Dan sećanja na Jadovno, kompleks ustaških logora Gospić-Jadovno- Pag i ove je godine obeležen komemorativnim okupljanjem na Velebitu kod Gospića. Ispred Šaranove jame, mesta gde su ustaše bacale leševe najsvirepije ubijenih žrtava, zapaljene su sveće, a potom je episkop gornjokarlovački Gerasim služio parastos za sve pravoslavne žrtve dok je kadiš za sve postradale Jevreje služio glavni rabin u Republici Hrvatskoj Luciano Moše Prelević.
Nakon polaganja venaca ispred centralnog spomenika, čija je obnova pred ovogodišnju komemoraciju kompletno završena naporima SNV-a, pročitano je pismo roditelja 165 jevrejskih dečaka i mladića u jesen 1941.
Predsednik Saveza antifašističkih boraca Franjo Habulin nazvao je ubijanje hiljade ljudi u logoru Jadovno monstruoznim zločinom genocidnog ustaškog režima. Naglasio je i da je u Hrvatskoj, i dalje, istorijski revizionizam koji veliča NDH te da mlade generacije stasavaju u neznanju zbog onoga što im se plasira.
– Znamo šta se ovde događalo. Znamo kakvu je ovde u praksi politiku sprovodio ustaški režim. Postavlja se pitanje ima li smisla sve to ponavljati? I te kako ima smisla, jer je revidirana, falsifikovana istorija u proteklih trideset godina potisnula istinu o danima Drugog svetskog rata, o Narodnooslobodilačkoj borbi i stradanjima civilnog stanovništva. Mlade generacije stasavaju u neznanju poučene onim što im nude obrazovni sistem, mediji, politika, ali i Crkva. I danas pojedinci i grupacije brane zločine i zločince iako o tome vremenu i zločinima znaju samo iz propagande ili verovatno iz priča njihovih poznanika, predaka i rođaka – poručio je Habulin iz SABA-e.
Reakcije bez rezultata
Okupljenima se obratio i Ognjen Kraus iz Koordinacije židovskih opština u RH, koji je istakao da se oseća kao „Don Kihot” kad vidi da se ne uspeva doći do zakona kojima bi se zabranili ustaški simboli, već se u društvu izjednačavaju ustaše i partizani, a i dalje postoje ulice koje nose imena zločinaca poput Jure Francetića i Mile Budaka.
– Prekjuče smo na Osječkoj televiziji u emisiji posvećenoj Danu antifašističke borbe mogli čuti udružena pljuvanja gledalaca i konstataciju da su Jevreji sami krivi za holokaust. Reakcije voditelja i uredništva nije bilo. Pre nedelju dana devastiran je spomenik partizanima u Mostaru. I to je normalno!? Naravno da je normalno kad u Mostaru ulice nose imena ustaških perjanica. Na vlasti u tom gradu je HDZ iz BiH, koji je ispostava vlasti HDZ-a u RH. Nisam čuo osude nad tim što se dogodilo od vlasti u Hrvatskoj. I tako se, svako malo, igramo smešnih igara, reakcija bez rezultata. Pitam se šta radim kad ustrajavam na uspostavi zakona za zabranu ustaških simbola i revizije istorije, a u tome nemam podršku drugih predstavnika naroda žrtava rasnih zakona tzv. NDH. Isto tako se pitam i do kada će se ići na ovakve komemoracije, do kada će zastupnici žrtava predstavljati Vladu Republike Hrvatske – rekao je Кraus.
Izaslanik predsednika Republike Srbije Veran Matić poručio je u Jadovnu kako se treba posvetiti pronalaženju, ekshumaciji i identifikaciji svih nestalih i iz rata devedesetih, naglasivši kako će upravo to biti veliki doprinos ne samo boljim odnosima Srba i Hrvata u Hrvatskoj, već i odnosima Srbije i Hrvatske.
– Na ovom prostoru bezdanih jama i nebrojenih žrtava koje nisu ekshumirane i identifikovane, želim da istaknem tri stvari: sećajmo se ali ne sejmo mržnju, sudimo zločinima kao što je ovaj ali ne sudimo budućim pokolenjima, oslobodimo tereta krivice one koji nisu krivi, ali ne rehabilitujmo one, kao što su bili ustaše i NDH, koji su ovde i na drugim mestima ostavili istorijske tragove velikog i nepojamnog zločina – poručio je Matić, koji je istakao kako bi bilo važno da bude obnovljen i spomenik u Gospiću, koji je srušen u isto vreme kada je u centru grada srušen i spomenik Nikoli Tesli, te da se izgradi muzej posvećen žrtvama, kroz koji bi se nove generacije mogle u kontinuitetu edukovati.
Milošević: „Istorijski revizionizam i danas je jak i aktivan”
Na borbu protiv manipulacije prošlošću pozvao je u ime SNV-a i saborski zastupnik Boris Milošević koji je kompleks ustaškog koncentracionog sistema Gospić-Jadovno-Pag nazvao „strašnim mestom zločina koje ni pre ni danas nije dobilo pažnju kakvu zaslužuje.”
– O odvođenjima ljudi iz njihovih domova i zlostavljanjima u Jadovnom i Slanoj ostala su potresna svedočanstva preživelih. Čitao sam ih. Ona su potresna garancija istine i očuvanje kulture sećanja na ono što se stvarno događalo. Istorijski revizionizam i danas je jak i aktivan. Na nama ostaje borba i briga o kulturi sećanja, borba protiv manipulacije. U toj borbi moramo biti uporni, živeti i pozivati se na vrednosti antifašizma svakoga dana. Na ovom mestu smo obnovili spomenik koji je srušen početkom hiljadu devetstodevedesetih i na to trebamo biti ponosni. Ali na području Slane to nismo postigli. Ploča je tri puta rušena. Slana nije obeležena, ali nije zaboravljena – poručio je Milošević te naglasio kako je danas nužno da se ne dopusti da u društvu ozbiljan prostor zauzmu ksenofobičnost, netolerancija, radikalizam i ekstremizam.
Potpredsednica hrvatske Vlade Anja Šimpraga istakla je kako Hrvatska sledeće godine predsedava Međunarodnim savezom za sećanje na Holokaust i da ima priliku da unapredi svoj odnos prema Holokaustu. Šimpraga je poručila da je zadatak svih da razgovaraju i odgovore na pitanje kako primereno sankcionisati govor mržnje te pokliče i isticanje znamenja zločinačkog režima NDH.
– Neki koji danas osuđuju zločine u drugim državama i dalje relativizuju i negiraju zločine i stradanje u svojoj zemlji, poput ovog u Jadovnom, ali i na drugim mestima. Zbog toga je i dalje važno biti ovde, na ovom mestu. Pozdrav Jadovna je spomen, ali i put tolerancije, mira i suživota, nasuprot kulture smrti i mržnje. Važno je i da sećanje na žrtve logora Jadovno bude prisutno u lokalnoj zajednici. Ovi zločini dogodili su se ovde, u Lici, brojne žrtve došle su upravo iz ovog kraja. Jadovno i njegova tragična istorija deo su kolektivne memorije ovog prostora. Mladi ljudi iz okolnih mesta moraju znati šta se ovde dogodilo, kao zalog da se ovakvi zločini nikada više ne ponove – poručila je Šimpraga.
