Duhovno veče u Osijeku o umetnosti, zlatovezu i arhijerejskim mitrama

U osječkom pravoslavnom hramu Uspenija Presvete Bogorodice u Donjem gradu 8. oktobra održano je duhovno veče posvećeno pravoslavnoj crkvenoj umetnosti, crkvenom zlatovezu i izradi arhijerejskih mitri.

Slavko Bubalo 10.10.2018.
Osijek arhijerejske mitre

Povod za održavanje ovog programa bio je obeležavanje dvadesete godišnjice otkako je u Dalju zaživela prva radionica za izradu arhijerejskih mitri na našim prostorima koju je pokrenuo, tada daljski, a danas osečki paroh protojerej Aleksandar Đuranović. Njegovim preuzimanjem osečke parohije i ova radionica preseljena je u glavni slavonski grad.

- Želeli smo da na neki način obeležimo ovaj dan kada naša crkva svetkuje prepodobnog Sergija Radonješkog, jednog od najvećih ruskih svetitelja pored čijih moštiju smo i mi studenti na Duhovnoj akademiji u Moskvi uzrastali i bili svedoci svih velikih čuda i milosti koje su se dešavale na njegovom grobu i kivotu. Povodom dvadesete godišnjice rada naše radionice želeli smo da se ovde okupimo i da se prisetimo naših početaka i obeležimo ovaj naš jubilej – rekao je o povodu za održavanje ove duhovne večeri osečki paroh Aleksandar Đuranović.

O pravoslavnoj crkvenoj umetnosti okupljenima je predavanje održao doktor teologije jerej Marko Šukunda, a u nastavku je o istoriji nastanka radionice za izradu arhijerejskih mitri govorio prota Aleksandar.

Izradu mitri doneli ruski monasi

Pre nego što je ova jedinstvena radionica u srpskoj pravoslavnoj crkvi postojala, srpski episkopi mitre su morali da nabavljaju i naručuju u Grčkoj i dalekoj Rusiji. Zahvaljujući činjenici da je prota Aleksandar, za vreme svog školovanja u Moskvi, savladao tajne ovog umetničkog zanata većina naših episkopa nosi mitre proizvedene u Dalju i Osijeku.

- Izrada mitri na naše prostore prenešena je zahvaljujući ruskim emigrantima i monasima koji su nakon oktobarske revolucije stigli u Srbiju. Nakon Drugog svetskog rata, u jednim novim istorijskim okolnostima, ova vrsta umetnosti kod nas je potpuno nestala. Od tada je i postojala potreba za jednom takvom radionicom. Danas ova naša radionica ima zaista mnogo narudžbi, ali je nas malo pa i pored silnog truda da ispoštujemo sve narudžbe mitre se čekaju i po godinu i po dana – objašnjava prota.

Preseljenjem u Osijek prota je krenuo u akciju da za radionicu obezbedi nove ljude koje će obučiti ovom zanatu.

- Već imamo nekoliko osoba koje su u nekoj završnoj fazi poduke, ali moram reći da je sam proces pripreme radnika i pomoćnika veoma spor. Potrebno je minimalno šest meseci, možda i više, da bi se neko osposobio da može da radi na izradi mitri. Svakako da nam je cilj da proširimo krug ljudi koji bi sa nama mogli da sarađuju, a ja sam siguran da ću u Osijeku takve ljude i pronaći – kaže prota Aleksandar.

arhijerejske mitre OsijekZa one koji to možda ne znaju, mitre su u stvari kape koje nose arhijereji za vreme bogosluženja. One simbolično predstavljaju pokrivač za glavu starozavetnih sveštenika, ali i trnovu krunu koju je nosio Hristos. Mitra označava ne samo arhijerejsko dostojanstvo, nego i pokornost arhijereja Jevanđelju Hristovom. To je prikazano tako što se na mitru, kao i na prestono Jevanđelje, stavljaju likovi Hrista, Bogorodice i Jevanđelista.

U Osijeku izrađena mitra za mohačkog vladiku

Izrada jedne mitre zavisi od mnogo stvari, od motiva, konca, veličine, ukrasa koji se na nju stavljaju. Izrada mitre ručno traje minimalno od dva do dva i po meseca.

- Poslednju koju smo mi uradili, mitru vladike mohačkoga Isihija radili smo osam meseci. Rađena je sa posebnim nitima, dakle ne onim klasičnim vezom sa zlatnim i srebrnim koncem, nego metalnim. Zbog toga je i princip izrade bio potpuno drugačiji od ovog standardnog veza. Treba reći da ne postoji ni jedna mitra identična drugoj. Motivi na mitrama ne smeju da se ponavljaju pa su sve mitre unikati – objašnjava osječki paroh.

O ovom jedinstvenom zanatu i umetnosti prota Aleksandar Đuranović napisao je i knjigu „Arhijerejske mitre“ koju je izdao 2008. godine obeležavajući na taj način desetu godišnjicu od pokretanja radionice. Njegova knjiga je jedinstven dokument jer je literatura o izradi mitri veoma retka.

Duhovno veče svojim nastupom upotpunio je sveštenički hor Eparhije osečkopoljske i baranjske izvođenjem dve duhovne kompozicije i pod rukovođenjem pačetinskog paroha Nenada Kesonje.