„Iza nas je vrlo uspešna godina i nadamo se da će svaka sledeća biti još bolja i uspešnija“

Zajedničko veće opština Vukovar osnivač je Srpskog kulturnog centra u Vukovaru koji uspešno doprinosi bogatoj kulturnoj sceni grada Vukovara. Sa direktorkom Srpskog kulturnog centra u Vukovaru Jelicom Lipovac Dudaš razgovarali smo o aktivnostima ove Ustanove u 2024. godini.

Koji su to programi u organizaciji Srpskog kulturnog centra obogatili kulturnu scenu Vukovara u protekloj godini? Koji su programi bili najposećeniji?

Tokom 2024. godine u našoj Ustanovi realizovan je veliki broj raznovrsnih programa: predavanja, književne večeri, izložbe, projekcije filmova, predstave, debatni klubovi i radionice.

U prošloj godini obeležili smo Dan maternjeg jezika predavanjem profesorke Slađane Milješić Ćićić „Reforma ćirilice Save Mrkalja“ i Svetski dan poezije pesničkom večeri srednjoškolaca „Ćirilicom pišem, pesmom dišem“. Predavanjem profesorke Mirjane Radišić Balihodžić „Lančana reakcija“ predstavljen je roman Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“ prema kome je snimljen film „Čuvari formule“.  Dr Ljiljana Bajac Nikolić, predsednica ogranka Vukove zadužbine koji deluje u okviru naše Ustanove, održala je dva predavanja „Život i delo Alekse Šantića (sto godina od pesnikove smrti)“ i „Život i delo Jovana Jovanovića Zmaja (120 godina od smrti pesnika)“, ali i brojne radionice i predavanja o značaju, značenju i negovanju različitih običaja: „Ivanjdan kod Srba“, „Svadbeni običaji kod Srba“, „Najveća srpska svetinja (značenje i značaj krsne slave i negovanje običaja uz slavu)“ te „Božićni običaji kod Srba“.  Predavanje „Znameniti Srbi iz Hrvatske“ održale su profesorke Ljiljana Bajac Nikolić i Biljana Petrović, a istoričar Veljko Maksić predavanje i radionicu „Pad srpske srednjovekovne države pod tursku vlast - Boj na Kosovu“.

Organizovali smo i 74. samostalnu izložbu slika „Moj oproštaj sa vama“ i promociju knjige Branimira Baneta Građanskog „Poslednja Savina berba“ (omaž Savi Šumanoviću). Takođe je predstavljena izložba najznačajnijih i najlepših naslovnih i drugih strana najstarijeg lista za decu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu „Neven“, autorke Jelene Dopuđ, dugogodišnje urednice pomenutog lista te izložba fotografija „Putevima antifašizma“.

Predstavljena su naša nova izdanja, knjige: "Priđite, čeda, poslušajte mene, strahu Gospodnjem naučiću vas" dr Marka Šukunde, „Koji je moj“ autora Vlatka Kovačevića, Zbirka pesama učenika srednjih škola „Ćirilicom pišem, pesmom dišem“,  Zbornik radova „Amanet“, a iz štampe je izašla i knjiga teologa Ljubomira Abadžića „Da se uzdigne molitva moja, kao kađenje pred lice Tvoje“.

U Srpskom kulturnom centru otvoren je „Zmajev kutak“, poseban prostor u biblioteci u kome će biti organizovana predavanja, radionice i časovi obrade lektirinih i književnih dela. Na ovom mestu, učenicima, nastavnicima i istraživačima dostupna je bogata arhiva o Jovanu Jovanoviću Zmaju, koju je celu deceniju brižljivo sakupljala Jelena Dopuđ, dugogodišnja urednica Zmajevog „Nevena“ koji izlazi u okviru izdavaštva  Novosadskog dečjeg kulturnog centra.

U našoj čitaonici, od ove godine, dostupna je za onlajn čitanje dnevna i nedeljna srpska štampa.

Paralelno sa svim ovim aktivnostima, nastavljen je rad na digitalizaciji arhivske građe i crkvenih matičnih knjiga. Na ovaj način pripadnicima srpske zajednice biće omogućen pristup digitalnim sadržajima koji čuvaju od zaborava kulturu, običaje, jezik, tradiciju i istoriju Srba na području delovanja Zajedničkog veća opština Vukovar.  Ostvarena je dobra saradnja s drugim ustanovama u matičnoj državi. Pomoć u radu pružio je Arhiv Vojvodine i arhivski savetnik Dejan Maoduš koji je održao dvodnevnu edukaciju zaposlenima koji će biti zaduženi za sam proces digitalizacije. Ostvarena je dobra saradnja i sa Gradskom bibliotekom „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka. U pripremi je sajt na kojem će biti postavljena digitalizovana građa.

Pored navedenog, održane su brojne radionice i predavanja za učenike osnovnih i srednjih škola koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Svi programi su bili posećeni, a najviše projekcije filmova „Garavice“ Dragana Radovića i „Enklava“ srpskog režisera i scenariste Gorana Radovanovića, književno veče Vanje Bulića, poznatog srpskog novinara, književnika i televizijskog voditelja te edukativne predstave koje su za našu najmlađu publiku izveli glumci iz Novosadskog dečjeg pozorišta „Teatrilo“: "Od Zmaja do beskraja", „Bez alata nema zanata“ i „Pobuna lutaka“.

