Dragana Jeckov pohvalila rad pravobraniteljke za ravnopravnost polova

Na podnošenju izveštaja o radu pravobraniteljke za ravnopravnost polova za 2022. godinu u Hrvatskom Saboru, raspravljala je i zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov.

Dušan Velimirović 20.06.2024.

Državna pravobraniteljka za ravnopravnost polova Republike Hrvatske Višnja Ljubičić dostavila je Saboru RH pre nešto više od godinu dana izveštaj o radu svoje kancelarije za 2022. godinu. Sada je na red došla rasprava o tom dokumentu u kojoj je učestvovala zastupnica Samostalne demokratske srpske stranke Dragana Jeckov.

- Na početku želim reći da je, kao i inače, izveštaj izuzetno obiman, sveobuhvatan i kvalitetno izrađen, a rad pravobraniteljke i njenog malobrojnog tima dosledan, objektivan i prepoznatljiv na lokalnom i nacionalnom nivou - započela je raspravu Jeckov.

Pohvalila je i podatak da je kako je Ljubičić preuzela funkciju u momentu trend uvažavanja upozorenja pravobraniteljke bio tek na 30 do 40 odsto, dok je u 2022. godinu dostigao čak 96 odsto.

- Ovo govori koliki je autoritet stvorila pravobraniteljka svojim delovanjem. Statistika ukazuje da je kancelarija pravobraniteljke niz godina suočena sa najvećim brojem pritužbi žena na diskriminaciono postupanje u svim segmentima društva, što čini konstantu od oko dve trećine svih pritužbi te ukazuje na činjenicu da su žene i dalje društvena grupa koja je suočena s diskriminacijom temeljom pola, majčinstva i porodičnog statusa u društvenoj, javnoj i privatnoj sferi. Prema pritužbama građanki, životni uzrast i majčinstvo i nadalje ostaju glavne prepreke rodne diskriminacije žena na tržištu rada - navodi zastupnica SDSS-a.

Potreba za otvaranjem područnih kancelarija

Kako piše u izveštaju, najveći deo pritužbi, čak 48,5 odsto, dolazi sa područja Grada Zagreba, a tome najviše pridonosi činjenica da pravobraniteljka za ravnopravnost polova nema ni jednu područnu kancelariju. Na ovo se u svojoj raspravi osvrnula i Dragana Jeckov.

- Istina, sarađuje usko sa županijskim povereništvima za ravnopravnost polova, ali ne vidim razlog zašto ne bismo razmislili o tome da se otvore i područne kancelarije pravobraniteljke za ravnopravnost polova, za početak bar u regionalnim centrima kao što su Split, Rijeka i Osijek. Naročito jer se u drugim slučajevima, na primer narodne pravobraniteljke ili pravobraniteljke za decu to pokazalo kao dobar iskorak. Bojim se da zbog činjenice nepostojanja ureda pravobraniteljke za ravnopravnost polova van Zagreba određeni broj predmeta „prođe ispod radara“, a posledice u takvim situacijama mogu biti i te kako kobne.

Navela je Jeckov i da je kao žena pripadnica nacionalne manjine koja je politički aktivna posebnu pažnju posvetila upravo tim delovima izveštaja.

Naš Klub, Klub SDSS-a, je po ovom pitanju specifičan u pozitivnom smislu i čak 2/3 članova Kluba čine zastupnice.

- Predrasude prema ženama i seksističke uvrede još više su motivisale žene da se jače i sigurnije uključe u politički život. I sama sam nekoliko puta osetila sve navedeno na svojoj koži. Od predrasuda tipa „šta će ona na listi”, do onih „neće nama suknja voditi politiku”, pa sve do vređanja na ličnom nivou. Važno je da se žene osveste da politika nije bauk i da je sve što se oko nas događa, zapravo itekako politika.

Osvrnula se i na segment pripadnica nacionalnih manjina.

- Pouzdano znam da se pripadnice srpske zajednice, pogotovo one u ruralnim područjima, susreću sa izraženim problemom pristupa tržištu rada. Više puta sam ovde govorila o benefitima projekta zapošljavanja žena pod nazivom „Zaželi“. Ovi hvale vredni projekti su se u pravilu provodili u teško dostupnim ruralnim područjima, čije su veze sa urbanim sredinama ili loše ili nikakve te u onim područjima u kojima je stopa nezaposlenosti i stopa dugotrajne nezaposlenosti viša od hrvatskog proseka. Međutim, mislim kako bi pravobraniteljka više pažnje trebalo da posveti pripadnicama nacionalnih manjina. Razlog je taj što su one, u pravilu višestruko diskriminisane, prvenstveno zbog činjenice što su žene i pripadnice manjine, ali i po drugim osnovama, na primer jer žive u ruralnim područjima, imaju određeni invaliditet i slično. Neretko su, nažalost, diskriminisane i unutar same manjinske zajednice.

Za kraj, Dragana Jeckov je kolegama iz saborskih klupa spomenula i podatke o femicidu za 2022. godinu.

- Prema podacima MUP-a, u izveštajnoj godini evidentirano je ukupno 27 ubistava, što je tri manje nego 2021, beleži se rast broja ubijenih žena od strane bliskih osoba, kao i rast broja ubijenih žena od strane intimnih partnera, što svakako ne predstavlja pozitivan trend. Od trenutka izveštajnog perioda do danas, napravljeni su iskoraci donošenjem novih propisa u ovom području, s nadom kako ćemo uspeti da sačuvamo ljudske živote - zaključila je Jeckov.

Dodala je na kraju saborska poslanica SDSS-a kako će ovaj klub podržati svako povećanje sredstava koje bi bilo upućeno kancelariji pravobraniteljke za ravnopravnost polova, a predložila je i povećanje zaposlenih kao i otvaranje područnih kancelarija.