Iskra pravoslavne duhovne besede

Kako teška vremena iziskuju jake ljude naročito u duhovnom smislu, tradicionalno se već dugi niz godina u Bršadinu održavaju duhovni razgovori koji kroz podsećanje na Hristove reči i Jevanđelje pravoslavne vernike učvršćuju i oplemenjuju, a pred Božić pale onu iskru, potrebnu da se rasplamsa vatra Badnjaka a najradosniji hrišćanski praznik dočeka u zajedništvu, miru i ljubavi. S tim ciljem i sa tom namerom se svake godine pred Božić održava Veče duhovnih razgovora, a 28. decembra ove godine sabrani su vernici, osim duhovne reči mogli da čuju i nadahnjujuću muziku i poeziju te tako dodatno da ispune pravoslavnu dušu.

- Svi zajedno smo tu složni i uvek pred kraj godine organizujemo za naše ljude jedan program u okviru kojeg ističemo suštinu i važnost hrišćanskog života, crkvenog sabranja, ljubavi prema bližnjem svom te Hristove ljubavi i žrtve. Prethodnih godina smo se bazirali samo na predavanje a ovaj put smo program malo obogatili muzikom i poezijom, tako da se može reći da zajedno, učeći o ljubavi Božijoj, uživamo uz jednu opuštenu, prijatnu i nadahnjujuću atmosferu. Centralni deo duhovne večeri je beseda koju je izgovarao veroučitelj iz Jagodnjaka  Nemanja Milinković, nakon čega je paroh iz Trpinje dr Marko Šukunda vernicima približio i pojasnio svoju novu knjigu Priđite čeda, poslušajte mene, strahu Gospodnjem naučiću vas. Program je prožet duhovnim pesmama i muzikom u izvođenju etno ansambla Đurđevak iz Bobote a za kraj nam je naša gošća i lokalna sugrađanka Ljiljana Andrić predstavila svoje pesme o našoj crkvi i našem mestu. Zadovoljstvo mi je veliko što vidim da se okupio veliki broj ljudi, a još više što svi zajedno uživamo u jednoj večeri ispunjenoj međusobnom ljubavlju i slogom kako i dolikuje pred najradosniji hrišćanski praznik, čime smo ispunili svrhu održavanja ovog programa - rekao je bršadinski paroh Srđan Lukić.

Govoreći o prazniku Božića kao o susretu neba i zemlje, veroučitelj Milinković je koristeći snažnu analogiju razumevanja Hristove ljubavi prema grešniku, pozvao vernike da prepoznaju važnost pružanja ljubavi prema bližnjem svom.

- Svetlost ne poznaje mrak, jer mrak iščezava pred svetlošću. Tako Hristos ulazi u našu tamu i  ne okreće lice od našeg palog stanja, već ga prima na sebe, preobražava nas i isceljuje. Ako se On sjedinio sa nama, možemo li se mi oglušiti od svojih bližnjih? Ako je bezgrešni zagrlio grešne, ko smo mi da osuđujemo jedni druge? – rekao je, između ostalog, veroučitelj Milinković u svojoj besedi.

Protojerej stavrofor iz Trpinje Marko Šukunda autor je nekoliko knjiga, a poslednje njegovo izdanje Priđite čeda, poslušajte mene, strahu Gospodnjem naučiću vas svojevrsna je zbirka njegovih duhovnih beseda tokom liturgijskih sabranja. Poznat po slobodnoj i autentičnoj, ali razumljivoj i bogatoj hrišćanskoj retorici, otac Šukunda je predstavljajući knjigu, vernike približio suštini hrišćanskog života, odnosno istinskoj ljubavi kao nepogrešivoj i nenadmašivoj Božanskoj sili, ali je pre svega naglasio važnost „Evangeliona“ odnosno žive, blage i radosne vesti Boga u mnoštvu duhovnih tema.

-  Ako je naše srce otvoreno, ako smo spremni da drugoga primimo u sebe, smirimo naše stihije i strasti, kojih je danas previše, onda možemo i da čujemo ljude oko sebe i saznamo da li ih muče razni strahovi, zebnje ili tuge. Mi tada sa našom blagom reči možemo biti oslonac i rame utehe, te na taj način pokazujemo kako svaki čovek može da bude naš brat i naš bližnji. To je suština naše propovedi a kako se u svetootačkoj literaturi navodi „Videvši drugog čoveka, vidimo samog Boga“ jer i sam Hristos je ovaploćena ljubav koja je u telo došla u vidu čoveka. On je sve svoje radnje na Zemlji isključivo projavljivao kroz ljubav i one priče koje imaju alegorijsko dublje tumačenje. Centralna misija svakog sveštenika je da to tumačenje od pre 2000 godina vernicima približi u svetoj Liturgiji, samom srcu crkve, kroz jevanđeoske večne istine. To je suština i ove knjige koja je napisana - objasnio je Šukunda naglasivši da je jedino istinska veza sa Bogom ljubav koja je i uslov za mogućnost da osetimo raj dok je s druge strane mržnja slika i realnost pakla.

Realnost pretprazničnog raspoloženja, reči i priča koje greju srce i dušu se tako manifestovala u Hramu svetog Arhangela Gavrila zahvaljujući velikom broju okupljenih koji su sa velikom pažnjom prisustvovali jednoj svečano-duhovnoj aktivnosti, te sveštenicima koji su svoj doprinos dali kroz svoje besede, muziku i pesmu lokalnih umetnika, negujući i šireći duh hrišćanstva. Ovo je samo još jedan dokaz i potvrda da jedna zajednička misao i inicijativa na korist svih obećava najlepšu nagradu.