Koliko je teško delovati na kulturnoj sceni grada Vukovara? Koji su najveći izazovi sa kojima ste se suočavali u prethodnom periodu prilikom organizacije programskih aktivnosti?

Svaki posao nosi sa sobom određene probleme i teškoće, ali, ukoliko se obavlja s ljubavlju, uz vredne i požrtvovane zaposlenike, saradnike i profesore koji su dali veliki doprinos u radu Srpskog kulturnog centra, kao i uz nesebičnu pomoć i podršku Osnivača, Zajedničkog veća opština Vukovar, ništa nije teško ni nemoguće. Iza nas je vrlo uspešna godina i nadamo se da će svaka sledeća biti još bolja i uspešnija.

SKC se bavi i izdavačkom delatnošću, koja su izdanja upotpunila književni fundus u 2024. godini?

U 2024. godini štampali smo i publici predstavili četiri nove knjige: „Priđite, čeda, poslušajte mene, strahu Gospodnjem naučiću vas“ dr Marka Šukunde, „Koji je moj“ autora Vlatka Kovačevića, Zbirku pesama učenika srednjih škola „Ćirilicom pišem, pesmom dišem“ i Zbornik radova „Amanet“, a iz štampe je izašla i peta knjiga „Da se uzdigne molitva moja, kao kađenje pred lice Tvoje“ teologa Ljubomira Abadžića, čija promocija je održana početkom ove godine.

Bili ste i izdavači određenih naslova, od kolikog je značaja izdavačka delatnost za rad SKC-a?

Srpski kulturni centar, u saradnji sa Zajedničkim većem opština Vukovar, intenzivno radi na očuvanju nacionalnog identiteta Srba na ovim prostorima, tako da su sva naša izdanja važna, ne samo za rad Ustanove, već i za očuvanje jezika, pisma, vere, kulture, tradicije i običaja našeg naroda.

U knjizi „Koji je moj“ autora Vlatka Kovačevića ispričana je na jednostavan način, specifičnim dijalektom, originalna, istinita priča jednog Kordunaša o njegovom životu. Opisani su stari običaji, način života, patnje i stradanja u ratu, te nadljudska borba za preživljavanjem u novom okruženju i težak život u tuđem zavičaju.

Na ostalim izdanjima predano su radili profesori i teolozi, tj. stručnjaci iz različitih oblasti pa tako, npr., knjiga teologa Ljubomira Abadžića „Da se uzdigne molitva moja, kao kađenje pred lice Tvoje“ obrađuje temu tamjana, njegove izrade, upotrebe, značenja i značaja u pravoslavnim verskim obredima, a izuzetno je važna za srpsku zajednicu jer do sada nije izdana ni jedna knjiga koja se bavi ovom tematikom. Isto tako, u Zborniku radova „Amanet“ objavljeni su radovi profesora koji predaju u nastavi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Oni su, na taj način, svojim znanjem i iskustvom, dali doprinos unapređenju i modernizaciji nastave nacionalne grupe predmeta.

S obzirom da smo izuzetno posvećeni radu s učenicima, objavili smo i Zbirku pesama učenika srednjih škola „Ćirilicom pišem, pesmom dišem“.

Pesme koje se nalaze u pomenutoj zbirci predstavljene su publici u martu prošle godine povodom Svetskog dana poezije, kada je Ogranak Vukove zadužbine u Vukovaru, koji deluje u okviru SKC-a, organizovao pesničko veče srednjoškolaca.  S obzirom da je učestvovao veći broj učenika koji su pokazali svoj talenat, originalnost i ljubav prema poeziji, odlučili smo da ih motivišemo i podržimo njihov budući rad, tako što smo objavili zbirku njihove poezije.

Biblioteka Zaharija Orfelin deluje u okviru SKC-a. Koliko ste zadovoljni radom biblioteke u protekloj godini?

Tokom prošle godine intenzivno smo radili na osavremenjivanju i modernizaciji prostora te unapređenju rada biblioteke. Obogatili smo bibliotečki fond, otvorili „Zmajev kutak“ i čitaonicu za građane, a bibliotekarka Maja Alić je organizovala brojne programe. Pored časova obrade lektire, za učenike su organizovane radionice, kvizovi, takmičenja, projekcije filmova i predstave.

Na skupštini ZVO-a u decembru 2024. godine, izneli ste programske planove za naredni period u kome su vidljive i neke nove aktivnosti i poduhvati?

U narednom periodu nastavićemo da radimo na popularizaciji biblioteke „Zaharija Orfelin“ i ogranka Vukove zadužbine, realizovaćemo inovativne projekte i unaprediti dosadašnji rad. Organizovaćemo različite programe, a najviše one koji su popularni u našoj matičnoj državi te nastaviti intenzivan rad na digitalizaciji arhivske građe.

Šta biste izdvojili od programskih aktivnosti planiranih u 2025. godini? Očekuje li nas nešto novo u odnosu na dosadašnje programe?

U ovoj godini planiramo otvaranje ogranka biblioteke „Zaharija Orfelin“ u Srpskoj kući u Borovu naselju, kako bi učenicima bila dostupna sva obavezna lektirna dela i kako bi se stanovništvu tog mesta omogućio lakši i brži pristup knjigama. Pored toga, na novom sajtu naše Ustanove, čija izrada se bliži kraju, biće objavljena sva dosad digitalizovana građa i naš bibliotečki fond, a biće dostupne za čitanje i sve knjige koje je u poslednjem periodu objavio Srpski kulturni centar.