Pet vekova molitve u kamenu – počela obnova hrama Svetog Luke u Ostrovici

Ispod srednjovekovne tvrđave Ostrvica i Mačkovog Kamena, jedne od najprepoznatljivijih atrakcija ovog dela Dalmacije, na prelazu između Bukovice i Ravnih kotara, na nekadašnjem posedu Bribirskih knezova iz roda Šubića, smešteno je selo Ostrovica. Ovo mesto plodnih njiva i prostranih pašnjaka, koje meštani često opisuju kao „mali raj na zemlji“, udaljeno je svega četiri kilometra od Lišana Ostrovičkih i glavne saobraćajnice koja vodi ka Benkovcu.

Tu, među brdima skriven od pogleda slučajnih prolaznika, već pet vekova odoleva vremenu i nevremenu pravoslavni hram posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki. Pod njegovim svodovima generacije meštana su se kroz vekove okupljale da proslavljaju praznike, da se mole i da dostojanstveno isprate svoje bližnje, ostavljajući u svakom kamenu svedočanstvo o minulim vremenima i životu kakvim se ovde nekada živelo.

Istorijski koreni Ostrovice i hrama

Dok majstori užurbano rade na rekonstrukciji krovišta, kako bi se hram zaštitio od daljeg propadanja pred nadolazeću dalmatinsku zimu, sveštenik Milan Grubić priča o selu, hramu i ljudima koji, uprkos nedaćama i vremenu, nisu zaboravili korene i svetinju svojih predaka.

- Ovo selo ima jednu posebnu, neopisivu lepotu, nešto što se ne može lako rečima objasniti, ali svaki putnik koji ovde dođe oseti deo te Božije tvorevine. Istorijski put Ostrovice vodi duboko u prošlost, sve do antičkog doba i Rimljana, o čemu svedoče brojni ostaci pronađeni u okolini. Iznad sela je Mačkov Kamen, gde su u različita vremena postojala brojna utvrđenja. Nekada je ovo bila zemlja Šubića, kao i Bribir, zatim su došli Turci, pa Uskoci kotarski. Poznato je i da je Stojan Janković bio komandant Ostrovice. Kroz sve te promene putuje i ovaj hram, čija izgradnja datira iz 1524. godine i čiji smo veliki jubilej obeležili prošle godine. Hram je posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, i zanimljivo je što niko od meštana ne slavi Svetog Luku kao svoju krsnu slavu, ali kao hramovnu slavu ga svi proslavljamo i tada se najviše ljudi okuplja u selu. Znamo da je Sveti Luka bio učenik apostola Pavla, a mi u Dalmaciji dobro pamtimo predanje da je i sam apostol Pavle prošao ovim krajevima - kaže sveštenik Milan Grubić, paroh đevrsački, neskrivajući radost što je upravo u njegovo vreme započeta nova obnova ove drevne svetinje.

Pokretanje obnove posle velikog jubileja

Na mestu gde su nekada hodili vojnici i uskoci, danas stoji jedna od najstarijih svetinja Mitropolije dalmatinske, podignuta davne 1524. godine. Povodom 500 godina postojanja ove bogomolje, a blagoslovom njegovog visokopreosveštenstva mitropolita Nikodima, pokrenuta je inicijativa za njenu obnovu, kako bi se uklonili tragovi stradanja nagomilani kroz vekove.

- Kroz minule vekove ova crkva je delila sudbinu ovdašnjeg naroda. Stradala je još u vreme Turaka, ali je uvek iznova vaskrsavala, zahvaljujući onima koji su je gledali kao stub, kao oslonac, kao mesto sabiranja u najrazličitijim prilikama. Sada je na nama da je obnovimo, sačuvamo i vratimo joj sjaj koji zaslužuje. Najvažnije je, pre svega, da hram bude bogoslužbeni prostor i da se u njemu služi sveta liturgija. Uzalud su zlatni hramovi ako u njima ne služimo Bogu, ako se ne okupljamo i ne pristupamo svetim tajnama. Blagoslovom mitropolita Nikodima započeli smo prvu fazu obnove – sanaciju krovišta, kako bismo sprečili unutrašnje propadanje hrama. U skladu sa sredstvima kojima budemo raspolagali nastavićemo i sledeće faze, a posla je mnogo, jer je stanje hrama prilično loše - objašnjava otac Milan.

