Tri autobusa iz Vukovara na Sajmu knjiga u Beogradu

Beogradski sajam knjiga jedna je od omiljenih i najposećenijih manifestacija u Srbiji. Svake godine reke autobusa idu iz mnogih mesta gde žive Srbi ka poznatoj destinaciji. Đaci, profesori, studenti, istraživači i svi ostali ljubitelji knjiga hodaju halama tražeći naslove koje ih zanimaju. Tradicionalno, autobusi su krenuli iz Vukovara. Osim onih koji su prevozili đake i nastavnike, odlazak na sajam sa tri autobusa organizovalo je i Zajedničko veće opština u saradnji sa Srpskim kulturnim centrom iz Vukovara.

- Interes je uvek velik, mislim da smo mogli da napunimo i četiri autobusa, međutim pred sam put je bilo odustajanja, tako da je na kraju išla 131 osoba. Put nam je omogućila Kancelarija za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa izdavaštvom matične države na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Faktički, još nismo ni zalepili sve plakate, a već su sva tri autobusa bila puna – priča, u ime organizatora, predsednik Odbora za kulturu ZVO-a Veljko Maksić.

Najveća gužva bila je u Hali 1 gde su tradicionalno smešteni najatraktivniji izlagači i izdavačke kuće. Upravo u Hali 1, veliku većinu vremena su provele i zaposlene u biblioteci „Zaharija Orfelin“ vukovarskog SKC-a koje su vredno pribavljale nove materijale fundus biblioteke.

- Sa oduševljenjem smo dočekali kraj oktobra i otvorenje 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i odlazak na put Beograda i sajma u organizaciji ZVO-a. S obzirom na to da smo, unazad nekoliko godina, imali dobru saradnju sa izdavačkim kućama „Laguna“, „Kreativni centar“, „Pčelica“ i „Vulkan“, nekoliko nedelja ranije dogovorili smo se da nam pripreme knjige, kako bi nam olakšali i kako bismo dobili na vremenu. Beogradski Sajam knjiga je zaista nepresušno vrelo sveta mašte, znanja i lepih uspomena – pojašnjava bibliotekarka Maja Alić.

Od dečjih knjiga do popularne psihologije

Ovim putem, biblioteka „Zaharija Orfelin“ olakšala je svojim korisnicima potragu za potrebnim izdanjima.

- Biblioteka „Zaharija Orfelin“ obnovila je svoj fond velikom količinom dela. Upotpunili smo lektiru od prvog do osmog razreda osnovne škole, a pribavili smo i mnoštvo slikovnica i knjiga za predškolski uzrast. Što se tiče ozbiljnije građe, istorija i popularna psihologija su nam bili na prvom mestu, a isto tako je kupljena i beletristika, što domaća, što strana. Drago nam je što konstantno omogućavamo svojim korisnicima pristup novim naslovima te raznolikost građe. Svesni smo da je tradicionalno čitanje ostalo u pozadini pred novim tehnološkim mogućnostima i dostignućima, ali upravo nam ovaj sajam šalje drugačiju sliku i dokaz da ljudi još uvek čitaju, da vole držati knjigu u rukama i osetiti miris štampanih listova – zaključuje Maja Alić.

Poseta Beogradu bila je podeljena na dva dela. Prvi deo vremena, posetioci su proveli na sajmu, a kasnije je organizovana poseta centru grada gde su imali priliku da popričaju o kupljenim knjigama.

Ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga održan je od 19. do 27. oktobra, a kroz kapije je prošlo rekordnih 203.350 posetilaca. Predstavilo se ukupno 424 izlagača, od čega 340 domaćih i 84 iz inostranstva, a zemlja počasni gost bila je Kuba.

Proglašeni su i najuspešniji učesnici. Izdavač godine je „Kreativni centar“, a nagradu za izdavački poduhvat podelili su „Prometej“ iz Novog Sada i „Čigoja štampa“. Za najboljeg izdavača iz dijaspore i regiona je proglašena Mitropolija crnogorsko-primorska, a nagradu iz oblasti nauke dobio je „Karpos“. Najbolja dečja knjiga godine je Lagunin „Naš svet u 1000 odgovora“ Marije Ferero. Nagradu „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu dobila je „Pesma“ Oskara Kovača u izdanju Kontrasta. Najlepša dečja knjiga je „Giga pravi more“ Jasminke Petrović, u izdanju Kreativnog centra, a najuspešniji mladi dizajner je Uroš Savić koji je nagradu dobio za kompletan autorski angažman u knjizi „Hodočašće rastrojenog uma“ izdavača „Besna kobila“.