Govor mržnje i kad je obrazovanje u pitanju

O ovoj temi govorilo se iz više uglova i sfera društvenog delovanja kako bi se što preciznije ukazalo na prednosti, kao i na zablude koje prate temu manjinskog obrazovanja.

- Tema današnjeg okruglog stola je govor mržnje prema manjinskom obrazovanju po modelu A, dakle po modelu koji preferira srpska zajednica, odnosno po srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. To nije samo od jednom da je to tema koja je danas na okruglom stolu, već je to neko duže vreme u meni smišljano kao jedan nastavak jedne slične teme koja je zapravo bila obrazovanje od reintegracije do danas. Mislim da je taj okrugli sto bio pre nekih godinu i po dana. Ovo je sad malo jača i žustrija tema s obzirom na stalna nekakva previranja i stalne loše stvari koje se dešavaju i koje se nameću zašto i iz kog razloga Srbi i srpska zajednica ne idu u iste razrede sa većinskim narodom – istakao je predsednik Odbora za ljudska prava ZVO-a Ljubomir Ajduković.

Manjinsko obrazovanje - zakonsko pravo

U medijima se vrlo često može čuti priča o podeljenim školama i vrtićima. I dok je to jedno od garantovanih prava koje ima svaki pripadnik nacionalne manjine dotle se u javnosti širi potpuno drugačija slika. U stvarnosti je situacija suprotna od one kako je mnogi žele prikazati.

- Mi koristimo naše zakonsko pravo na vaspitanje i obrazovanje na jeziku i pismu nacionalne manjine i kao takvi predstavljamo se kad god treba i gde treba. Nisam imala neka negativna iskustva. Priča o podeljenim vrtićima proteže se obično pred 18. novembar kada vrlo često po medijima možemo čuti da smo podeljeni žicama, da postoje srpski i hrvatski vrtići, termin koji meni lično dosta smeta i uvek kada imam priliku trudim se da objasnim ko smo i kako se mi zovemo. Zapravo mi se trudimo da imamo zajedničke aktivnosti i da deca zajedno funkcionišu koliko god je to moguće – naglasila je direktorka Dečijeg vrtića Vukovar 2 Marina Latinović.

Takođe, i sa aspekta pravne struke, obrazovanje nacionalnih manjina na njihovom jeziku i pismu je u potpunosti legitimno.

- Zakon je po ovom pitanju izuzetno jasan. Svaka nacionalna manjina pa tako i srpska ima svoja zakonom garantovana prava koja može konzumirati. To se odnosi na sve nacionalne manjine, a naravno da u svakoj situaciji i u svakom odnosu u društvu postoje određeni problemi. Činjenica je da smo mi u sredini u kojoj jesmo, da je politička klima takva kakva je i onaj deo koji prelazi neke okvire zakonski dopuštenog regulisan je kaznenim zakonom, pre svega u sferi kaznenog dela – kaže pravnik Marko Cvrković.

Na okruglom stolu učešće je uzelo više govornika, a pored troje pomenutih diskutovali su i profesorka srpskog jezika i književnosti Ljiljana Bajac Nikolić i novinar Branimir Bradarić.