Prva faza radova je pri kraju, zahvaljujući donacijama blagočestivog naroda, kompletna rekonstrukcija krovišta je završena. Međutim, u nastavku obnove sledi još više faza kako bi hram bio u potpunosti zaštićen od propadanja.

Selo Ostrovica je pre rata imalo oko 60 domova i 250 stanovnika. Danas u selu živi svega dvadesetak aktivnih domaćinstava sa nešto više od 50 pravoslavnih Srba. Iako ljubavi i privrženosti svom selu i svetinji ne nedostaje, sami meštani nisu u mogućnosti da iznesu teret čitave obnove.

- Ceo projekat obnove je za naše mogućnosti gotovo nemoguće realizovati do kraja. Ljudi je malo, a većina je starije životne dobi. Imamo dve-tri mlađe porodice koje zaista nose veliki deo tereta obnove i velika su mi podrška, ali sami ne možemo sve. Posle krovišta nas očekuje uređenje unutrašnjosti hrama, kao i drenaža oko crkve da bismo je zaštitili od vode koja podriva temelje. Biće potrebno obijanje starog maltera, injektiranje zidova, izolacija, novo malterisanje, izrada ikonostasa, uređenje podova i, ako bude volja Božija i sloge među nama, na kraju i freskopisanje - ističe otac Milan.

Poziv svima koji vode poreklo iz Ostrovice

Zato sveštenik Grubić upućuje poziv svima koje poreklo vezuje za ove krajeve da pomognu obnovu petovekovne svetinje koja i danas bdi nad selom, čekajući neka bolja vremena.

- Znamo da, obnavljajući svetinje, obnavljamo i sebe. Čuvamo uspomene na pretke koji su ih gradili i obnavljali, na one čiji zemni ostaci ovde počivaju i čiji su grobovi najbolji svedok našeg postojanja. Ostavljamo trag budućim pokolenjima, svetinju koja će okupljati narod u radosti i žalosti, mesto molitve i sabiranja, stub opstanka koji će, ako Bog da, i u vekovima što dolaze bdeti nad našim selom i grobljem. To je naš amanet. Verujem da ljudi iz ovih krajeva, ma gde živeli, to neće zaboraviti. Čak i onda kada više ne budu imali ni gde ni kome da se vraćaju, uvek će imati jedna vrata koja će ih dočekati, sveću koja će goreti za njih, i nekoga ko će se pomoliti za njih i njihove porodice - poručuje sveštenik Grubić.

U Ostrovici su nekada živela pravoslavna prezimena Atlagić, Bačkulić, Bjelan, Borak, Kusalo, Mačak, Mandić, Medić, Pamučar, Cvjetan, Čotra, kao i rimokatolička Zanatić i Mijaljević. Nekih od tih prezimena u selu više gotovo da nema, ali njihov trag nije nestao. Čuvaju ga natpisi na nadgrobnim spomenicima i krstovima, imena onih čiji su životi ugrađeni u ovo selo, polja, brda i u sam hram koji će, nakon obnove, i u vekovima koji dolaze biti svedok pravoslavlja na ovim prostorima.

Podaci za uplatu za obnovu hrama:

Obnova hrama Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Ostrovici
Primalac: SPC u Hrvatskoj, Eparhija Dalmatinska, Crkvena općina Bjelina
Naznaka: „Za obnovu hrama Sv. Luke u Ostrovici“
IBAN: HR8424020061100579043
SWIFT/BIC: ESBCHR22
Banka: Erste & Steiermärkische Bank d.d.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.