Radost Hristovog rođenja u Vukovaru

Uz tradicionalno nalaganje badnjačke vatre i prisustvo velikog broja vernika, Hram Svetog oca Nikolaja bio je ispunjen zajedničkom radošću i ljubavi, mirom i najlepšom prazničnom iskrom u svakom pravoslavnom srcu. Vreme je ovo kada se svako od nas priseća svojih predaka, njihovih običaja koji su nam povereni da ih pažljivo čuvamo, da se podsetimo na porodične vrednosti, na ljubav prema bližnjima i onima koji su nam daleki, kada sumiramo naša dela i opraštamo svima u nadi da će i nama biti oprošteno. Upravo se takva kolektivna misao i energija širila srcima okupljenih pravoslavnih vernika i doprinela da se razgori i rasplamsa vatra Badnjaka. U toplini plamena i molitve, sabrani narod je, u miru i tišini praznične noći, podelio radost Božića svedočeći snagu zajedništva koje nadilazi savremeno vreme i okolnosti.

Badnjačka vatra, kao simbol svetlosti koja pobeđuje tamu, obasjala je crkvu a okupljene   podsetila na važnost bezuslovne vere u Boga Hrista, ali i Njegove ljubavi prema svima. U toj vatri prepoznali su se mir, praštanje i nada – temeljne vrednosti hrišćanskog života i poruke Božića.

Vukovarski paroh, protojerej stavrofor Saša Kuzmanović svečanom je besedom posebno doprineo umnožavanju prelepe božićne atmosfere. Osvrnuvši se na večitu borbu i ravnotežu istoka i zapada, materijalnog i nematerijalnog, duhovnog i svetovnog, on je istakao da čovek savremenog doba često biva rastrzan između prolaznih vrednosti i večitih istina, zaboravljajući da se istinska punoća života pronalazi u čistoti koju nosi istinska ljubav i smirenje. Poručio je da Božić nije samo praznik običaja, već živi poziv na unutrašnju obnovu, na povratak miru u sebi i bližnjima.

- Živimo u vremenu čestih previranja istoka i zapada. Često se otvara čitav niz pitanja – da li se Božić slavi krajem decembra ili početkom januara, koji je kalendar ispravniji? Smatram da nam bilo kakva vremenska ograničenja nisu toliko bitna za krajnji cilj u našim životima. Činjenica je jedna – Bog je svojim ovaploćenjem došao među nas. Prilika je to da sagledamo naš život i vidimo šta smo učinili i šta možemo da popravimo, te da uradimo sve ono dobro što smo odlagali tokom godine. Hristos se rađa i dolazi među nas iz prevelike ljubavi, a mi možemo jedan mali delić te ljubavi da uzvratimo Njemu, tako što ćemo menjati sebe na bolje. Iskušenja su u ovom svetu velika i  živimo u smeni jednog vremenskog perioda, ali trebamo znati da je 1000 godina  pred Bogom samo jedan tren, odnosno tren koji može da traje 1000 godina i da se mnogo toga učini. S druge strane, mi ne možemo po nikakvoj sili ni moći da zaustavimo vreme niti da ga ubrzamo. Promene su velike u svetu, kako tehnološke, tako i kulturološke, koje su možda za nas najznačajnije. Nameće nam se jedna nova kultura, novi način postojanja. Ne mogu da vam kažem da će te promene da prođu mimo nas i da smo mi imuni na njih. Apsolutno nismo, ali od nas zavisi jedna stvar.  Kada se budemo menjali, kada budemo činili našu zajednicu boljim, pravednijim i pristupačnijim mestom za sve oko nas, treba da se okrenemo našoj slobodi. Da li ćemo slediti savremene tokove vremena koje se nameće ili ćemo odlučiti da nam osnova bude ono što su nam naši preci ostavili u amanet? Kojem ćemo carstvu da se priklonimo, zavisi samo od nas. Kako nismo od ovog sveta u kojem živimo, prolazimo tako i mnoga iskušenja i stradanja, ali verujte kada budemo prihvatili da nosimo krst i budemo uz Hrista, onda će nam sva iskušenja i stradanja biti mnogo lakša. Kada budemo palili vatru, neka se njom odnese sve ono što je loše u našim životima, neka nam Badnjak čuva svetlost Hristovog rođenja i donese svako dobro u budućim danima - poručio je Kuzmanović sabranom narodu, naglasivši važnost molitve u mislima za sve one koji nas vole i one koji nas ne vole, uz tradicionalan pozdrav Hristos se rodi!

U toj poruci i pozivu na duhovnu obnovu, vernici su sabrani oko vatre uz molitvu dočekali najradosniji hrišćanski praznik, noseći sa sobom poruku da se Hristova svetlost umnožava tek onda kada se deli.