima prepričao nam je svoje impresije Milan Cvitkovac.
Nakon liturgije usledio je bogat kulturno-umetnički program, tokom kojeg su se prisutni podsetili na pomalo zaboravljene igre i pesme Srba iz vrličkog kraja, čime je dodatno obogaćena proslava ovog velikog jubileja.
Pored vrličkog načelnika Jure Plazonića, jubileju je prisustvovala i zamenica župana Šibensko-kninske županije Anja Šimpraga, kao i brojni gosti.
Kao što smo već rekli, Srbi u Vrlici polako iščezavaju sa mape života. Ukoliko se nešto bitno ne promeni u samoj Vrlici za najviše dvadest godina neće ih biti nijednog,. Sa njima će nestati sve ono što je Vrliku činilo drugačijom. Ostaće samo hram Svetog Nikolaja da kazuje o slavnoj i bogatoj prošlosti ovog naroda i kraja.